Lu Salome i Niče

Svake godine, na Mokranskom vrelu, obožavateljke mi ukradu bar jedne kupaće gaćice! Dobro, razumem ih potpuno, uradio bih isto! Hoću reći, ukrao bih rado tange Šeron Stoun, a ona me, bajdvej, podseća na moju Bilju. Nego u petak, u Beloj Palanci, doznajem lično od Kaćuše lepotice da njenom Putinu u Niš dolazi na noge američki ambasador Kajl Skot, na Nišvil. Mada je to, u poređenju sa Gučom, jedna dekadentna zabava i to u gradu koji je ostao bez svog aerodroma. I čudi me da vlast iz Beograda i Niš nije ponudila za razgraničenje sa Kosovom. Kud ide Preševska dolina, neka ide i prestonica cara Konstantina! Naravno, pod uslovom da u Srbiji ostane Bela Palanka, u kojoj će i dalje lokalni šerif da šeta slobodno bez „nanogice“, iako je Agencija za borbu protiv korupcije, još 4. maja, donela rešenje o razrešenju predsednika pomenute nesrećne varoši. A Banicijada je, i ove godine, bila jeftina vašarska zabava koja je, pak, skupo koštala ovu najsiromašniju opštinu u Srbiji. Samo za Cakanu, Anu Bekutu, Nedu Ukraden i trubače Dejana Petrovića isplaćeno je, zvanično, 22.000 evra, a ukupni troškovi daleko su veći. Valjda će i tu Agencija za borbu protiv korupcije nešto reći. Dobro, sve to nije od juče. Sve to počelo je, svojevremeno, od Guče. A danas bi svaka selendra preko noći da postane Guča. Vašarska kultura širi se Srbijom kao požari u Grčkoj i tu, izgleda, nema spasa. Jer, evo, sada će i leskovačka Roštiljijada na kojoj će se krem estrade, opet, „osladiti“. Ne toliko pljeskavicama koliko masnim honorarima. Vašarska kultura ima uporište u visokoj, takođe, vašarskoj državnoj politici. Ne samo zato što Dačić peva na uvce stranim državnicima. Vašarska politika vidi se i u tome što se, recimo, moj Alek pre podne zalaže za razgraničenje dajući Tačiju, kao bakšiš, jug Srbije, a onda Dačić, istog dana, popodne spominje Pandorinu kutiju iz koje su, kao na pravom vašaru, iskočile nepostojeće granice između Kosova i Srbije. I da li onda, po toj vašarskoj logici, i Boško Obradović traži „nanogice“ za Vučića?! Pokušavajući da se odmaknem od vašarskog ludila, na mokranskom vrelu, čitam neki tekst o ljubavnom trouglu između Lu Salome, Ničea i Rilkea. Ona je bila „zver od žene“, zbog nje su se muškarci ubijali, a uspela je da zavede i jednog Fridriha Ničea! A kada je shvatila da je Niče zaljubljen u svoju sestru, Lu Salome je poludela. Nije mogla da shvati da ju je Niče iskoristio i to „samo jednom“ kao „običnu salvetu“. Počela je, u besu, Ničeu da pravi ljubomorne scene sa pesnikom Rilkeom sa kojim je legala u postelju, a Niče je to ravnodušno posmatrao. Na kraju ceh je platio Rilke koji je poludeo, a Lu Salome je postala histerična i lečila se kod Frojda na kauču. Kada, pak, nisu pomogli „intervjui“, pribeglo se „grubom snošaju“ pri čemu je ona izigravala „inferiornu ženku“ i tražila od Frojda da je bičuje, da je „zaskače otpozadi“... Pritom je tvrdila da su žene „jači pol“ i da poseduju nekakvu „žensku metafiziku“?! K. G. Jung, moj guru iz Švice, inače, nesuđeni Frojdov naslednik, kaže: „Da, sećam se, takva je bila Lu Salome! Ali, ne zaboravi, moj dečače, da je napisala roman o Isusu u kome nudi tezu da je Isus bio neizlečivi narcis! A kako i ne bi bio kada mu je mati bila Kleopatra, a otac Aleksandar Veliki! Hoću reći, Isus je bio na velikim mukama: kako izaći iz senke tako slavnih roditelja“? Ovog puta moja Crna se potpuno slaže sa Jungom: „I neki iz vrha srpske vlasti su, izgleda, neizlečivi narcisi u tragičnoj potrazi za identitetom. Samo da ne uvrte sebi u glavu da im je otac Niče, a mati, ne daj bože, Lu Salome!“