Kad imena stradaju

Imena su, naravno, imenice, ali, što bi se reklo, „nisu u stalnom radnom sastavu“. Gramatike ih jedva pominju, u običnim rečnicima ih nema. U Pravopisu ćemo naći dosta stranih imena, zbog pravila o transkripciji, ali od domaćih samo ona koja zadaju posebne probleme, zbog promene po padežima, zbog prisvojnog prideva (Milica, Miličin), zbog pisanja slova „j“ (Radojica, ne Radoica), zbog pisanja bez crtice (Anica Savić Rebac, Milosav Mija Aleksić) i slično. S obzirom na to, nije čudo što su u medijima, štampanim i elektronskim, imena stalan izvor grešaka i nedoumica. Navešću samo neke od bezbroj primera. Većina je iz „Politike“, što je razumljivo, jer je to bio i ostao najozbiljniji naš dnevni list. Pregledajući svoju fasciklu sa isečcima, dolazim do jednog ohrabrujućeg podatka: većina pogrešno transkribovanih imena je iz prošle godine, a većina pravilno napisanih iz ove. Među onim prvima je „glumica Riz Viterspun“ (umesto: Ris Viderspun); antropološkinja Jane Goodall nazvana „DŽejn Godal“ (u kulturnom dodatku, a valjda svi znamo da se to izgovara Gudol); intervju francuskog premijera listu „Žurnal du dimanš“ (francusko du se kod nas prenosi kao di); u TV programu, dva dana uzastopce, naslov emisije na Trećem kanalu dat je kao „Fransoa Sagan, umetnost življenja“, gde je neko književnicu FransoaZ prebacio u muški rod. Ove godine, za utehu, čitam u najavi filma na televiziji „Kejt Blančet“ (ne Blanšet, kako se obično grešilo); u najavi TV serije naslov „Zašto je Kunanan ubio Versačea“ (svaka im čast što nisu kao obično napisali „Versaćija“); „američki medijski mogul Merdok“ (ne „Mardok“, greška na koju je ukazano i u Pravopisnom rečniku). U TV programu piše „Marijinski teatar, gala koncert“ (na radiju najčešće kažu „Marinski“, kao da je ovo peterburško pozorište namenjeno mornaričkoj pešadiji, a ne posvećeno carici Mariji iz 19. veka); u rubrici „Da li znate?“ pitanje „Ko su Mavri?“ (ne „Mavari“, kako se obično greši zbog povođenja za Avarima). Šteta je samo što su u zagradi date i varijante „Mauri“ (što je pretežno hrvatski oblik) i „Maori“ (što nikakve veze nema sa španskim Mavrima, nego je naziv domorodaca na Novom Zelandu). Još o imenima sledećeg puta.