Drž’te lopova!

Rad državnih institucija u slučaju „Omladinsko patriotskog kampa - Zlatibor 2018“ sveo se na ispunjavanje političko-propagandnih potreba vlasti, i nije bio u interesu građana, u ovom slučaju dece. Mnogo pre nego što je policija u noći između 16. i 17. avgusta zabranila kamp, i to dan pre njegovog zvaničnog završetka, državne institucije su bile upoznate sa planovima za održavanje kampa i čak dale dozvolu i podršku. Ministarstvo unutrašnjih poslova znalo je za kamp od 27. jula, kada je podneta prijava za održavanje, a Ministarstvo odbrane je bilo upoznato još od 21. maja, kada im je organizator Željko Vukelić, predsednik Saveza vojnih veterana Srbije i Udruženja učesnika oružanih sukoba na prostoru bivše Jugoslavije, poslao prvo elektronsko pismo. Takođe, javno preduzeće Skijališta Srbije dalo je, pred početak kampa, besplatne karte za žičaru za svih 44 polaznika kampa. Oni su, iako uglavnom maloletni, prolazili i vojnu obuku, poput postrojavanja, strojevog koraka i gađanja iz replika oružja. Osnovna logika nalaže da ako je bilo razloga da se zabrani kamp, onda je njegovo održavanje moralo da se spreči pre nego što je i počelo. MUP je naknadno pokazao da ume i unapred da reaguje pa je organizatoru Vukeliću zabranio skup na Trgu slobode u Novom Sadu, zakazan za 25. avgust, na kome je bilo planirano da polaznicima kampa dodele plakete i poklone. To je jedino što nisu stigli da urade na Zlatiboru. „Zabranili su skup uz obrazloženje da ima dosta naših protivnika pa nam može biti ugrožena bezbednost. Žalićemo se Upravnom sudu, jer imamo kao i svi drugi garantovana prava na okupljanje i slobodu izražavanja. Zakazaćemo skup i u Beogradu za 16. septembar gde ćemo pozvati sve koji nas podržavaju“, kaže organizator Vukelić. S druge strane, kamp na Zlatiboru je zabranjen tek nakon što je NIN 16. avgusta objavio reportažu o njemu, u kojoj smo naveli da su srpski ratni veterani, kao i ruski iz kontroverznog E.N.O.T. korpusa, držali obuku i patriotsku edukaciju. Dan kasnije su istupili najviši predstavnici vlasti. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je zabranu iskoristio za napad na opoziciju. Aludirao je na Milana Stamatovića, opozicionog predsednika opštine Čajetina koja je za kapm obezbedila cisternu za vodu, agregat za struju, građu za poligon i dva obroka dnevno. Ministar policije Nebojša Stefanović je izjavio: „Prioritet nam je bio da deca budu bezbedna.“ U pokušaju da popuni nelogičnosti, posle njih se oglasio i MUP. U naknadnom saopštenju priznaje da nije zabranio održavanje kampa koje je prijavljeno po zakonu, 27. jula, policijskoj stanici Čajetina, MUP Srbije, jer kako su naveli: „U dopisu organizatora nigde nije navedeno da će se sprovoditi vojno-taktička obuka, da će biti korišćene replike oružja, kao i da će učesnici kampa nositi uniforme.” Sa saopštenjem su, međutim, otvorena nova sporna pitanja. Da li je MUP proveravao kamp i da li može da odobri nešto što nije proverio? Organizator kampa Vukelić tvrdi da je policija kamp pre zatvaranja obišla čak tri puta i to bez zamerki, a MUP tvrdi da se to desilo samo jednom i to na dan kada je zabranjen. Međutim, Vukelić ostaje pri svojim tvrdnjama. „Svi u kampu su videli da su dolazili. Došli su drugo veče, pa je četvrti dan došla patrola u toku dana, pa onda i šesti dan. I pre nego što su ga zabranili tokom dana je došao zamenik načelnika policije iz Čajetine i pregledao ceo kamp, a detaljno je gledao replike pušaka. Ni tada nam nije rekao da bilo šta nije uredu“, kaže Vukelić. On nam je ustupio i elektronsku prepisku sa nadležnima u Ministarstvu odbrane. Vukelić je, naime, 21. maja uputio prvi mejl kojim je tražio sastanak sa nadležnima u Ministarstvu radi „predstavljanja Omladinsko-patriotskog kampa za mlade, koji imamo u planu da održimo na Zlatiboru od 9. do 18. avgusta 2018“. Iz Ministarstva je stigao 1. juna odgovor u kome se navodi: „Potrebno je da nam pisanim putem detaljno obrazložite aktivnost koju planirate da realizujete.“ Prosleđen je odmah i detaljan odgovor. „Kamp se zasniva na primeru sličnih kampova u Rusiji, koji se odvijaju pod okvirom državnog programa Patriotsko obrazovanje građana Ruske Federacije, a na kojima su učestvovala deca iz Srbije od 2017. Kamp je predviđen za decu i mlade da upoznaju srpsku vojnu, duhovnu, nacionalnu istoriju i kulturu, kao i da se mladi druže i vežbaju sa srpskim i ruskim vojnim veteranima i instruktorima." Po stavkama se navodi šta sve program obuhvata, između ostalog i “strojeva obuka, prelaženje vojničkih prepreka i druge vojne primenjene discipline”. Vukelić je u ovom mejlu tražio pomoć u materijalu i da Ministarstvo pošalje vojne instruktore. Odgovor iz Ministarstva je stigao 7. jula, „Iako se predmetna aktivnost nije nalazila u Godišnjem planu saradnje Ministarstva odbrane i Vojske Srbije sa udruženjima u 2018, Uprava za tradiciju, standard i veterane je u načelu podržala realizaciju iste“. Dodaje se da je iz kabineta načelnika GŠ Vojske Srbije stiglo mišljenje da „jedinice VS, zbog ranije preuzetih obaveza, nisu u mogućnosti da podrže predmetnu manifestaciju“. U dopisu Ministarstva se zaključuje: „Nadamo se da imate razumevanje za stav VS i razloge koje je navela i da ćemo u narednom periodu nastaviti saradnju u oblasti razvijanja i negovanja vojnih tradicija.“ Čini se da je malo ko stvarno vodio računa šta su doživela deca koja su bila u kampu. Povodom izražene brige za decu ministra Stefanovića, organizator Vukelić je ranije za NIN rekao da su tu noć policajci upali držeći ruke na pištoljima za opasačem. „Naročito su mlađa deca bila uplašena. Načelnik je zahtevao da odmah zovemo roditelje i da dođu po decu. Među njima je bilo i razumnih, i posle ubeđivanja su nam dozvolili da deca ostanu do jutra da ih ne bismo razvozili preko noći. Predsednik opštine Čajetina Stamatović je obezbedio autobus za 20 dece iz Vojvodine, a po druge su došli roditelji“, kazao je Vukelić. Psihoterapeutkinja Marina Paunović kaže, za NIN, da sve što je učinjeno prema deci u kampu, od načina kako su ta deca došla, do organizacije i zatvaranja, predstavlja snažan stres. „Psihološka šteta bi mogla biti mnogo dublja u kasnijem individualnom i kolektivnom razvoju, kao i u formiranju uverenja i vrednosnih stavova kod nekih od tih mladih ljudi. Za sve nas, a posebno za mlade, najopasnije su duple i zbunjujuće poruke. Poruke u kojima se koriste metode neistine, nejasna komunikacija, manipulacija i nepreuzimanje odgovornosti za odluke koje se donose“, kaže Paunović. Ona navodi da odnos države prema kampu može da se uporedi sa situacijom u porodici u kojoj roditelj jednu stvar prvo dopusti i organizuje, a onda za istu kaže da nije dobra i da se mora prekinuti. „Znamo da onda nastupa haos iz koga najčešće proističu zbunjenost, ljutnja i agresija. Duple poruke urušavaju svaki vrednosni sistem. A čini se da ih kod nas ima napretek. Stalno se pitamo šta se to događa sa mladom generacijom, a ne vidimo kako mi odrasli doprinosimo tome. Ovaj kamp je primer za to. Zamislite i da vam neko iznenada upadne u stan u 22 sata uveče i traži da ga napustite bez objašnjenja. Bili biste u stresu“, kaže Paunović. Državno igranje sa kampom otvorilo je teren i da dve sile, Amerika i Rusija, ponovo odmere snage u Srbiji. Prema rečima organizatora Vukelića, istog dana pre nego što je policija tražila zatvaranje, dva predstavnika Ambasade Rusije su posetila kamp i ostavila poklone za decu, a bilo je planirano da budu i na skupu u Novom Sadu, koji je zabranjen. S druge strane, ambasador SAD Kajl Skot reagovao je na Tviteru navodeći da oni podržavaju drugačiju vrstu aktivnosti. „Zanimljivo je da ruske kolege podržavaju paravojni kamp za decu na Zlatiboru, dok Ambasada SAD podržava košarkaške kampove, takmičenja iz geografije i pripreme srednjoškolaca za školovanje u Americi“, naveo je Skot. Iz igranja sa davanjem podrške a zatim uskraćivanjem iste vidi se da srpsku vlast ne brinu puno ni međunarodne posledice, a da ih je tek baš briga za psihičko zdravlje sopstvenih građana, pa čak i kada su deca u pitanju.