Centri moći neće proći

Kuku nama, mislim, ljudskom rodu! Kometa nazvana Neverovatni Hulk juri ka nama i, možda, već 7. avgusta tresne u našu planetu! Ispašće, bre, da su me moji arijevski bogovi nasamarili i da sam zalud gradio Nojevu barku u Vidovu. Neće, dakle, da bude Novog Potopa već će nas zatrpati kiša meteora sve i da Neverovatni Hulk i ne udari u Zemlju. Jer, iza ovog „kosmičkog čudovišta od komete“ ide kosmička prašina dugačka 260.000 kilometara (!?) a ona će, po ruskom akademiku Evgeniju Dmitrijevu, „izazvati elektromagnetske oluje koje će imati snagu atomske bombe“. Donald Tramp je, valjda, zato hteo da osnuje „svemirsku vojsku“, koja bi mogla da razbije Neverovatnog Hulka, ali, hoćeš, bajo! DŽejms Matis, komandant Pentagona, valjda, od milošte nazvan Besni pas smatra da je „stvaranje svemirske komande preskupo“. Tako da kosmičku oluju koju će nam izazvati Neverovatni Hulk može da zaustavi samo neko ko se, uzgred, bavi i zaustavljanjem „kosovske oluje“ i ko je uspeo da raskrinka i strane agente koji „nešto kuvaju“ uz podršku domaćih „medijskih lidera“. Dakle, neko ko je već jasno rekao da „centri moći neće proći“! A, sećam se, bio sam mlad novinar kada je tu parolu pre mog Aleka izbacio drug Tito, još dok je bio u punoj snazi i sjaju. Čuj, „centri moći neće proći“! Zar, Toni Bler nije mogao da smisli nešto originalnije!? I sve do ovog ponedeljka nisam sebe doživljavao kao „medijskog lidera“. Ali, tog jutra, dok sam sa „kontroverznim“ Robertom Braunom ispijao espreso u belopalanačkom Koloridu, u taj kafić se „preselila“ gotovo cela lokalna policijska stanica! Sirota šankerka Sonja nije mogla kafe da se nakuva! A bile su i dve prelepe policajke i prosto da zaželiš da te odmah uhapse! Ili, bar, da ti stave „nanogice“! Eto, u takvom uzbudljivom raspoloženju, dan uoči dočeka Neverovatnog Hulka pišem za NIN koji se, u ovaj četvrtak, mislim, 9. avgusta možda neće ni pojaviti na kiosku. Ako i kiosci, uopšte, budu postojali, ako planeta Zemlja osvane pod debelim slojem pepela, ako ljudski rod zatrpa „svemirska Etna“. Na sve to moja Bilja me obaveštava da je ceo stan okrečila u zeleno računajući, valjda, da se na južnom Vračaru ništa, ni posle Neverovatnog Hulka, neće promeniti. K. G. Jung, moj guru iz Švice pokušava da otkloni moje mračne slutnje: „Slažem se sa tobom, moj dečače! Kad-tad tresnuće na Zemlju neka kiša meteora. Ali, ne smeš sebi da dozvoliš da te to celog života opseda. Okreni se vedrijim izazovima! Evo, po drugi put, cveta majčina dušica! Naberi je što više, jer, možda je, pred tobom, duga stogodišnja zima ako Neverovatni Hulk tresne na Zemlju!“ Poslušam Junga i naberem punu korpu majčine dušice. A onda, omamljen njenim mirisom, počnem da grickam majčinu dušicu i, gle, prožme me božanska milina! Pogotovo što sam se pre toga naždrao belog luka kuvajući pasuljčinu. Pričam pčelaru Srbi da sam počeo da pasem majčinu dušicu, a on mi iz podruma vadi teglu meda sa čenovima belog luka!? I još mi kaže da je Kleopatra jela med sa belim lukom, a da je on recept dobio iz Makedonije! I tu počne da mi se pali lampica! Znači da je Kleopatra, zaista, rođena u okolini makedonskog Debra i da je bila makedonska, a ne egipatska kraljica koja će roditi malog Isusa u Filipovoj tvrđavi iznad Ohridskog jezera. Tu me i moja Crna smiruje: „Vidiš li da ima lepših tema od Neverovatnog Hulka. I samo se ti drži Kleopatrinog recepta, a centri moći neće proći!“