Gradonačelnik protiv Spensa

Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević najavio je da bi Spens, najpoznatiji sportski objekat u gradu, mogao da bude srušen a da na njegovom mestu bude podignut novi – „manji, funkcionalniji, jeftiniji i efikasniji“. To je izazvalo negativne reakcije kako stručne javnost, tako i građana na društvenim mrežama i portalima. Ne kritikuje se samo namera da se sruši jedan od najpoznatijih simbola grada, već i činjenica da je gradonačelnik tako ozbiljnu temu otvorio bez ozbiljne analize. „Pre kandidovanja ovako osetljivih ideja, potrebno je sve ispitati na nekoliko različitih nivoa. Veoma je problematično kada se koristi pozicija moći i obavljanja javne funkcije da se plasiraju neproverene i lične ideje“, kaže za NIN predsednik Društva arhitekata Novog Sada Slobodan Jović. Kao razlog za rušenje Sportskog i poslovnog centra Vojvodina (kako je zvanični naziv Spensa) navodi se činjenica da on godinama pravi gubitke i predstavlja veliki problem za gradski budžet. Samo u prošloj godini Spens je bio 300 miliona dinara u minusu, a ukupni gubitak tog javnog preduzeća, prema finansijskom izveštaju na sajtu Agencije za privredne registre, premašuje milijardu dinara. „Siguran sam da bi u velikoj većini država donela odluku da se sruši postojeći objekat, izgradi manji i ekonomičniji, sa boljim dvoranama, a da se okolni prostor iskoristi komercijalno. Ali u Novom Sadu često nemate takav ambijent, jednostavno ovde se raspravlja o tome da li je benzinska pumpa simbol grada. Time se otvara i pitanje da li će Novi Sad biti polumilionski grad ili će da tavori kao varošica. Sagledavajući sve aspekte, mislim da bi najbolji potez bio izgradnja novog, ekonomičnijeg i modernijeg Spensa“, rekao je Vučević medijima. Nakon negativnih reakcija u javnosti, on je kazao da poenta njegovih namera nije u rušenju, već da bi novi centar bio apsolutno ekonomski najisplativije rešenje – sa novim sportskim halama, novim klizalištem, bazenima, svlačionicama, kupatilima, a bez diskoteka i butika. „To neka rade privatnici. Ja kažem da je vreme za novi Spens. To je moja poruka“, rekao je. NIN nije iz gradonačelnikovog kabineta dobio odgovor na pitanje da li je rađena studija o izvodljivosti ili nekakva druga analiza o tome u kom bi roku čitav projekat trebalo da se ruši ili pak gradi novi. Ipak, prema onome što se zna, takva studija nije ni naručena ni urađena. „Upravo u paušalnom razmatranju ove zaista kompleksne situacije leži suština problema. Gradonačelnik je verovatno u pravu kada govori o neodrživosti statusa kvo i svaka tema jeste legitimna i o njoj treba razgovarati, ali ne na ovaj način“, ocenjuje Jović. On kaže da bi bilo neodgovorno ad hok ulaziti u procene da li bi Vučevićeva ideja bila isplativija od, na primer, rekonstrukcije objekta koji pre svega muče energetska neefikasnost i činjenica da je najveći potrošač vode u gradu. „Sve procene kolika bi bila cena rušenja objekta ili njegova rekonstrukcija, a bez prethodnih studija i projekata, neozbiljne su i paušalne. Zato je potrebno uraditi ozbiljne analize i studije koje će objektivno i sa više različitih aspekata proveriti sve moguće scenarije budućnosti Spensa, jer kao što Spens nije samo simbol grada, tako nije ni samo veliki potrošač tople vode i struje i objekat koji zauzima previše interesantnog građevinskog zemljišta. Rešenje mora uključiti sve ove faktore, a mi kao društvo moramo dokazati da smo sposobni da pronalazimo inovativna i kreativna rešenja za sopstvena inovativna i progresivna dostignuća u prošlosti, kao što je Spens, izbegavajući da primenjujemo destrukciju kao rešenje za probleme koje ne razumemo i nismo sposobni da rešimo“, ocenjuje Jović. Direktor novosadske projektantske kuće Orbis kompani Darko Veselinović ukazuje na to da je Spens davno građen i da su tada postojali drugačiji građevinski standardi. „U ono vreme, to je bio vrhunski objekat. Ali činjenica je da se mogu uočiti značajni nedostaci. Na primer, klizalište je tako orijentisano da kroz staklo direktno na njega padaju sunčevi zraci. To iziskuje ogromnu potrošnju energije, pogotovo što led hlade neke veoma stare mašine“, navodi i dodaje da je energija danas izuzetno skupa, neuporedivo skuplja nego što je bila pre četiri decenije kada je objekat građen, ali i verovatno mnogo jeftinija nego što će biti u budućnosti. „Da bi se sve te anomalije ispravile, potrebne bi bile ozbiljne sanacije. Ali proceniti u kom vremenskom periodu bi se to isplatilo i koliko bi to koštalo, jeste pitanje od milion dolara. Potrebno bi bilo nekoliko meseci ozbiljnog rada samo da bi se napravile analize“, kaže Veselinović za NIN. Gradonačelnikova ideja izazvala je negativne reakcije i kod opozicije, a najkonkretniji bio je narodni poslanik Demokratske stranke Goran Ješić, koji ukazuje da najveći deo troškova Spensa, uprkos slici koja se stvara u javnosti, ne odlazi na održavanje, energiju i vodu, već na plate čak 231 zaposlenog. Navodi da je prema Izveštaju o realizaciji poslovanja za 2017. godinu, ostvaren prihod od 513 miliona dinara, a rashod od 808 miliona dinara. Za troškove, kao što su struja, grejanje, voda, freon i slično, potrošeno je 156 miliona dinara, a tu treba dodati i ostale troškove održavanja, što sve zajedno čini oko 166 miliona dinara. Na drugoj strani, za troškove plata i svih pripadajućih doprinosa, putnih i drugih troškova, izdvojeno je osetno više, oko 226 miliona dinara. „Zarade su učestvovale u troškovima preduzeća sa tričavih 45 odsto, a tekući i investicioni troškovi, zbog kojih treba srušiti Spens, sa 32 odsto. Dakle, i ovakav kakav je Spens može da posluje pozitivno“, navodi Ješić u razgovoru za NIN. Rešenje vidi u ukidanju javnog preduzeća. „Smanjiti broj zaposlenih, zapravo otpustiti sve do jednog. Tekuće održavanje prepustiti profesionalnim firmama, ’pravljenje ugovora’ koje danas radi 50 zaposlenih prepustiti nekome u gradskoj upravi i trajno ugasiti besmisleno javno preduzeće. Sa 200 miliona dinara koji bi godišnje preostali kada se razjure tetke, strine, botovi i lepači plakata, može se mnogo toga uraditi na optimizaciji i modernizaciji potrošnje energije“, dodaje. Spens je izgrađen 1981. godine za potrebe održavanja Svetskog prvenstva u stonom tenisu, a tokom godina u njemu su održavana brojna značajna sportska takmičenja, od šahovske olimpijade do Evropskog prvenstva u košarci. Danas ima veliku i malu sportsku salu, zatim ledenu dvoranu i dvorane za džudo, boks, stoni tenis, rvanje, te strelište, zatvoreni i otvoreni bazen i teretane. Domaćin je blizu 100 ekipa u 18 sportova. Jović kaže da je Spens „jedan od najznačajnijih urbanih repera Novog Sada, oko kojeg čitav jedan deo grada gravitira već decenijama“. „On je i od nesumnjivog značaja za arhitektonsko nasleđe grada. Ovakvu tvrdnju potkrepljuje i velika izložba koja je upravo u toku, sa temom arhitekture u SFRJ u njujorškoj MoMa galeriji, gde je prepoznata njena specifičnost i kvalitet. Naša nesposobnost da prepoznamo sopstvene kvalitete nije novost, a za sopstveni nemar prema ovakvim objektima tražimo brza i nekvalitetna rešenja“, kaže sagovornik NIN-a. Ješić sarkastično ukazuje da, kada se već Spens dovodi u pitanje zato što je nerentabilan, možda ne treba bežati ni od ideje da se sruši i Srpsko narodno pozorište. „Tek oni ne prave nikakvu lovu i samo bezveze zauzimaju ekstra građevinsko zemljište u najužem centru grada“, kaže.