Rat za vodu, pirotska buna

Plan izgradnje malih hidroelektrana (MHE) u Srbiji se pretvorio u rat za vodu između onih koji žele da se brzo obogate na račun svih nas i građana koji brane svoje reke od ekološke katastrofe. Iskra pobune je zapaljena u pirotskom selu Temska na obroncima Stare planine, jednom od retkih vrhova Srbije koji je još nedirnut i bogat vodom. Stanovnici Temske imaju istoriju protesta za zaštitu reka još od 90-ih godina. Plamen otpora se sada širi i među građanima koji žive oko reka Lim i Rzav, koji su se takođe samoorganizovali. Otpor pružaju i građani Babušnice, među kojima su najorganizovaniji meštani sela Rakita na obroncima Vlaških planina, koji su se udružili sa Piroćancima. Prema za sada postojećem popisu, planirano je da širom Srbije bude čak 871 MHE, koje bi, u ukupnoj proizvodnji električne energije, prema rečima stručnjaka, učestvovale sa zanemarljivih jedan odsto, ali bi izazvali pravu ekološku katastrofu. Za sada je izgrađeno oko 90 MHE. Neke od opština gde ih je planirano najviše su, osim Pirota, i Knjaževac koji takođe obuhvata deo Stare planine, i Ivanjica, Niš, Vranje, Kruševac, Sokobanja... pa čak i opštine u Vojvodini koje nemaju planinske reke. Ono što posebno može da ljuti građane Srbije jeste da svi bez razlike preko računa za struju finansiraju vlasnike MHE, tako što im EPS plaća proizvodnju energije po povlašćenim cenama, koje su četiri puta više. Apsurd je još veći jer to plaćaju i oni građani čije će reke biti ili su već uništene, kao Jošanička reka na obroncima Kopaonika, Bistrica kod Nove Varoši i Crnovrška reka na Staroj planini u opštini Knjaževac. Iako otpor građana traje skoro dve godine, šira javnost Srbije je za njega saznala tek 2. septembra 2018, kada je u organizaciji inicijative „Odbranimo reke Stare planine“ na centralnom trgu u Pirotu održan protest protiv izgradnje MHE, na koji je došlo više hiljada ljudi. Sa protesta je poslata jasna poruka vlastima: „Ako u narednih nekoliko dana ne proglase moratorijum na izgradnju svih MHE u parkovima prirode, mi ćemo proglasiti ekološku autonomiju na Staroj planini. Gde god se pojavi bager, mi ćemo ga sprečiti ili razmontirati. Kome ćemo se obratiti? Nećemo nikom. O rekama Stare planine odlučivaće ljudi koji tu žive.” Ove reči u ime organizatora na sveopšte odobravanje prisutnih izgovorio je Aleksandar Jovanović. Ovaj Temšanin priča nam da je sve počelo formiranjem neformalnog Saveza mesnih zajednica sela Stare planine. „Sve je stihijski krenulo kada se kod gradonačelnika Pirota Vladana Vasića pojavio ministar Aleksandar Antić. Obnovili su ideju da se Toplodolska reka, jedina preostala pritoka reke Temske, sprovede u tunel u akumulaciju Zaovinskog jezera. Novembra 2016. Antić kaže da se mora nastaviti i da narod ne treba da brine da će ostati bez vode, te da treba vratiti veru u taj tunel. Kreće akcija protiv. Obraćamo se svim nadležnima, pre svega ministarstvima za zaštitu životne sredine, vodoprivrede i energetike. Ćute šest meseci. Organizujemo protest i molitvu za Toplodolsku reku 21. jula 2017. Tada postajemo vidljivi za državu i javnost. Dva dana kasnije pojavio se u Pirotu Aleksandar Vučić na otvaranju škole. Uspeo sam da mu kratko ukažem na problem. Rekao mi je će me pozvati ministar Antić. I pozvao me je. Sastali smo se 25. avgusta 2017. sa Antićem, ministrom Goranom Trivanom, predstavnicima Srbijašuma, i Radmilom Nikolićem, direktorom HE Đerdap. Posle četiri sata stavljaju u zapisnik da se projekat zamrzava i da neće moći da se pokrene bez saglasnosti lokalne samouprave”, objašnjava Jovanović. Međutim, problem nije rešen. Ostalo je otvoreno pitanje planirane izgradnje čak 58 MHE na području Stare planine. Jovanović navodi da je ministar zaštite životne sredine Goran Trivan povodom toga izjavio da će preispitati dozvole za izgradnju MHE, te da će sarađivati sa nevladinim sektorom, ali je samo mesec dana kasnije počela njihova izgradnja. „Tražili smo sastanak sa Trivanom, ali nas nikad nije primio. Sa gradonačelnikom Pirota smo se sastali tek posle 18 meseci, ali Skupština grada je usvojila plan o izgradnji MHE. Gradonačelnik Vasić je tada obmanuo javnost tvrdeći da su u pitanju moderne vodenice. Ministar Trivan je potpisao dozvolu za izgradnju MHE Pakleštica na reci Visočici. Mi mu pišemo povodom toga i ukazujemo na ekološku kataklizmu. Tek onda daje nalog da Zavod za zaštitu prirode preispita dozvolu. Poništava rešenje koje je potpisao, a Zavod menja raniju odluku. Investitor MHE Pakleštica je, međutim, tužio ministarstvo zbog povlačenja saglasnosti i pred Upravnim sudom dobio je spor. To je jedna MHE, a što se ostalih tiče država ništa ne preduzima”, navodi Jovanović. Baš zbog ćutanja države aktivisti „Odbranimo reke Stare planine“ prvo su 25. avgusta lopatama vratili Rudinjsku reku u njeno staro korito, nakon što ju je investitor, inače fotograf iz Pirota, preusmerio zbog izgradnje MHE. U obližnjem manastiru Sveti Đorđe u Temskoj, među melemima, medom i rakijom, nalazimo štampane pozive „Odbranimo reke“. Igumanija Efrosinija kratko kaže: „Bez reka ovde nema života.“ Posle vraćanja Rudinjske reke usledio je 2. septembra protest u Pirotu. Vest je bila i na RTS, a ministar Trivan je rekao da se protivi izgradnnji MHE u zaštićenim zonama, ali bez konkretnih objašnjenja. Na protestima su Jovanović i drugi brojni govornici oštro kritikovali vlast, zbog nejasnih stavova o MHE, a građani su se zviždanjem pridruživali kritici. Aleksandar Panić, takođe jedan od inicijatora odbrane reka, navodi da od MHE nema javne koristi već je u pitanju interes pojedinca. „Uništiće sve planiske reke za energetski bilans manji od jedan odsto u odnosu na ukupnu proizvodnju energije. Žrtvuje se javno dobro za profit pojedinca. Praktično svi mi finansiramo uništenje prirode i punimo njihove privatne džepove. Svi planinski vodotokovi su stanište strogo zaštićenih i ugroženih životinjskih i biljnih vrsta”, objašnjava Panić za NIN. Upozorenja o ekološkoj katastrofi zbog MHE i zanemarljivom učinku proizvodnje struje potvrđuju i stručnjaci. Dekan Šumarskog fakulteta u Beogradu dr Ratko Ristić (Odsek za ekološki inženjering u zaštiti zemljišta i vodnih resursa) kaže za NIN da bi izgradnjom MHE bili uništeni najvredniji brdsko-planinski vodotokovi Srbije, od kojih su mnogi u zaštićenim prirodnim područjima. „Srbija je najsiromašnija zemlja Balkana kada su u pitanju autohtone površinske vode, a upravo na ekološki i hidrološki najvrednijim rečicama započelo je sprovođenje masovne gradnje MHE. Gradnja se obavlja korišćenjem teške mehanizacije, uz potpunu destrukciju rečnog korita i priobalja”, navodi dr Ristić. Od upozorava da se tokom perioda manjeg vodostaja potpuno uništava živi svet. „Tada vlasnici MHE gotovo svu vodu usmeravaju u cevovode, jer sa većom količinom proizvode više energije i ostvaruju veći profit. Tako korito ostaje suvo na deonicama i od nekoliko kilometara.“ Ukazuje da se u dosadašnjoj praksi u Srbiji procene uticaja na životnu sredinu prilikom izgradnje MHE u stvari rade u korist investitora. „S druge strane, međunarodne studije su utvrdile da je izgradnja osam MHE u Albaniji, Hrvatskoj i Makedoniji, dovela do nestanka ili ugrožavanja endemskih i zaštićenih vrsta riba, ugrožavanja vodosnabdevanja lokalnih zajednica i intenzivne erozije na pristupnim putevima. Evropska komisija je Rumuniji dala obavezujući nalog da ispita održivost koncepta MHE“, kaže profesor Ristić. Napominje da izgradnja MHE donosi korist jedino pojedincima i interesnim grupama - investitorima, proizvođačima opreme za MHE, kao i korumpiranim državnim službenicima. „Investitori imaju jasan interes: od trenutka puštanja MHE u pogon, proizvedena električna energija se isporučuje EPS, koji plaća povlašćenu cenu proizvođačima od 10,6 do 13,93 evrocenti po kilovat-času proizvedene energije. Sve to na kraju ide na teret građana jer se računi za potrošenu električnu energiju opterećuju sa 0,093 dinara po potrošenom kilovat-času, u svakom domaćinstvu u Srbiji“, kaže profesor Ristić. Dr Deni Porej, direktor kancelarije Svetske organizacije za zaštitu prirode - ADRIA (za bivšu SFRJ i Albaniju), kaže za NIN da oni podržavaju zahtev inicijative „Odbranimo reke Stare planine“ da vlasti odmah objave moratorijum na izgradnju MHE u zaštićenim zonama, a da Srbija mora da uradi nacionalnu strategiju - kako se proizvodi i kako se troši energija. „Utvrdili smo našim analizama da su MHE ekonomski profitabilne samo uz subevncije, a da sa druge strane prave ogromnu ekološku štetu. Srbija sada treba 40 odsto više energije za jedan evro u odnosu na evropski prosek. Od Srbije je gore samo u BiH. Gubici u elektromreži EPS-a su čak 17 odsto. Problem slabe efikasnosti ne može se rešiti sa MHE. To je kao da pijanac kaže da ostavlja alkohol, a da će prvo ostaviti rum-tortu. Logično je da se krene od toga da se spreči bacanje struje i da se tih 17 odsto svede barem za početak na 15. Tada bi bilo više enrgije nego što bi sve planirane MHE zajedno proizvele“, navodi dr Porej. On kaže da se zalažu za obnovljive izvore energije, kao na primer postavljanje solarnih ploča ili vetrogeneratora. Inače, Pirot ima tokom godine 324 sunčana dana, kao i Zadar, a istočni vetrovi su najjači kod Stare planine. Razgovarali smo i sa meštanima Rakite na Vlaškim planinama, koji se protive postavljanju dve MHE na Rakitskoj reci u samom selu. Oni su se samoorganizovali nakon što im je investitor MHE prošle godine došao sa džipovima i crnim automobilima u kojima su bili mišićavi kratko podšišani mladići. Prvo su smenili dotadašnje rukovodstvo mesne zajednice i organizovali peticiju. Čak 163 meštana od ukupno njih nešto manje od 200 potpisali su da su protiv MHE u svom selu. Gradnja jedne MHE je počela na ulazu u selo, a za drugu je obezbeđena parcela u centru sela. „Uništio je reku nizvodno ka selu Zvonce. Nema živog stvora nizvodno. Uništili su dečje igralište i potkopali su zgradu rudnika Jerma koju želimo da pretvorimo u muzej“, kaže Desimir Stojanov, predsednik Mesne zajednice Rakita. Dok stojimo pored ostataka dečjeg igrališta i gde je razrušeno korito reke u koju su postavljene cevi, pokazuje nam i mesto gde je uništen seoski asfaltirani put i napominje da je prilikom dovoženja mehanizacije uništen i put koji vodi do sela. U to smo se uverili prilikom dolaska. „Kada smo se bunili što nam je uništen put, meni su pisali prijavu što ometam tuđi posed. Ne znam kako seoski put može da bude tuđi posed. Nama je problem opština Babušnica koja sve ovo dozvoljava. Naše sugestije i pritužbe ne čuju. Sve mesne zajednice su dobile novac za održavanje puteva sem nas. Mi smo sami asfaltirali put 90-ih i sada hoćemo da nam poprave asfalt. Tako nije bilo ni za vreme Turaka. Oni nam nisu uništavali puteve i otimali reke”, kaže Stojanov. Prema njegovim rečima, izgradnja jedne MHE je obustavljena poslednjih šest meseci jer je investitor tražio dozvolu da umesto 390 instalira turbine za 720 kilovata. Mile Nikolov, zamenik predsednika MZ Rakita, kaže da niko nije konstatovao prvobitno stanje kakvo je investitor zatekao. „Nijedna bušotina nije napravljena za ispitivanje tla. Bujica je zimus odnela prvu konstrukciju investitora. Poplaviće nam selo kada zagradi reku. Ne razumem što država finansira investitora, a za nas nema ništa dobro, već samo da nam unište selo“, kaže Nikolov. Ovi ponosni meštani Rakite bili su na protestu u Pirotu na kome su bili i profesor Ristić, dr Porej i mnogi drugi, kao na primer poznati fudbalski trener Zoran Đorđević koji je sa puno emocija rekao: „Ovde fer-plej ne postoji, ovde moramo telima da stanemo i da im pokažemo da smo spremni da poginemo za reke.“. Neki su se branili humorom noseći transparent „Brane su posao za dabrove, ne za lopove.“ Tu je bila i vlasnica nadaleko poznate pirotske picerije, žena koja je uspela da pobedi Italijane u onome u čemu su oni najbolji – u pravljenju pice. Rekla nam je da su sastojci nagrađene pice biljke i meso, koji postoje zahvaljujući staroplaninskim rekama. Prisutna je i psihološkinja Koviljka Stamenović iz Pirotske bolnice, koja kaže da „materijalno bogatstvo, ako nije povezano sa napretkom svesti i savesti postaje uzrokom propasti društva, a ne napretka.“ „U sveopštem bezumlju destrukcije investitori, sa neviđenom ravnodušnošću, ubijaju sve što živi u rekama i oko njih. Demon pohlepe stvara patnju, na koju građani reaguju autentičnim bolom i užasom“, kaže dr Stamenović. Vlast za sada nema sluha za „autentični bol i užas građana“ zbog uništavanja reka. Možda je jedan od razloga to što je država u periodu od 2013. do 2016, prema istraživanju CINS-a, isplatila 7,3 miliona evra preduzećima za izgradnju MHE povezanim sa Nikolom Petrovićem, kumom predsednika Vučića i bivšim direktorom Elektromreže Srbije. Posledice ove borbe za vodu osećaće i buduće generacije. Ili ćemo im ostaviti reke, ili sećanje na pohlepne pretke.