Ante nije Dante

Pomenuo sam prošlog puta sarajevski „Pravopisni priručnik“ iz 1975, u kome je prvi put pokrenuto pitanje čestog francuskog imena Fransoa i njegove promene po padežima. U tački 198b je rečeno da to ime „u izvornom pisanju dobiva padežni nastavak (Françoisa, Françoisu...), a u fonetskom je, zbog dva vokala na kraju, bez nastavaka: od Fransoa (Morijaka), sa Fransoa (Morijakom). Ovako se postupa i sa drugim sličnim imenima.“ Slično je i u današnjem Matičinom Pravopisu, gde u rečniku piše: „najpogodnije je da ispred prezimena ostane nepromenjeno (od Fransoa Miterana, Fransoa Miteranu) ili ga, samostalno upotrebljenog, menjati – Fransoe, Fransoi itd.“ Takvo kompromisno rešenje prikladnije je za Bosnu, koja ima i ćirilicu i latinicu, nego za nas koji uvek pišemo fonetski, pa moramo da upotrebljavamo oblike kao „Fransoi“ (za koji čitalac pomenut u prošlom broju kaže da mu čudno zvuči) ili da se premišljamo da li gore zvuči „Delakroina slika“ ili “Delakroaova slika“. Nekom vrstom istorijske pravde ili simetrije, dok smo kod žena prinuđeni da uz prezime dodamo i ime (Maja Gojković, Maje Gojković, Maji Gojković...) jer je žensko prezime samo za sebe nepromenljivo (ako nećemo da mu dodamo patrijarhalni nastavak -eva), ovde muškarac Fransoa mora, radi promene po padežima, obavezno da navede i prezime (kao u gornjim primerima Morijak i Miteran), iako o njemu govorimo sasvim familijarno. Od Kosova pa do Istre, naša bivša zajednička država stalno nam pravi jezičke probleme, stalno nas podseća kako govorimo isti jezik i kako nismo isti. U prenosima s nedavno završenog svetskog prvenstva u Rusiji, kad je igrala Hrvatska, videlo se da izveštači RTS-a ne umeju da menjaju ime Ante, mada se tako zvao jedan zloglasni poglavnik u doba ustaštva i jedan predsednik vlade pred sam raspad Jugoslavije. Svaki čas, naime, čuli smo rečenice kao „kada je Jorgensen sprečio Antea da postigne gol...“. Izvinite, ali Ante nije Dante. Dalmatinska imena od milošte kao Ante, Šime, Mate, Vice, Jure menjaju se kao imenice sa završetkom na -a: genitiv Ante, dativ Anti, akuzativ Antu, instrumental Antom. Razgovor o imenima nastavićemo iduće nedelje.