Fransoa u padežu

Evo još dva-tri primera za „muke s imenima“ u našim medijima, o čemu sam pisao prošlog puta. Poslednjeg dana juna „Politika“ je saopštila da reditelj Nikita Milivojević, u koprodukciji sa Grcima, priprema Aristofanovu komediju „Pluto“, a naslov članka je glasio „Pluto je i dalje najmoćniji bog planete“. Možda ime Pluton starije novinare podseća na psa iz Diznijevih stripova, ali činjenica je da se grčki bog podzemlja i bogatstva zvao Plouton, genitiv Ploutonos, a Pluto je engleski oblik. Slična greška i sa latinskim, u dopisu jednog čitaoca za „Među nama“, koji piše: „Svako predavanje profesor bi počinjao aludirajući na govor cenzora Kato Majora u rimskom Senatu: ’Opet ponavljam, predavanja treba slušati’.“ Latinski Cato Maior kod nas se zove Katon Stariji, jer ime izvodimo od osnove genitiva Catonis. Iz jednog istorijskog romana, zasad objavljenog samo na internetu, čitalac D. A. citira mi rečenicu: „Veliki majstor je kralju Fransoi Prvom trebalo da pokloni tri slike“. NJegov komentar: „Ja bih ga ostavio i u dativu ’Fransoa’, zvuči mi manje čudno od ’Fransoi’.“ Da, ta francuska imena kao Fransoa, Valoa, Benoa, Delakroa grdna su muka za promenu po padežima u srpskom. U nekadašnjem zajedničkom Pravopisu iz 1960. nisu bila pomenuta. Čitaočev primer vratio me je u godinu 1975, kada smo u Sarajevu imali neko savetovanje srpskih, hrvatskih i bosanskih lingvista. Bilo je to vreme burnih diskusija koje su se začele od „maspoka“, od Kardeljevog ustava i drugih političkih problema koji se još i danas vuku. Umesto dotadašnjeg jedinstvenog „srpskohrvatskog“, počeli su da se upotrebljavaju termini „srpska varijanta“ i „hrvatska varijanta“, dok se u BiH nije smelo govoriti ni o varijanti, ni o bosanskom, ni o bošnjačkom, nego samo (udahnite duboko) o „bosanskohercegovačkom standardnojezičkom izrazu“. Kad smo došli u Sarajevo, čekao nas je tek objavljeni „Pravopisni priručnik srpskohrvatskog-hrvatskosrpskog jezika“, delo dr Svetozara Markovića, Mustafe Ajanovića i mr Zvonimira Diklića. O tome kako su u toj knjizi rešavane tadašnje jezičko-političke nesuglasice danas više ne vredi pričati, ali u članu 198b prvi put je pomenuto „francusko ime François (Fransoa)...“, što ćemo, nažalost, morati da ostavimo za idući broj.