Промени језик   Sitemap   Верзија за штампу   20.09.2018. 03:46
 НАСЛОВНА    АРХИВА    НИН ДИЈАЛОГ    САДРЖАЈ      ПРЕТПЛАТА    E-ПРОДАЈА 
 
Уводник
Удар(е)не вести

Откако су Феничани измислили новац, успех у бизнису мери се профитом. У Србији Аеродром се хвали бројем путника. А зашто профит расте седам пута спорије? Биће да неко не плаћа аеродромске таксе. Па, докле ће се пресипати из шупљег у празно

Изгледа да смо толико огуглали да огромној већини више ама баш ништа не смета. Као под тоталном анестезијом, скоро нико није ништа чудно приметио у ударним вестима јавног сервиса прошле среде. Само је мени, изгледа, ту нешто било неприродно. А ево о чему се ради.

Прва вест тог дана у ударној информативној емисији јавног сервиса, дакле за све нас који имамо право да знамо све, била је да ће се председник Србије Александар Вучић средином септембра 14. пут срести са председником Русије Владимиром Путином.

Друга вест била је да ће се председник Србије Александар Вучић средином септембра у Београду срести са високим званичником САД, „тачније једним од људи од највећег поверења председника Доналда Трампа“ и да ће то бити „прва посета тог ранга откако је Трамп у Белој кући“. Проверио сам, име званичника није саопштено, али јесте да он „покрива један од економских ресора америчке администрације“ и да се „посета тумачи као знак појачаног интересовања за економску сарадњу“.

Трећа вест била је да ће председник Србије Александар Вучић од 24. до 28. септембра учествовати на заседању Генералне скупштине Уједињених нација у Њујорку и да ће се том приликом лично срести и са Доналдом Трампом, али и са другим шефовима држава и премијерима многих земаља.

Четврта вест била је да ће председник Србије Александар Вучић пре пута у Њујорк, на позив кинеског председника Си Ђинпинга, учествовати на „летњем Давосу“ у Тјенђину.

Пета вест била је да ће председник Србије Александар Вучић у септембру угостити потпредседника Индије Венкајаха Наидуа, који у Београд стиже у пратњи великог броја индијских пословних људи.

Шеста вест... Е ту сам већ престао да бројим. Изгубило је сваки смисао. У неко друго време тешко да би те, чисто протоколарне вести могле да се удену негде пред крај Дневника, између спорта и временске прогнозе. Овако, сервиране су нам као да ништа важније тог дана није ни било. А ко зна, можда је све то била само психолошка припрема за оно што ће уследити за мање од 12 сати. Следећег јутра Вучић је изјавио да се одувек залаже за разграничење Србије и Косова. Два дана касније Српски телеграф објавио је на насловној страни „шок-одлуку“ да „Вучић напушта СНС и политику“, уз образложење да се на „овај корак одлучио због Албанаца који не желе преговоре и отпора појединих кругова у Србији за решење статуса Косова“. Већ у понедељак, опет на насловној исти лист објављује изјаву председника ИО СНС-а Дарка Глишића: „Ако оде Вучић, на КиМ стиже нова Олуја“. А отићи ће, тако нам бар тумаче таблоиди, зато што га је огромна већина функционера СНС-а оставила на цедилу, да се сам бори и против опозиције, и против међународне заједнице, и против појачаног деловања страних агентура, и против домаћих издајника, и против беде у земљи, и за нове километре ауто-путева, и против личног богаћења неких мангупа из сопствених редова... Такорећи сам против свих.

Чини се да, ипак, нема разлога за бригу. Па како, бре, сад да се повуче, ако ће, као што је у уторак најавио, већ у новембру пензије бити „значајно увећане, свима за најмање девет одсто, веће него икад раније“, уз поруку најстаријима да „могу да очекују повећање и следеће године, ако будемо радили овако добро“. Уосталом, чим једну вест о председнику Србије не објави јавни сервис, томе не би требало придавати превелики значај.

Мада, ништа није искључено у земљи у којој се унапред продају карте за филм који још није завршен, док се на највишој тачки осећа мирис подземља. Осим у Србији, још откако су Феничани измислили новац, успех у бизнису свуда се мери количином зарађених пара. А овде се државно предузеће Аеродром „Никола Тесла“ јавно хвали да је у јулу оборен рекорд, да је ове године за седам месеци превезено за седам одсто више путника и за 24 одсто више робе и поште него у истом периоду 2017. У реду, а шта је са профитом? Како је уз рекордни раст путничког и теретног авиосаобраћаја могућ раст профита од само један одсто? Осим ако неки од путника не плаћају аеродромске таксе. Да би неко друго предузеће, у којем је држава сувласник, имало на папиру боље финансијске резултате. Питам се само докле ће се код нас пресипати из шупљег у празно? И да ли би због тога неко заиста требало да се повуче? Е, то би већ била вест.




Милан Ћулибрк


Share on Facebook 

Постојећи коментари (0)| Пошаљи коментар

Приступ за чланове
  Корисничко име
  Лозинка
 
  Запамти ме на овом рачунару
Постаните члан! Региструјте се овде
Изгубили сте Лозинку? Кликните овде
Мисли
bg

Лазар Ристовски, глумац

Подршка државе се огледа у томе да је председник Вучић разговарао са РТС-ом и онда је РТС морао да учествује у пројекту.

Прочитајте све мисли
bg