Intimni dijalozi

Nagrada za životno delo, koja je na venecijanskom Lidu uručena proslavljenoj glumici Vanesi Redgrejv, i jedan od mnogih ovogodišnjih oskarovskih pretendenata u trci za Zlatnog lava - film Prvi čovek Dejmijena Čazela, koji ima izuzetno jaku konkurenciju sačinjenu od još 20 autora iz 11 zemalja, obeležili su početak 75. Mostre. Filmske asove koji su tradicionalno bili rezervisani za Kan, poput braće Koen, Majka Lija, DŽulijana Šnabela, Alfonsa Kuarona, Jorgosa Lantimosa, Lasla Nemeša, zbog promene selektorske politike festivala na jugu Francuske, prigrabila je Venecija. NJihove domete ocenjuje žiri predvođen prošlogodišnjim venecijanskim pobednikom, oskarovcem Giljerom del Torom koji festival u gradu nasred mora vidi kao veoma važno mesto za prikazivanje filmova sa različitim tačkama gledišta. Fokusirati se na „period tranzicije“ koji se događa filmu 21. veka - u rasponu od virtuelne realnosti (takođe programske linije) do takozvanog striminga (sindroma platforme Netfliks koja dominira Mostrom), koncentrisati se na restaurirane „pronađene“ i dovršene filmove poput Druge strane vetra Orsona Velsa, ali i Holivuda inkarniranog u rimejku filma Zvezda je rođena s Ledi Gagom i Bredlijem Kuperom, ukazuje da, iako najstariji na svetu, Venecijanski festival nastoji da ide u korak s vremenom odstupajući od konvencija kojih se drži konkurentski Kan. Punokrvno filmsko uživanje donela je intimna drama o društvenim klasama u rezidencijalnoj četvrti Meksiko Sitija – Rim Meksikanca Alfonsa Kuarona, koji je već osvojio Holivud, s produkcijskim pečatom sveprisutnog Netfliksa. Iako snimljen u raskošnom crno-belom digitalnom sinemaskopu, film neće ići u bioskopsku distribuciju. E to je cena sklapanja pakta sa video-striming servisom. Za razliku od Kuarona koji se vratio korenima, grčki sineasta Jorgos Lantimos zadržao se u anglosaksonskoj zoni. Posle mračnih psiholoških trilera i odlazaka u distopijsku budućnost (Jastog i Ubistvo svetog jelena) njegov najnoviji film Omiljena snažan je iskorak u zonu kostimiranih istorijskih komada – 18. vek, vreme vladavine kraljice Ane poslednje iz dinastije Tjudor, gde se Lantimos fino poigrava sa estetikom kultne serije Crna Guja. Sa ogromnim uzbuđenjem dočekana je dugo najavljivana Suspirija – opet s potpisom Netfliksa. Novi film proslavljenog italijanskog reditelja Luke Gvadanjina nije prepisivanje kultnog originala Darija Arđenta iz 1977. godine (kao što je to uradio Gas van Sent sa Hičkokovim Psihom), već je reč o krajnje ličnom omažu autoru koga Gvadanjino izuzetno voli. U filmu propisno upakovanom i produciranom, koji je odmah naišao na osporavanje onih najtvrdokornijih poklonika legendarnog italijanskog majstora horora, ima mnogo više Gvadanjina nego Arđenta. Naše učešće na Mostri u znaku je svetske premijere novog dokumentarnog filma Emira Kusturice El Pepe, jedan uzvišeni život o bivšem urugvajskom predsedniku Hoseu Muhiki. Srpski reditelj i bivši urugvajski predsednik upisali su se među zvezde ovogodišnjeg Venecijanskog festivala. Intimni dijalog između najsiromašnijeg predsednika na svetu, koga narod jednostavno zove Pepe, i Emira Kusturice, vođen pred sam kraj mandata 2014. na njegovoj skromnoj farmi nedaleko od Montevidea, pruža jedinstvenu viziju Hosea Muhike na političko, ekonomsko i ekološko delovanje sveta u kome živimo. U sadržajnoj, dinamičnoj poetski nadahnutoj 74-minutnoj avanturi koja predočava i turbulentnu istoriju Urugvaja, autor ne skriva oduševljenje glavnim junakom ističući čak da je reč o jedinoj biografiji na svetu koju bi rado zamenio za svoju. Jer, reč je o političaru kome dok napušta scenu, sto hiljada ljudi plačući upućuje poruku da ga voli. Takva politička karijera po Kusturičinim rečima nije postojala.