Na evropskom začelju

Čovek toliko često može pročitati u novinama da je Srbija u nečemu najbolja, barem regionalno – u privlačenju investicija, po smanjenju problematičnih kredita, po partnerstvu sa Kinom, u badmintonu, prema nasumičnim primerima – da je to prosto nesportski. Nije ni sportski ni diplomatski ne ostaviti drugima nijednu zlatnu medalju, zna to i vlast, pa se našlo jedno nevažno polje na kojem smo galantno prepustili počasti. Svež izveštaj instituta V-Dem (Varijeteti demokratije), smeštenog na Univerzitetu u Geteborgu, kaže da smo, kada je o demokratiji reč, evropsko začelje, što je položaj koji regionalno delimo sa Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom i Kosovom, a kontinentalno još sa Rusijom, Ukrajinom i Belorusijom. „Srbija je jedina evropska zemlja koja je u prethodnih deset godina doživela slom demokratije. Ranije je bila izborna demokratija, ali sada se srozala na nivo izborne autokratije“, kaže za NIN Stafan Lindberg, profesor Departmana političkih nauka na Univerzitetu u Geteborgu i direktor instituta V-Dem. V-Dem raspoređuje 178 svetskih država u četiri kategorije – liberalne demokratije, izborne demokratije, izborne autokratije i zatvorene autokratije. Da bi zemlja bila proglašena liberalnom demokratijom, mora da poštuje vladavinu prava, to jest da njena izvršna vlast ima ozbiljne barikade oko svojih fantazija. Nije zato čudo što se za taj status u ovogodišnjem izveštaju izborilo svega 39 država, mada vredi pomenuti da je u tome uspela većina evropskih zemalja, njih 25. Pošto nam je ta titula dalje nego i titula evropskog prvaka u fudbalu, za nas su zanimljivija sedišta u drugoj klasi, onoj izbornih demokratija. Kako sami autori izveštaja kažu, lestvica za izbornu demokratiju nije odveć zahtevna – dovoljno je održati „razumno slobodne i poštene višepartijske izbore“ i imati nešto institucionalne demokratije prema zahtevima pokojnog Roberta Dala, slavnog američkog politikologa, što znači razumne mogućnosti slobode izražavanja, raznovrsne izvore informacija, inkluziju i slično. Većina evropskih zemalja koja je srušila lestvicu za liberalnu demokratiju, poput Mađarske, Poljske, Slovačke, Rumunije i Hrvatske, ovu je uspela da preskoči, makar i sa minusom uz status, poput Makedonije, minusom koji znači da bi se država možda mogla svrstati i u nižu kategoriju. A kad već pominjemo Makedoniju, profesor Lindberg ima nešto da primeti. „Makedonija takođe klizi, ali ona se nikada ni nije u potpunosti kvalifikovala za izbornu demokratiju. Srbija i Makedonija jedine su dve balkanske zemlje u kojima se demokratija očigledno povlači; u kojima su režimi značajno otišli unatrag u poslednjih deset godina.“ Sa minusom ili bez njega, i pored imena Makedonije stoji da je kakva-takva izborna demokratija, kao i pored imena još 55 svetskih država. To znači da je V-Dem makar i falično demokratskim proglasio 95 od 178 svetskih zemalja. Tek nakon njih, nakon Bocvane, Paname, Vanuatua, Bolivije, Burkine Faso, Gvatemale, Kolumbije, Butana i Nepala, ukrcava se i Srbija, u svoju treću klasu. „U izbornim autokratijama održavaju se izbori i postoje neke političke i građanske slobode, ali režimska represija, cenzura i zastrašivanja potkopavaju njihov smisao. Šabloni autokratizacije u njima prikazuju mnogo direktnije i opštije napade na suštinske demokratske institucije i slobode. Među 56 zemalja koje su svrstane u izborne autokratije, sedam su 2007. bile izborne demokratije – Turska, Ukrajina, Nikaragva, Srbija, Komori, Honduras i Irak”, piše u ovogodišnjem izveštaju V-Dem. Od detalja srpskog plasmana na demokratskoj tabeli treba izdvojiti da po slobodi udruživanja zauzimamo 101. mesto, po čistoći izbora 107, a po slobodi izražavanja uistinu fantastično 133. mesto, gde nas šiju višedecenijskim ratom razvaljene palestinska Zapadna obala (112) i Somalija (128). Po jednakosti pred zakonom i ličnim slobodama nešto smo pristojniji (70), ali nas sudske i parlamentarne sposobnosti zauzdavanja izvršne vlasti (113. i 120. mesto) vraćaju u stvarnost. Velika je hrpa ovakvih pokazatelja u izveštaju koji je dostupan na veb-sajtu instituta V-Dem, pa ćemo ovde pomenuti još samo detalj simpatičnog naziva „poštovanje za protivne argumente“ – komponentu deliberativne demokratije – i naše slavno 125. mesto, samo 33 pozicije ispod Katara, maltene apsolutističke zalivske monarhije. Jest’ da uz status imamo plus, ali od tog plusa vajda je kao od one fusnote, ako čovek pogleda društvo u kategoriji izbornih autokratija – Avganistan, Belorusija, Egipat, Iran, još mnogo Afrike i dosta Azije, sijaset zemalja, ukratko, o čijoj ekscentričnoj politici često razmišljamo snishodljivo, kao da ne sedimo na istim drvenim klupama treće klase. Autori izveštaja pohvalili su bolje ponašanje nekih naših saputnika, Mjanmara, Zimbabvea, Fidžija i Gambije, ali nam prosek kvare oni divljaci iz Venecuele i Burundija. Od nas i ostatka vesele družine izbačene iz druge klase izvesno se očekuje da budemo faktor razuma i motor progresa. „Jedina zemlja koja je lošije pozicionirana u regionu jeste BiH, a na Srbiju se ukazuje kao na zemlju sa značajnim negativnim promenama. Donekle je pozitivan nivo političkog osnaživanja žena, kao i distribucija moći prema socioekonomskom statusu, gde je Srbija iznad proseka u svojoj kategoriji. Ipak treba opet imati u vidu da je to kategorija izbornih autokratija, i da su nam konkurencija Pakistan i Sudan”, kaže za NIN Dina Milovanović, koordinatorka V-Dem projekta za Srbiju i Crnu Goru. Da bi se shvatilo kako izgledaju ovdašnja ekonomska i rodna distribucija moći, dovoljno je biti siromašnom ženom, nije potrebna teška artiljerija instituta V-Dem, ali bi svakako valjalo podvući da ljudi nisu taj izveštaj sklepali sa vrha glave. „V-Dem prikuplja podatke o demokratskim parametrima od 1789. godine do danas. Podatke između ostalih prikupljaju lokalni eksperti, kojih ima preko tri hiljade. Obično ih je pet po zemlji kako bi se osigurali neutralnost i verodostojnost informacija. Ta baza podataka jedna je od najiscrpnijih na temu demokratije, pa je mnogi instituti, naučnici i studenti koriste za istraživanja“, objašnjava Dina Milovanović. Dina Milovanović se ne šali kad pominje 1789. Izveštaj je uglavnom posvećen 2017. godini, ali se, kao ilustracija, može videti i indeks francuske izborne demokratije baš od te godine do danas. Kao i to da je srpska izborna demokratija na nivou na kome je francuska bila oko 1870. Što se tiče ostatka sveta, valja reći da u četvrtu kategoriju, jedinu ispod nas, spadaju države u kojima izvršna vlast ne polaže nikakve račune građanima, i da je takvih u 2017. bilo 27, od moćnih, može-nam-se autokratija poput Kine, Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata, preko ruinirane Sirije i Jemena do zaboravljenog Svazilenda. Autori izveštaja kažu da, sve u svemu, više od polovine svetskog stanovništva, ali ne i mi, živi u kakvoj-takvoj demokratiji, ali manje od sedmine u liberalnoj. Zabrinuti su zbog stanja u svetu, što potvrđuje i profesor Stafan Lindberg. „Jasni su dokazi ’trećeg talasa’ autokratizacije, demokratskog odrona koji se dešava u svim delovima sveta osim Afrike. Prvi put od 1979. broj zemalja koje se autokratizuju isti je kao broj zemalja koje postaju demokratskije. Odron se dešava u nekim veoma velikim zemljama, poput SAD, Indije, Brazila, Poljske. Proceduralni kvaliteti izbora i dalje su dobri ili se čak poboljšavaju, ali pogoršava se ono što izbore čini smislenim, poput slobode govora i medija, zaštite građanskog društva i vladavine prava. Autoritarne vođe naučile su kako da varaju”, zaključuje Lindberg za NIN. Profesor u narednom izveštaju očekuje dalju autokratizaciju, i to u većem broju država. Ali mi smo najbolji u badmintonu.