Statisti i profesionalci

Oni se igraju igricom koja se zove država. Ali to im nije dovoljno i započinju dodatnu – zove se vojska ili obavezno služenje vojnog roka. Jedan od njih nosi samodizajniranu uniformu iako sam nikada nije služio obavezni vojni rok u vreme eks-Jugoslavije i bivše JNA. I, jedan je od najmanje tri najviša predstavnika vlasti, među kojima su i Aleksandar Vučić i Zoran Đorđević, koji poslednjih dana dobacuju javnosti oprečne cifre neophodne za ostvarenje njihove ad hok igre sa javnošću u Srbiji i regionu o uvođenju obaveznog služenja vojnog roka. E, ti igrači poslali su najobučeniji profesionalni sastav Vojske Srbije da statira u filmu Lazara Ristovskog. Isti ti vojnici, samo nekoliko dana nakon statiranja u filmu, po ranije utvrđenom rasporedu, poslati su u mirovnu misiju. „Mi te vojnike treba da plaćamo da budu borbene mašine, a šalju ih da pomognu nekome ko je u milosti političara da snimi film. Kada se govori o modelima služenja obaveznog roka, to su neki scenariji koji će možda da se ostvare za 20 godina. Ali, kako da sad uvedemo obavezu služenja vojnog roka kada profesionalca šaljemo da statira u filmu. To ne može da se radi“, kaže za NIN vojni analitičar Aleksandar Radić. Pristalica je vraćanja obaveznog služenja vojnog roka, ali smatra da vojska prethodno zahteva reformu, umesto koje egzistiraju ministar odbrane i načelnike Generalštaba, koji se ponašaju kao da je vojska njima lično dodeljeni feud. Apsurdnost situacije do kojih granica se zloupotrebljava vojska odslikava bivši ministar odbrane Đorđević, koji je bio sa Vučićem, inistirajući na vojnim tajnama kada je trebalo da pruži konkretan odgovor o tome koliko novca je neophodno za vraćanje obaveznog služenja vojnog roka. „Ne vidim kako da napravimo takav model kada nismo shvatili ni koncept profesionalne vojske. To pozivanje na vojnu tajnu kada treba da kaže koliko to košta, proizvod je diletantizma, manipulacije“, navodi Radić. Politički vrh reaguje na aktuelni trenutak sa idejom o obaveznom služenju vojnog roka. Otvara tu temu kao odgovor na izjave političara iz BiH, Hrvatske ili Kosova. A ponekad su te najave usmerene ka domaćoj javnosti, kao znak osnaživanja ili, mnogo više, zastrašivanja. „Ta ideja trebalo bi da se razmatra kroz ekonomske i bezbednosne procene. To ne može biti predmet analize dnevne politike. I ne može da se postavi pitanje – hej, ajde da uvedemo obavezno služenje vojnog roka jer je Bakir Izetbegović dao neku izjavu. Ideja obaveznog služenja vojnog roka kao odgovor na političke izjave je izuzetno drska“, kaže Radić. U vreme kada smo pričali o profesionalizaciji vojske jer nije bilo novca za obavezno služenje vojnog roka, a i nakon ratova, mladići su masovno odbijali da se odazovu a matrica koja se koristila je da nam trebaju profesionalci jer će onda do automatizma biti usavršeni u izvršavanju svojih radnji, uvežbani. I, šta se desilo?! Te profesionalce, koji bi u normalnim prilikama trebalo da čine aktivno čvrsto jezgro, koje šaljemo u misije kao sredstvo naše spoljne politike, njih Vulin šalje da stoje na brdu i snimaju film, a poziva na obavezno služenje vojnog roka. Radić bi voleo, pre no što se uvede ova tema na raspravu, da vidi modernizaciju sistema vojske, njenu transparentnost i procenjuje da bi u idealnim okonostima takav model popune vojske mogao da bude uveden sredinom naredne dekade, dakle 2024, 2025. Na pitanje da li ova politička garnitura tako dalekosežno razmišlja, odgovara. „Je l’ vi ozbiljno pitate?! Apsurdno, Vulin je još najmanji probem jer on uglavnom priča samo gluposti, on ne iznosi nikakve podatke. Đorđević je voleo da impresionira ciframa, kao da on zna o čemu je reč. A kada ga pitaš da to obrazloži, pošto ne zna, pozove se na vojnu tajnu. Ista se matrica stalno ponavlja. Političari kažu - hajde da ne pričamo argumentima, nego ja znam da sam u pravu, a moji argumenti su vojna tajna“, kaže Radić. U ozbiljnim državama establišment mora da obrazloži ne samo budžet za uvođenje obaveznog služenja vojnog roka, nego i da navede detalje, šta regruti imaju za doručak a šta za ručak. „Nije smešno, ozbiljan je problem“, kaže Radić, a odmah potom dodaje da je problem i taj što stimulišemo poltronstvo, nagrađivanje pristalica partije koji treba da razmišljaju o tako ozbiljnim stvarima kao što je vojska. „Sadašnja organizacija vojske je napravljena u vreme kada smo imali obavezno služenje vojnog roka. Struktura je nastala kada smo imali državnu zajednicu, a sa izlaskom Crne Gore jula 2006. počela je reorganizacija vojske i završena jula 2007. Od tada nije bitnije promenjena iako računa na popunu ljudi koji su ranije služili vojni rok. Ta pasivna rezerva postaje sve starija a broj onih koji treba da služe vojni rok je nedovoljan da bi se popunjavale jedinice“, kaže on i zaključuje da je ovakav model neodrživ, ali da ne pričamo o obaveznom služenju vojnog roka ako ćemo pozivati na dobrovoljno čišćenje kruga kasarne da bi načelnik GŠ i ministar došli tamo i zadovoljno klimali glavom. „A mi upravo to sada radimo“, kaže Radić. Marija Ignjatijević, istraživačica Beogradskog centra za bezbednosnu politiku – BCBP, podseća da je sedam godina nakon što je obavezno služenje vojnog roka obustavljeno odlukom Narodne skupštine, predsednik Srbije najavio mogućnost odmrzavanja vojne obaveze iako bi, prema analizi Ministarstva odbrane, koju je tadašnji ministar odbrane predstavio na sednici Narodne skupštine novembra 2016, prva godina vraćanja vojnog roka koštala 70 milijardi dinara, odnosno oko 600 miliona evra. Toliko otprilike iznosi čitav vojni budžet Srbije za 2018. Ona navodi da su prethodnih dana zvaničnici iznosili u javnost i drugačije procene po kojima bi cena ponovnog uvođenja vojnog roka bila od 90 do 130 miliona evra, u zavisnosti od dužine trajanja obuke, iako nisu izneli ni osnovni podatak koji model služenja vojnog roka bi bio u opticaju. „U Evropi se percepcija bezbednosnih pretnji promenila nakon izbijanja konflikta u Ukrajini i aneksije Krima 2014. godine. Otvorena je rasprave o vojnom roku u mnogim zemljama, a Ukrajina, Švedska i Litvanija su to i učinile. Vraćanje vojnog roka je u direktnoj vezi sa procenom pretnje spolja, u ovom slučaju bila je to blizina vojno nadmoćne Rusije. Zvaničnici u Srbiji, kako navodi BDPC, međutim, ovu temu nisu doveli u vezu sa mogućom agresijom, konfliktom u regionu. U nacrtu Strategije odbrane nema stavki o potrebi reaktivacije obaveznog služenja vojnog roka. U tom dokumentu uveden je novi koncept, „totalna odbrana“, nedovoljno precizno objašnjen. Kada je Beogradski centar za bezbednosnu politiku postavio pitanje da li bi taj model podrazumevao vraćanje vojne obaveze, zvaničnici Ministarstva odbrane su odgovorili odrečno i naglasili da se taj koncept odnosi pre svega na civilnu zaštitu. „A u nacrtu Strategije odbrane naglašeno je da će Srbija, kao neutralna država, nastaviti da jača profesionalnu i efikasnu vojsku“, ističe naša sagovornica. Prema podacima BCBP u proteklih sedam godina samo oko 11.000 muškaraca i žena se prijavilo za dobrovoljno služenje vojnog roka. S druge strane, u Srbiji vojsku na godišnjem nivou napusti oko 1.600 profesionalaca, zbog niskih plata, loših uslova rada, korupcije.