Veselinovićev vrh, brate

Biznismen blizak Srpskoj naprednoj stranci, poreklom sa severa Kosova, Zvonko Veselinović, po svemu sudeći ima veze sa gradnjom nelegalnog objekta na vrhu Kopaonika. Do tog zaključka NIN je došao ukrštanjem više javnih podataka u javnim registrima Srbije. Protekle nedelje još jednom se pokazalo da se zakon u Srbiji primenjuje samo kada na njegovom udaru nisu moćnici sa jakim političkim vezama. Nelegalni kafić na najvišoj tački Srbije, u zoni Nacionalnog parka Kopaonik, nije srušen, uprkos pravosnažnom rešenju, kojim je država trebalo da pokaže da radi u okvirima zakona. Nelegalni objekat u kojem se danas nalazi restoran pod nazivom Vrh 2017. podignut je na državnom zemljištu, čiji je nosilac prava Ministarstvo poljoprivrede. Postojala je dozvola za izgradnju montažnog objekta ski-bifea od 150 kvadrata, da bi na kraju tu nikao trajni objekat od oko 1.000 kvadrata, otkrio je BIRN. Kasnije istraživanje Insajdera pokazalo je da se bespravna gradnja odvijala naočigled i uz pomoć više državnih institucija. To su pre svega Skijališta Srbije, Opština Brus, ali i Ministarstvo odbrane, koje je potpuno ignorisalo to što se gradi u blizini vojnih objekata, na strateški važnoj tački u blizini administrativne tačke razdvajanja sa Kosovom. Posle višemesečnih peripetija, konačno rušenje je bilo zakazano za prošli utorak, 7. avgusta. A nije se desilo zbog policije, upravo one institucije poslovično ustrojene da sprovodi zakon. Ispostavilo se da Ministarstvu građevine fali jedan papir, pa je pripadnicima Ministarstva unutrašnjih poslova naređeno - a oni su istrenirani tako da isključivo izvršavaju naređenja - da se tog jutra ne popnu na vrh Kopaonika, iako je bilo potrebe za tim. Novinari koji su se u vreme zakazano za rušenje zatekli na Kopaoniku posvedočili su da su tu zatekli nekoliko automobila sa registarskim oznakama Smedereva i Kosovske Mitrovice (kasnije iz teksta videće se još neke veze između ta dva grada). Valjda su ljudi koji su došli tim automobilima imali nameru da se usprotive pokušaju rušenja. U javnosti se kao investitor ovog objekta spominje Snežana Mitković, potpuno nepoznata žena iz Smedereva. Svrstavanje državnih institucija u odbranu nelegalnog objekta opravdano je budilo sumnju da je Snežana Mitković samo paravan za nekog daleko moćnijeg investitora. Kako je NIN došao do zaključka da bi Zvonko Veselinović mogao da stoji iza nelegalne kafane na vrhu Srbije? Snežana Mitković je većinski vlasnik firme Top-renome integral. Sedište ove firme nalazi se u beogradskom naselju Krnjača, na adresi Zrenjaninski put 82e. Prvi komšija ove firme na adresi Zrenjaninski put 84d jeste firma Ramid, koja prodaje ekskluzivne stanove u naselju Denkova bašta u Beogradu. Suvlasnik ove firme je LJiljana Božović, supruga Zvonka Veselinovića. Ranija firma iz Smedereva, koja je koristila adresu Zrenjaninski put 82e, oglašavala je da im se magacin nalazi u istoj ulici, samo u zgradi broj 84. Čitaocu se to što su Mitkovićeva i Veselinović prve komšije u Krnjači može učiniti kao tanka veza, ali sumnju pojačava činjenica da njih dvoje imaju biznis praktično jedno pored drugog i na 290 kilometara udaljenosti od Krnjače - baš na Kopaoniku. Veselinovićev hotel Grej, u kojem je odgovorno lice upravo njegova supruga LJiljana Božović, nalazi se blizu početka staze žičare na Kopaoniku, dok se Mitkovićina „investicija“ nalazi na Pančićevom vrhu. Kolika je verovatnoća da dve osobe, jedna iz Smedereva, a druga iz Kosovske Mitrovice, budu komšije u Krnjači i na Kopaoniku, potpuno slučajno, odnosno da ne postoji nikakva veza između njih? NIN je konsultovao jednog od vodećih srpskih ekonomista, eksperta za računanje verovatnoće. On je izračunao da je šansa za to skoro jedan prema tri miliona, jer toliko otprilike ima adresa u Srbiji. Dakle, verovatnoća da dve osobe, iz različitih krajeva Srbije, budu poslovne komšije na dve potpuno geografski drugačije lokacije je toliko mala da se, matematički, praktično isključuje mogućnost da su firme otvorili jednu pored druge potpuno slučajno. I poslanik SNS-a Vladimir Đukanović indirektno je doveo u vezu Zvonka Veselinovića sa objektom na Pančićevom vrhu. Đukanović je prošle nedelje prenosio svoje obraćanje na Fejsbuku i rekao sledeće: „...Vi ste hapsili sve one ljude koji su hteli da spasavaju da ne bude granica na Jarinju i Brnjaku, pa koji su čak jednom i zapalili tu granicu. Vi ste ih hapsili ovde po Srbiji. Vi vodite danas razne kampanje da se ruše neki objekti, baš uz administrativnu liniju, baš zato što vam smeta da neko ima kontrolu nad tom administrativnom linijom. I vodite preko svojih medija razne hajke i harange...“. Još jedna „komšijska“ veza mogla bi da ide u prilog tvrdnji o povezanosti Veselinovića i Snežane Mitković. BIRN je ranije doveo u vezu Mitkovićevu sa Goranom Janićijevićem Čedom, trgovcem otpada iz Braničevskog i Podunavskog okruga. Mitkovićeva je zapravo bila naslednik Janićijevića u sada ugašenoj firmi Đurđev grad iz Smedereva. Dodatno, kao formalni vlasnik kafića na vrhu Kopaonika navodi se žena koja je, po svemu sudeći, konobarica u jednom požarevačkom restoranu, u kome Janićijevića oslovljavaju kao šefa. Janićijević je hapšen 2013. pod sumnjom da je sa grupom osoba oštetio budžet Srbije za šest miliona evra, kao odgovorno lice firme Ema. NIN je utvrdio da je danas sedište ove firme promenjeno i više se ne nalazi u Požarevcu. Nova adresa firme je u Zubinom Potoku, u Ulici Arsenija Čarnojevića bb, u blizini pumpe - Zvonka Veselinovića. Verovatnoća da postoje slučajne poslovne komšije na čak tri različite lokacije uvećava se u ovom slučaju na jedan prema devet miliona. Ovde bi valjalo osvetliti veze Zvonka Veselinovića sa državom i njenim visokim predstavnicima. Veselinović u Srbiji nema zvanično nikakvih poslova na svoje ime, iako se o njemu kao moćniku, šapatom, govori pre svega u Novom Sadu, ali i u Beogradu. U poslovnom registru se jedino može pronaći kao zastupnik predstavništva firme MG sport iz Nikšića. Ta firma je u vlasništvu izvesne braće Predraga i Nenada Magovčević za koje je zabeleženo da su 2006. u Nikšiću ranili izvesnu braću Vicković, navodno zbog duga od 20 evra. Veselinović je široj javnosti postao poznat 2011, u vreme nereda na severu Kosova. Na sednici Odbora za bezbednost Skupštine Srbije označen je „kolovođom“ protesta i paljenja prelaza Jarinje. Isplivalo je na površinu da se Veselinović smatra sivom eminencijom na severu Kosova, sa dugačkim pipcima u sferi politike, biznisa i kriminala. On je u beogradskoj štampi energično demantovao nelegalne poslove. Smatrao se vođom barikada i čovekom koji gradi alternativne prelaze između administrativne linije. Tada opozicioni SNS odlučno ga je branio od svih napada koji su ga dovodili u vezu sa organizovanim kriminalom. Veselinović je kasnije u intervjuu Pečatu rekao: „Iznenadio me je poziv Aleksandra Vučića, on me je, kada je počela hajka, lično zvao telefonom i rekao da kao stranka stoje iza mene“. Posle nereda na Jarinju, Veselinović je uhapšen i optužen 2012. zbog nelegalnog prisvajanja kamiona, ali je nekoliko godina kasnije oslobođen. Promena vlasti između hapšenja i oslobađanja je, verovatno, slučajnost. Za Veselinovića se posle toga čulo još svega nekoliko puta. List Alo je 2013. objavio da je viđen uoči lokalnih izbora u Vrbasu gde je navodno pretio i zastrašivao glasače. Poslovično obavešteni Blic je nekoliko dana kasnije objavio da se Vučić naljutio na tadašnjeg premijera Ivicu Dačića i da nije došao na sednicu Vlade zato što je verovao da su „ljudi iz policije i SPS namerno podmetnuli informaciju o navodnom odlasku Veselinovića u Vrbas“. Sam Veselinović nije krio da je blizak SNS-u i to je javno izjavio u par navrata. I danas se recimo na sajtu SNS Kruševac mogu pronaći fotografije sa sednice Pokrajinskog odbora SNS-a u Leposaviću, na kojima se u prvom redu mogu videti Bratislav Gašić, sadašnji direktor BIA, kao i Marko Đurić, direktor Kancelarije za KiM, u društvu Veselinovića. Vučić je jednom bio upitan za Veselinovića. U intervjuu za KRIK rekao je da je Veselinovića podržavao dok nije bio na vlasti i to samo u vreme dok su postojali problemi na prelazu Jarinje. „Ja sam mu pružao političku podršku tada dok sam bio u opoziciji. Podrška se tiče barikada, ne biznisa. Zvonka Veselinovića video sam jedanput u životu. Video sam ga na Kosovu, to je bilo 2009. Čuo sam i da je jednom u Ledinama na Novom Beogradu bio na nekoj velikoj svadbi na kojoj sam bio i ja. Ali ga nisam video“, rekao je Vučić. On je tada naglasio da je Veselinović razvio biznis još za vreme vlasti Demokratske stranke, te da Veselinović ne finansira, niti danas ima podršku SNS-a. Nije isključio mogućnost da neko iz njegovog okruženja sarađuje s Veselinovićem. NIN je u proteklom periodu utvrdio nekoliko poslovnih veza Veselinovića sa državom i njenim predstavnicima. Primera radi, njegov hotel Grej posluje u sastavu kompanije Doli bel, čije je sedište na adresi Birčaninova 27, u Beogradu. Uvidom u katastar, NIN je utvrdio da zgrada na toj adresi pripada državnom preduzeću za izdavanje nekretnina DIPOS, iz čega proizlazi da je Veselinović jedan od zakupaca ove zgrade u kojoj se nekad nalazila ambasada Švajcarske. NIN je na istoj adresi našao i firmu Goldman kapital partners, u kojoj je suvlasnik glavni urbanista Beograda Milutin Folić. Ova firma je spominjana u javnosti kada je 2015. gradila zgradu na Vračaru, u Sredačkoj ulici i slučajno srušila zid susednog prostora u kojem se nalazi Udruženje slabih i slabovidih. Kasnije su nadoknadili štetu koja se procenjivala na 15.000 evra. Najpoznatija Veselinovićeva firma u Srbiji je Inkop iz Ćuprije. Kao vlasnik te firme upisana je njegova sestra Dušica Maksimović. Direktor Inkopa je izvesni Milan Miletić iz Ćuprije. NIN je osobu pod istim imenom i prezimenom iz istog grada pronašao na spisku od 2.283 donatora SNS-a za izbore 2012. koji se nalazi na sajtu Agencije za borbu protiv korupcije. Inkop je korisnik čak dva kredita, koja je, uslovno rečeno, dobio od države. Jedan im je dala Poštanska štedionica i to u iznosu od 1,4 miliona evra, dok je drugi kredit zapravo neplaćeni dug. Firma, naime, nije plaćala porez, pa joj je Ministarstvo finansija – Poreska uprava u Ćupriji odobrilo poreski kredit u iznosu od 46 miliona dinara. U finansijskom izveštaju Inkopa vidi se još jedan Veselinovićev posao sa državom. To je izgradnja auto-puta na Koridoru 11. Pojedini krediti obezbeđeni su podizvođačkim ugovorom koji je Inkop potpisao sa firmom Energoprojekt-niskogradnja za izvođenje građevinskih radova na projektu izgradnje deonice 5, Lajkovac - LJig u dužini od 24 kilometra. Ugovor je zaključen 27. maja 2014, u vreme kada je u firmi Energoprojekt-niskogradnja država bila pojedinačno najveći vlasnik. Saznanje da njegova firma ima ugovor za izgradnju te deonice auto-puta je veoma važno u čudnom nizu slučajnosti koje se dovode u vezu sa Veselinovićem. Samo dan pre zakazanog rušenja na Kopaoniku, ministarka građevine Zorana Mihajlović otkazala je ranije najavljeni obilazak baš te deonice auto-puta između Lajkovca i LJiga. To što je ministarstvo za koje je nadležna Mihajlovićeva najagilnije u pokušaju rušenja objekta na Pančićevom vrhu i otkazivanje posete deonici koju gradi baš firma Zvonka Veselinovića, možda i nemaju veze jedno sa drugim. Ali, samo ako verujemo u slučajnosti.