Svoji na svome

Mnogi su verovali da se zaista promenio. Zasenila su ih odela koja odjednom više nisu bila predimenzionirana kao onomad, taman koliko je bio predimenzioniran i njegov tadašnji patriotizam. Jednako zavodljiva bila je i nova, proevropska politika, opet skrojena po meri aktuelnog trenutka i filozofije „daj im ono što žele da čuju“, što je mnoge navelo na pomisao „ma možda se zaista promenio; pa svako ima pravo da napreduje!“. I napredovao je. Danas kada se Srbija, kao u dobra stara vremena, mnogo više bavi naoružavanjem pravim oružjem, a ne kulturom i naukom i kada se najavljuje vraćanje obaveznog vojnog roka, stvari su nešto jasnije. Kao što su Seks Pistolsi nekada izveli Veliku rokenrol prevaru, tako su Tomislav Nikolić, Aleksandar Vučić i Vojislav Šešelj u Srbiji izveli Veliku radikalnu prevaru. Ili naprednu, sasvim je svejedno. Polako se zatvara pun krug i Srbija se vraća svemu onome što su radikali za nju želeli, ali nisu mogli. Naprednjaci i žele i mogu, a bogami i hoće. To je postalo jasno već u prvih godinu-dve naprednog mandata, bar onima koji su umeli da „pročitaju“ Informer, inače nastavak Vučića drugim sredstvima. Ne kaže džaba naša drevna narodna poslovica: „Šta ti Vučić misli, to ti Informer kaže“. Oni, pak, sa jeftinijim ulaznicama, koji nisu baš najbolje videli šta se dešava, morali su da malo sačekaju, da se preko konstantnog pogoršavanja odnosa sa bukvalno svim susedima u regionu, preko MiG-ova bez akumulatora, pa MiG-ova sa akumulatorima, dođe do sve otvorenije remilitarizacije društva. Došli smo na onaj početak na kojem smo bili 2007. godine, kada su radikali u starim, šljampavim odelima bili u opoziciji i nisu mogli da sprovedu ništa od svojih ideja, samo što sada više nisu u opoziciji, imaju nova odela i mogu sve. Pa i da vrate obavezno služenje vojske. Na opasku opozicije da bi operacija ponovnog uvođenja vojnog roka koštala čak 700 miliona evra, predsednik Srbije Aleksandar burno je reagovao i taman kada je delovalo da će o tome pričati duže nego što putarima treba da naprave dobar potporni zid na Koridoru 10, neko mu je napomenuo da je sličnu procenu dao ministar Zoran Đorđević, koga je upravo on imenovao. „Kakav genije!“, jetko je primetio Vučić, pomislivši kako mu je upravo propala cela tirada o opoziciji koju je prethodne noći marljivo, ozbiljno i odgovorno smišljao. I šta sad? Pa ništa. Naoružaćemo se još malo, možda ne baš onoliko koliko smo već naoružani ako pitate Informer, jer bi to značilo da ostatku sveta bukvalno ni puška nije ostala, pripremićemo specijalni sistem za kontrolu vremena (izvor: nećete verovati – opet Informer), grunućemo kao pripremu sneg, smetove, oluje, uragane, tornada i Marka Đurića na Albance, a onda ćemo na njih poslati regrute koji su odslužili obavezna tri meseca da ih svojim iskustvom dotuku. Samo da putari pre toga srede onaj potporni zid, da možemo da prođemo do srca Srbije.