Principi

Kosovo, celo Kosovo, danas nije više Srbija. Hoćemo jasne granice, a ne provizorijum kao što je danas, u kome nam jedno piše, a sasvim drugo imamo na terenu. Kome biste pripisali dve citirane izjave? Nataši Kandić? Ekipi okupljenoj oko Peščanika? Ili možda Čedomiru Jovanoviću iz perioda pre nego što je počeo da trenira bicepse i neizmernu podršku Aleksandru Vučiću? Ništa od toga! Ako znate da je politika u teoriji umetnost mogućeg, a u Srbiji umetnost gaženja svakog mogućeg stava i principa, onda vas neće iznenaditi ako kažemo da navedene izjave pripadaju uredniku Informera Draganu J. Vučićeviću, koji inače uvek govori u ime predsednika Aleksandra Vučića, i Aleksandru Vučiću, koji uvek govori u ime Srbije. Dakle, takođe u ime predsednika Aleksandra Vučića. Ova dva gospodina samo su pojedinci iz plejade likova mahom vladajuće koalicije, koji su koliko do juče bili spremni da ratuju za Kosovo - doduše ne svojom, već tuđom decom, ali važna je namera – a danas odjednom postaju čede jovanovići iz najboljih dana. Šta se to, pobogu, desilo? Pitanje možda deluje logično, ali zapravo ga mogu postaviti samo potpune neznalice. Iako jesmo konstatovali ono o gaženju stavova i principa, svako ko je iole pratio političke prilike u našoj zemlji u proteklih šest godina, trebalo bi da zna da ona ipak ima jedan sveti princip, pravilo koje nikada neće biti pogaženo, stav čije je dosledno poštovanje sigurnije čak i od opklade da Vučić nikada neće izaći na TV duel sa nekim iz opozicije. Taj princip glasi – sve za vlast, vlast ni za šta. Treba imati u vidu da vlast Aleksandra Vučića nije mehanizam upravljanja državom, a još manje servis koji treba da bude na usluzi građanima, već jedan marketinški projekat čiji je jedini cilj održanje na vladajućim pozicijama. U tom kontekstu treba posmatrati i poteze funkcionera i pratećih im medija. Ako opstanak na vlasti zahteva da danas kažete da je Kosovo srce Srbije, a sutra da to srce ipak nije baš naše, tako ćete i reći. Ako je Evropa juče trebalo da bude zla tvorevina koja za cilj ima da uništi sve što je srpsko, a danas je ona jedini pravi put za Srbiju, tako će i biti. Marketinška mašina pažljivo prati sva istraživanja javnog mnjenja i nemojte se začuditi ako Saša Janković, Boško Obradović, Vuk Jeremić i Dragan Đilas za par godina, od najvećih izdajnika, tvoraca haosa i neprijatelja svoje zemlje, postanu najveći carevi na svetu, ma oduvek su bili super, kul je to ekipa, e jesu ludi trista na sat, daj još jednu turu za momke! U međuvremenu, dok se to ne desi, u tabloidima ćemo čitati da predsednik Aleksandar Vučić zbog nerazumevanja građana u vezi sa kosovskim problemom hoće da napusti politiku. Izneverili su ga čak i stranački saborci, koji ga, kako pišu tabloidi, nisu branili od napada opozicije i neprijateljski raspoloženih medija. Kao što vidimo, ostanak na vlasti nažalost ponekad zahteva i tako bolne i teške mere. Da zapretiš da ćeš otići sa vlasti da bi ostao na vlasti. Ma i da odeš sa vlasti da bi ostao na vlasti! Samo da ne čuje zlo. Ovaj, opozicija. Pa da, zlo.