Onlajn prekarijat

U 2018, prvi put u istoriji, više od polovine svetske populacije povezano je uz pomoć interneta. Tako je internet postao nezaobilazno sredstvo u mnoštvu aktivnosti - u razmeni mišljenja, slušanju muzike, gledanju filmova, pisanju, nastavi, do razvoja softvera i aplikacija. NJegova masovna upotreba ubrzala je i rasprave u naučnim krugovima o prirodi rada preko „mreže“. Neki naučnici, poput Kristijana Fuksa, smatraju da je veliki deo digitalnog rada neplaćen, eksploatativan i prihvaćen samo zato što u njegovom kreiranju uživaju sami korisnici. Bez obzira na to što su oni ti koji stvaraju sadržaj, njima kompanije poput Gugla ili Fejsbuka, čijoj akumulaciji profita aktivno doprinose, uskraćuju materijalnu nadoknadu - platu ili honorar. Međutim, ni sam Fuks ne spori pojavu nove „digitalne radne snage“ koja preko onlajn platformi radi za klijente koji borave u drugoj zemlji ili na drugom kontinentu. U toj vrsti rada, celokupan proces – od oglašavanja („postovanja“) poslova, traženja i dobijanja posla do isporuke tražene usluge – odvija se u onlajn prostoru posredstvom platformi. Ovi poslovi mogu obuhvatati različite virtuelne usluge, od „tagovanja“ fotografija preko dizajniranja, prevođenja, do programiranja. Iznenađujuće ili ne, Srbija je visoko rangirana zemlja kada je u pitanju broj onlajn radnika u odnosu na broj stanovnika, kao i u odnosu na ukupnu radnu snagu zemlje. Po procenama Svetske banke Srbija je, zajedno sa Rumunijom i Ukrajinom, najveći izvoznik onlajn radne snage među evropskim zemljama. Drugim rečima, oko 80.000 radnika iz Srbije radi globalno i živi lokalno. Oni najčešće posao traže preko globalnih vrlo poznatih platformi kao što su UpWork, Fiverr, People per Hour, Freelenser, ali i preko specijalizovanih platformi u oblastima kao što su dizajn ili prevođenje. To je bio povod da Centar za istraživanje javnih politika iz Beograda sprovode prvo istraživanje o demografskim profilima i socio-ekonomskom statusu radnika i radnica iz Srbije koji su migrirali ka onlajn prostoru. Preliminarni podaci Centra ukazuju da među digitalnim radnicima u Srbiji dominiraju muškarci u odnosu na žene, koji čine preko 70 odsto onlajn radne snage. Ti nalazi se ne razlikuju puno od podataka iz sličnih istraživanja u različitim zemljama EU, poput Španije, Hrvatske, Rumunije, Nemačke i Holandije. I među evropskim kolegama i koleginicama većinu čine muškarci. Izuzetak je samo Velika Britanija u kojoj žene čine dominantnu radnu snagu na onlajn platformama. Razloge za veće prisustvo muškog pola u ovoj vrsti rada strani istraživači vide u njegovom preduzetničkom karakteru, a potom i u dominaciji muškaraca u vodećim i najtraženijim profesijama na onlajn platformama kao što su IT i kreativna industrija. Pretpostavka je da Srbija i u ovom slučaju nije toliko različita od drugih zemalja. Digitalne radnike čine uglavnom mladi: tako, na primer, tipični onlajn radnik ili radnica ima između 26 i 35 godina. Više od pedeset odsto obuhvaćenih istraživanjem čine visokoobrazovani, koji imaju završene fakultete, magistarske ili doktorske studije. Radnici sa srednjom školom čine skoro jednu trećinu, i kako prvi nalazi ankete ukazuju, mnogi u ovoj grupi nisu završili studije, jer su počeli da rade na unosnim poslovima na onlajn platformama. Dominantna obrazovna struktura naših onlajn radnika je iz oblasti ekonomije, dizajna, marketinga, arhitekture, filologije i inženjerstva. Za digitalni rad, međutim, mnogo su bitnije veštine koje potencijalni klijenti traže nego koju vrstu škole radnici imaju. Rezultati istraživanja ukazuju da onlajn radnici i radnice često rade na poslovima za koje nisu stekli formalno obrazovanje – predaju engleski a imaju završen matematički fakultet, bave se dizajnom a završili su sociologiju... Da bi se bolje razumela ova tranzicija u digitalni svet i promena prirode rada, Internet institut na Oksfordu je razvio iLabour Online Index koji prepoznaje šest velikih grupa veština: razvoj softvera i tehnologija; kreiranje sadržaja i prevođenje; kreativne usluge i multimedija; prodaja i marketing; birotehničke usluge i unos podataka i druge profesionalne usluge (mikrozadaci). Na osnovu te klasifikacije, skoro 44 odsto radnika obuhvaćenih istraživanjem u Srbiji nudi veštine iz oblasti kreativnih i multimedijalnih sadržaja, na drugom mestu su oni koji se bave razvojem softvera i tehnologije, a na trećem kreatori sadržaja (pisci) i prevodioci. Poslovi iz prve dve grupe spadaju u najbolje plaćene. Najbolje rangirane profesije kada su u pitanju zarade su razvoj softvera i tehnologija, kreativne usluge i multimedija i u njima dominiraju muškarci. Žene dominiraju u sektorima kao što su pisanje i prevođenje i birotehničke usluge, a poslovi u tim oblastima su znatno manje plaćeni. Preliminarni podaci pokazuju da je prosečna bruto zarada muškaraca iz prve dve grupe 3.100 evra, dok žene u oblastima u kojima dominiraju zarađuju bruto 1.000 evra. Medijane u istom tom slučaju su za muškarce 200, a za žene 140 evra, što govori o pomerenoj distribuciji – o malom broju veoma visokih i velikom broju niskih zarada. Tako se karakteristike oflajn tržišta rada na još dramatičniji način odslikavaju i u onlajn svetu. Zadržavanje ovih vidova nejednakosti dovodi u pitanje potencijalne dugoročne dobiti u onlajn prostoru. Šta motiviše digitalne radnike iz Srbije za rad na onlajn platformama? Najčešći razlozi da se pridruže ovom novom tipu rada su obuhvaćeni sledećim odgovorima: onlajn poslovi su bolje plaćeni; obezbeđuju dodatni izvor prihoda; fleksibilnost koju ovaj posao nosi sa sobom. U tom smislu oni se ne razlikuju puno od svojih evropskih kolega. Međutim, ono što jeste drugačije u odnosu na odgovore iz stranih istraživanja jesu oni koji ukazuju da onlajn poslove traže i oni koji nisu mogli da nađu posao u oflajn svetu. U uzorku Centra takvih je više od 10 odsto. Naši digitalni radnici u odgovorima podsećaju da je stopa nezaposlenosti u Srbiji visoka, i da naročito pogađa mlade i žene. U oflajn svetu oni su podjednako pogođeni lošim kvalitetom zapošljavanja, pošto je njihov procenat među radnicima na nesigurnim poslovima veći od proseka. Ni u onlajn sferi rada, međutim, ne cvetaju svima ruže. Onlajn radnici iz Srbije obavljaju i širok dijapazon poslova koji nužno ne zahtevaju određenu vrstu veština i predznanja i koji su kao takvi rutinski, znatno slabije plaćeni. Te zarade su u kategoriji minimalnih ili prosečnih zarada u Srbiji. Tako, pored promene ka onlajn sferi rada, odvija se paralelno i promena od zanimanja ka izvršavanju partikularnih, jednokratnih zadataka, što je globalna karakteristika rada na onlajn platformama. U te poslove na primer spadaju potpisivanje fotografija, postovanje „lajkova“, itd. Uprkos određenim pozitivnim rezultatima, onlajn rad uključuje i karakteristike koje se protive načelima dostojanstvenog rada. Dosadašnje studije, uključujući i preliminarne rezultate Centra, identifikovale su onlajn prakse diskriminacije zasnovane na polu i/ili nacionalnosti, ponudu potplaćenih poslova i globalnu trku ka što nižoj ceni rada kao strategiju u nadmetanju za ograničen broj onlajn poslova. Analize iz evropskih zemalja, Amerike i Kanade, navode da su kršenje radnih prava i odsustvo mehanizama za njihovu zaštitu veoma prisutni i sve dominantniji. Takvo opšte okruženje otežava postulate agende za pristojan rad i kvalitet zaposlenosti. Dodatno, usled geografske raštrkanosti onlajn radne snage, mogućnost za organizovanje i kolektivno pregovaranje je ograničena, te poboljšanje njihovog sveukupnog položaja i osiguranje pristupa radnim pravima u onlajn svetu postaje sve važnije pitanje. Na te i druge izazove budućnosti rada pokušavaju da odgovore vodeći akademski centri i stručnjaci u raznim delovima sveta, kao i Međunarodna organizacija rada, EU, OECD. Neki od njih će se tom temom baviti i na konferenciji „Budućnost rada – budućnost je sada“, koju Centar za istraživanje javnih politika organizuje u oktobru 2018.