Jedna kosina je pala nek se spreme još četiri

Država, najverovatnije, neće raskinuti ugovor sa španskom firmom Azvi, koja je izvodila radove na kosini pored dela auto-puta E75 na deonici Grdelica (Gornje polje) – Caričina dolina, saznaje NIN iz izvora bliskih Koridorima Srbije. Utisak koji je preovladao u Koridorima jeste da bi španska firma „jedva čekala“ da se s njima raskine ugovor, jer bi onda, ocena je nadležnih, bila „abolirana od svake odgovornosti“. „Ovako, morali bi da ostanu i plate sve što su pogrešno uradili. Uz to, ako bismo išli na raskidanje ugovora, izgubili bismo najmanje šest do osam meseci”, zaključak je Koridora Srbije. Dakle, kazna Azviju će biti to što će morati da rade, ono što im očigledno ne ide od ruke. Prošlonedeljno rušenje kosine u Grdeličkoj klisuri otkrilo je mnogo više od sastava zemljišta u vezi sa nezavršenim delom Koridora i uzburkalo političke i građevinske duhove u Srbiji. Na površinu je isplivao kvalitet jednog od najbitnijih evropskih koridora koji spaja zapadnu sa južnom Evropom, ali i sve pogrešne odluke koje je država donosila u poslednjih deset godina u vezi sa ovim putnim pravcem. Pokazalo se i koliko su tačna obećanja o rokovima za završetak radova. Šta se desilo na kosini 2, na ulazu u Grdeličku klisuru? U nedelju 19. avgusta došlo je do delimičnog, a dan kasnije i do potpunog obaranja potporne kosine, koja bi trebalo da štiti putnike od odronjavanja zemljišta. Ispostavilo se da je Azvi, u saradnji sa domaćim projektantima i inženjerima nadzora, čak 11 puta menjao prvobitni projekat izgradnje auto-puta, bez da obaveste državnog investitora i glavnog projektanta. Nikad do sada nije zabeleženo da je firma koja je pobedila na tenderu za izgradnju samoinicijativno promenila glavni projekat koji je prošao izuzetno komplikovanu proceduru usvajanja. U celu priču je, po pozivu ministarke građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorane Mihajlović, uključena i BIA, mada za sada nije jasna njihova uloga, budući da je trenutno jedini odgovor države na loš kvalitet radova bilo podnošenje prijava protiv 16 projektanata. Teško je zamisliti da državni špijuni i tajni agenti rade na prijavama koje završavaju pred Sudom časti Inženjerske komore Srbije, posebno zato što, ako su tačni navodi iz prijave resornog Ministarstva, onda je to slučaj za organe koji se bore protiv korupcije. Među prijavljenim inženjerima su oni koji su obavljali tehničku kontrolu glavnog projekta, ali i oni koji su odgovorni za izvođenje radova i stručni nadzor. Pojedini prijavljeni inženjeri tvrde da su projekti menjani bez njihove saglasnosti i da nema mesta prijavi Ministarstva protiv njih. Inženjer građevine Danijel Dašić iz Niša kaže, za NIN, da u ovom slučaju svako u „svetom trojstvu građevinarstva“ snosi deo odgovornosti - projektant, izvođač radova i nadzorni organ. Direktor Koridora Zoran Babić u danu kada je pala kosina bio je prisutan u tabloidima, ali u kontekstu turističke posete Diznilendu u Parizu sa svojom suprugom. Sutradan se rastao sa Mikijem Mausom, hitno se vratio, pa umirujuće saopštio da je urušavanje kosine bilo predviđeno: „Još u aprilu smo znali da projektno rešenje nije adekvatno i bili smo sigurni da će do ovakvog scenarija doći. Pre šest dana se krenulo sa izvođenjem radova na galeriji, nažalost, priroda nas je preduhitrila.“ Babić nije slagao da su Koridori Srbije znali da će se ovo desiti, ali zato nije govorio istinu o tome od kada zna da ovaj problem postoji. Babić je spomenuo april ove godine, ali je istina da su u Koridorima još krajem 2017. znali za problem. Na to ukazuje Plan poslovanja „Koridora Srbije“ za 2018, usvojen u decembru prošle godine. Na strani 35. ovog Plana navodi se spisak „planiranih aktivnosti za ishodovanje građevinskih dozvola“ (prijava i odobrenja za izvođenje radova), a među njima je i stavka o sanacijama na čak pet nestabilnih kosina u Grdeličkoj klisuri! Jedna od pet pobrojanih, koje se tu navode, jeste i ova koja se srušila na deonici Gornje polje - Caričina dolina. Na toj deonici postoji još jedna nestabilna kosina, dok su ostale tri na deonicama: Grabovnica - Grdelica, zatim Caričina dolina - tunel Manajle i poslednja tunel Manajle - Vladičin Han. Valja podsetiti na činjenicu da Plan poslovanja javnih preduzeća usvaja Vlada Srbije, tako da je i resorna ministarka Zorana Mihajlović bila obaveštena o problemu, iako se tako ne izjašnjava javno, baš kao i ostali članovi Vlade. Osim ako nisu ni čitali Plan poslovanja koji su usvojili. Kosina 2 je, dakle, pala, neka se spreme još četiri. U slučaju srušene kosine, sudeći po medijskim izveštajima, Azvi nije napravio vertikalne odvodne kanale, već je umesto njih horizontalnim preprekama zadržavao vodu, koja je pokrenula klizište. Inženjer Danijel Dašić kaže da je Azvi, po svemu sudeći, koristio takozvani sistem sidrenja. Uprošćeno, to je sistem gde se pobijaju šipovi do prve čvrste stene koja onda drži konstrukciju. Ovde se na zemljištu očigledno nije našla čvrsta stena zbog konfiguracije zemljišta. „To je kao da napravite kulu od peska, onda preko nje stavite mrežicu i unutra pobodete čačkalice i nadate se da će se konstrukcija zadržati kad naiđe prvi talas“, objasnio je Dašić. Sastav zemljišta i vode u Grdeličkoj klisuri uopšte nije zanemarljiv u celoj priči tako da nisu bez osnova izjave da je ova deonica jedna od najzahtevnijih u Evropi. Još se u Planu upravljanja životnom sredinom iz maja 2009, koji je prethodio početku izgradnje ove deonice auto-puta, navodi da je Grdelička klisura svetski vodeni fenomen. U tom Planu su pobrojana i sva klizišta na ovoj deonici, uz ocenu da se najveći broj njih nalazi u oblasti stena kristalinskih škriljaca u dolini Južne Morave i Kozaničke reke, između Grdeličke klisure i Vladičinog Hana. Za škriljce se navodi da su tektonski veoma oštećeni, razbijeni i podeljeni. Dakle, Dašić je u pravu kada kaže da ovde nije bilo čvrste stene u koje bi se poboli šipovi za konstrukciju. Zabrinjava, s druge strane, što izvođač radova, ali i projektni inženjeri nisu radili u skladu sa stvarnim geološkim uslovima na terenu, pobrojanim još pre jedne decenije, kada je ovaj Plan izrađen. Španski Azvi radi i ostale pobrojane kosine u Grdeličkoj klisuri, pa imajući u vidu dosadašnji njihov rezultat, onda se s pravom otvara sumnja da li je na svima primenjen isti sistem izgradnje. Ista firma je gradila i mostove i vijadukte na ovoj deonici, pa onda ne bi bilo zgoreg proveriti da li je i tu bilo „inovacija“ i drastičnog menjanja projekata, poput ovih koje su dovele do rušenja kosine. Posebno ovo pitanje dobija na značaju, ako se zna da se jedna inženjerska firma iz Srbije, DB inženjering hvali na svom sajtu da je za Azvi radila „vrednosno poboljšanje za šest mostova na deonici Koridora 10 od Grdelice do Predejana“, koje je drugačije od baznog projekta. „Predložene izmene se najviše odnose na homogenizaciju konstrukcija mosta, upotrebom polumontažnog sistema gradnje (montažni nosači + AB ploča betonirana na licu mesta) celom dužinom mostova, umesto kombinovanog sistema polumontažnih sistema i sandučastih glavnih nosača gornjeg stroja mosta definisanog u baznom projektu. Istovremeno, na prethodno pomenutih pet od šest mostova je primenjen tipski raspon od 35 metara sa konstantnom visinom preseka, u poređenju sa različitim visinama gornjeg stroja mosta upotrebljenim u baznom projektu. Novom tehnologijom gradnje omogućene su uštede preko milion evra u toku građenja i preko 1,5 miliona evra u toku eksploatacije. Kvalitet svih mostova je značajno uvećan, a vreme građenja je značajno smanjeno“, kaže se na sajtu ove firme. Da li su i ove izmene baznog projekta, koje su donele uštedu na glavnom nosaču mosta, opasne kao i one izmene na delu gde se obrušila kosina 2, pitanje je na koje bi država morala da da odgovor pre puštanja deonice u saobraćaj, ma kad se to bude desilo. Azvi je pobedio na tenderu za izgradnju deonice Koridora 10 još 2013. Rok za završetak radova bio je 24 meseca. Ista firma u Srbiji radi i na izgradnji Žeželjevog mosta u Novom Sadu, koji bi ovih dana konačno trebalo da bude pušten u saobraćaj. Ugovor za ovaj most je potpisan 2011, a rok za završetak radova bio je novembar 2015. Problem je bio u dodatnim radovima zbog kojih je porasla vrednost posla. Ono što daje poseban ton priči o klizištima u Grdeličkoj klisuri jeste da nova deonica auto-puta uopšte nije ni morala da prođe trasom kojom sada prolazi. Živojin Stefanović, bivši predsednik Skupštine opštine Leskovac, svojevremeno je, kao prvi čovek ovog mesta, tužio državu i tadašnje ministre Milutina Mrkonjića i Olivera Dulića zbog trase auto-puta koji se sada gradi. Stefanović za NIN kaže da je Leskovac svojevremeno naručio od CIP-a projekat izgradnje auto-puta na drugoj deonici od postojeće. Iako nisu imali na umu probleme sa klizištima, namera tadašnjih čelnika Leskovca je bila da sačuvaju motel u Predejanu, od kojeg živi praktično celo ovo malo mesto. „Ispostavilo se da je projekat koji smo mi naručili bio za 15 miliona evra jeftiniji, a radio ga je isti inženjer Janjić iz CIP. Kada nisu usvojili našu deonicu, tužio sam ministre i državu, ali mi je tadašnji specijalni tužilac za organizovani kriminal Miljko Radisavljević javio da nema osnova za prijavu“, kaže Stefanović. Sad, posle rušenja kosine, otvara se pitanje kako će se problem rešiti. Inženjer Dašić smatra da je najbolje izgraditi masivni potporni zid koji bi držao brdo, ali je pitanje da li će se to i uraditi. Zoran Babić, direktor Koridora, kaže da je novi projekat galerije na kosini 2 urađen i da se sa izvođenjem radova već počelo. Nije poznato koje je to novo rešenje. Pitanje je i koliko urušavanje kosine košta. Prve procene govore o sumi od tri miliona evra. Nije poznato ni kada će deonica kroz Grdeličku klisuru biti završena. Babić tvrdi da će sve biti rešeno u roku, tačnije do kraja ove godine: „Radićemo u tri smene, umesto u dve.“ Nezvanična saznanja govore da je ovo teško ostvarivo obećanje. A koliko cela stvar predugo traje, ilustruje izjava meštana iz sela nadomak Grdeličke klisure, koji su jednom od državnih zvaničnika rekli: „Da smo ga s lopatu tapkali, dosad bi ga utapkali.“