Burazerska digitalizacija

Bolja usluga ne podrazumeva samo uslugu na šalteru. Ukoliko bismo automatizovali određene stvari, mogli bismo da ostvarimo neke uštede i taj novac uložimo tako da svima nama bude bolje. Ne, ovo nije izjavila premijerka Ana Brnabić. Ovo je u leto 2016. za N1 rekao njen brat Igor Brnabić, kao direktor kompanije Aseko SEE. Desilo se to neposredno pre nego što je njegova sestra, na predlog tadašnjeg premijera Aleksandra Vučića, postala ministarka državne uprave i lokalne samouprave. Ta godina bila je presudna za njihovu karijeru. Igor Brnabić, koji je prethodno bio na nižim rukovodećim pozicijama, u januaru je ušao u top menadžment Aseka, a Ana je u avgustu položila zakletvu u Skupštini. Istina je, od tog vremena, mnoge stvari u Srbiji jesu automatizovane i digitalizovane, ali je korist od tog procesa imala i firma Aseko, u kojoj je Igor Brnabić jedan od četiri direktora. NIN je u javno dostupnim registrima i na portalu Uprave za javne nabavke otkrio da je ova firma sa državnim organima sklopila više poslova vrednih ukupno 495,5 miliona dinara ili više od četiri miliona evra. Nije sporno da je Aseko i pre toga bila jedna od vodećih IT kompanija u regionu, ali pojačana pažnja javnosti na poslove sa državom sasvim je opravdana zbog mogućnosti sukoba interesa, s obzirom na to da je sestra premijerka, a njen rođeni brat jedan od direktora. Samo mesec dana od zvaničnog useljenja Ane Brnabić u Nemanjinu 11, Aseku je povereno održavanje internet portala Poreske uprave. Na javnom pozivu ova firma dostavila je zajedničku ponudu sa Informatikom iz Beograda. Cena usluge iznosi 3.950 dinara po satu. Ukupna procenjena vrednost nabavke iznosila je 8,33 miliona dinara. Uslov za učešće na ovom javnom pozivu bio je partnerski status sa Majkrosoftom, a Aseko je dostavio potvrdu o partnerskom statusu sa ovim globalnim IT gigantom. Ovaj slučaj zanimljiv je i zbog toga što je pojedinačno najveći akcionar Informatike jedno javno preduzeće - Srbijagas, sa 30,5 odsto akcija. Da sve bude čudnije, pre nego što je u oktobru 2009. akcije Informatike platio 2,3 miliona evra (220 miliona dinara), Srbijagas je bankama već dugovao 170 miliona evra (14 milijardi dinara), a Dušan Bajatović je najavio da će za pokriće gubitaka i za likvidnost u 2009. to javno preduzeće morati da se zaduži za dodatnih 250 miliona evra. Koliko je to bio dobar posao svedoči činjenica da danas, kada bi hteo da proda akcije Informatike, Srbijagas za njih na berzi ne bi mogao da dobije više od 342.000 evra. One danas, dakle, vrede dva miliona evra manje nego što ih je Srbijagas platio. Već početkom oktobra iste godine Aseko je potpisao novi ugovor vredan 64,9 miliona dinara, za nabavku „softverske, storidž i mrežne infrastrukture“, kako ga je definisala Poreska uprava. I na ovom tenderu imali su partnera - Komtrejd sistem integrejšn. Treći ugovor za godinu dana sa Poreskom upravom, kompanija u kojoj je Igor Brnabić jedan od direktora, zaključila je u maju 2017. Reč je o nabavci računarske opreme vredne 135,69 miliona dinara. I u ovom poslu partner im je bio Komtrejd. Nepunih godinu dana kasnije, Aseko je pobedio na novom tenderu Poreske uprave. Posao je vredan 11,94 miliona dinara, a za te pare bi Aseko i njihov partner Inboks IT solušn trebalo da razviju sistem za oslobađanje od plaćanja PDV-a. Peti posao sa Poreskom upravom nedavno je, u tviter-raspravi sa premijerkom, prvi obelodanio Vuk Jeremić, lider Narodne stranke. Detalje te prepiske preneli su mnogi mediji, ali je retko ko objavio pravi razlog rasprave - ugovori Aseka sa državom. Reč je o poslu održavanja komunikacione opreme i sistema Poreske uprave, za šta je tender raspisala Uprava za zajedničke poslove republičkih organa. Okvirni sporazum je zaključen 4. oktobra 2017, a vrednost nabavke je 58 miliona dinara. Prihodi Aseka i njegovih partnera samo po osnovu ovih pet ugovora sa Poreskom upravom uvećani su za 278 miliona dinara, ili oko 2,3 miliona evra. Nije novac poreskih obveznika završavao na računima Aseka samo zbog poslova sa Poreskom upravom. Na spisku državnih klijenata je i Parking servis. Od njih su, zajedno sa grupom ponuđača, dobili 7,36 miliona dinara vredan posao za nešto što se zove „integracije Entervo POS-a sa POS terminalom banke sa provizijom za naplatu putem POS terminala“. Poslovala je firma premijerkinog brata i sa državnim preduzećima. U martu ove godine, nakon sprovedenog tendera za „klasifikaciju podataka i prevencije gubitaka podataka“, Aseko i njegov partner Entel su sa EPS-om potpisali ugovor vredan 199,75 miliona dinara. Istog meseca sa Elektromrežom Srbije zaključen je 10,48 miliona dinara vredan ugovor za nabavku „bekap i rikoveri sistema“. Svi ti ugovori mogu se pronaći na portalu javnih nabavki. Osim što je firma u kojoj je jedan od direktora brat predsednice Vlade sklapala direktne poslove sa državom, postoji sumnja da se o njenim interesima vodilo računa i prilikom donošenja nekih odluka državnih organa, kao i nekih propisa. Nedavno je pažnju izazvao Zakon o međubankarskim naknadama, kojim su banke obavezne da svim građanima Srbije koji imaju tekući račun izdaju „dina“ karticu. Obrazlažući ovu odluku, zvaničnici su u prvi plan istakli zaštitu domaće platne kartice, ali niko od njih nije ni u tragovima nagovestio da će najveću zaradu na tome imati upravo kompanije koje se bave obradom transakcija. Jedna od njih je, kako je otkrio Istinomer, i firma Čip kard, iza koje stoji upravo Aseko. Vlasništvo u Čip kardu ide preko beogradske kompanije Pejten, koji je stoodstotni nosilac akcija matične kompanije Aseka iz Poljske. Čip kard je poslednjih godina znatno poboljšao poslovne rezultate. Prihodi od 218 miliona dinara u 2017. bili su za trećinu veći nego 2016, a istovremeno je minus od 2,2 miliona prešao u plus od 7,2 miliona. Mnogi sa nestrpljenjem čekaju da vide finansijske rezultate ove firme posle uvođenja obavezne „dina“ kartice. Premijerka Brnabić je na ove navode odgovarala preko Tvitera. Rekla je da je Aseko jedna od mnogih kompanija koje to rade, ali da se uz to bave obradom transakcija „viza“ i „master“ kartica. „Tako da ova multinacionalna kompanija (čula sam i da je u vlasništvu mog brata) nema nikakav interes da se izdaje ’dina’, a ne ostale. I konačno, ovim se bave već 12 godina, a ne od kada sam ja premijer“, poentirala je Brnabić. Premijerka je u pravu kada kaže da je Aseko i pre nego što je ušla u Vladu radio sa državom, ali je prećutala da je to radila kompanija Peksim, u čijoj fondaciji je ona do ulaska u Vladu bila predsednik Upravnog odbora. Peksim je 2009. integrisan u Aseko, a pre toga je radio softvere za Poresku upravu. Brnabić je i u vreme dok je bila u NALED-u predlagala rešenja koja bi mogla da idu naruku firmama iz IT sektora. Tako je u decembru 2015. predstavljena Nacionalna strategija za suzbijanje sive ekonomije, a tadašnji premijer Aleksandar Vučić se posebno zahvalio NALED-u na stručnoj podršci. Ipak, nekoliko meseci kasnije Fiskalni savet je zamerio da se ovom strategijom predlaže uvođenje onlajn fiskalnih kasa, što za poreske obveznike znači milionski trošak. Pritom, nema ozbiljnih analiza da će to povećati poreske prihode, upozorio je tada Fiskalni savet. Za članove ovog nezavisnog tela bilo je sporno i to što članovi privatne asocijacije učestvuju u pisanju nacionalne strategije. A privatni i javni interes ne moraju nužno da se poklapaju, ocenio je tada Fiskalni savet. Ana Brnabić, u to vreme predsednica UO NALED-a, odgovorila je Fiskalnom savetu da je prirodno da se protiv sive ekonomije pobune privatne kompanije, koje ta pojava, jednu po jednu, gasi. Epilog ove priče je da onlajn fiskalne kase nisu nikada uvedene u Srbiji. Istina je da su poslovni prihodi Aseka, u čijem su vlasništvu i firme Multikard iz Beograda i E-mon iz Podgorice, bili značajni i pre nego što je Ana Brnabić ušla u Vladu - i 2017. i 2013. iznosili su oko 3,6 milijardi dinara. Ali, dok prihodi stagniraju profit je primetno porastao. Iz konsolidovanih finansijskih izveštaja, dostavljenih APR-u, može se videti da je u 2017. i 2016. neto dobit bila oko 470 miliona dinara, za 22 odsto veća nego 2015. i za 49 odsto veća nego 2013. U nekoliko navrata premijerka je govorila o mogućem sukobu interesa zbog toga što je njen brat direktor firme koja konkuriše za državne poslove u Srbiji. Još u junu 2017, kada je Brnabić bila mandatarka za sastav nove vlade, na pitanje lidera radikala Vojislava Šešelja da li je u sukobu interesa, rekla je da je kao ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu tražila mišljenje Agencije za borbu protiv korupcije o tome, a da su oni u mišljenju naveli da nema sukoba interesa. Prema njenim rečima, preporučeno joj je da kada na tenderu eventualno pobedi firma u kojoj je njen brat, dostavi dokumentaciju kako bi oni uradili dodatne procene o tome kako je tender sproveden. „To je međunarodna kompanija sa regionalnim centrom u Beogradu i zapošljava više od 500 inženjera. Ta kompanija ima ozbiljne i striktne antikorupcijske mere ako se u bilo kom trenu pokaže da su imali bilo kakav konflikt interesa, a posebno u saradnji sa javnom upravom i institucijama. Sa dve strane smo zaštićeni zakonima Srbije i Agencije za borbu protiv korupcije i samim tržištem“, istakla je Brnabić. Obećala je i da će se apsolutno pridržavati slova zakona i odgovarati na sva pitanja koja su, kao i ovo o njenom bratu, legitimna. „Moj brat ima 44 godine, dvoje dece i odvojen život od mog i ako me izaberu za premijerku, to ne treba da znači da on mora zbog toga dati otkaz“, zaključila je tada mandatarka. Kasnije je nekoliko puta izjavljivala da posao koji njen brat ima ne može biti transparentniji. Ipak, digitalizacija je na vrhu prioriteta njene premijerske agende. To, nesporno, građanima Srbije ne može da donese ništa loše. Baš kao što premijerka i njen brat sigurno ne vide ništa loše kad se proklamovani nacionalni cilj poklapa sa poslovnim planovima firme u kojima je Igor Brnabić jedan od direktora.