Gledanje kroz prste

Ministarstvo pravde je iznedrilo još jedan predlog zakona od kog se celoj struci digla kosa na glavi, ali to nije sprečilo Nelu Kuburović da se divi sopstvenom radu. Zašto i ne bi? Baš kao u slučaju predloga za izmenu Ustava u oblasti pravosuđa i ovoga puta je uspela da upriliči nešto za šta tvrdi da je u skladu sa evropskim vrednostima, a što obezbeđuje punu kontrolu stranke kojoj pripada nad nezavisnim institucijama. Tvrdeći da ne razume primedbe na Nacrt zakona o sprečavanju korupcije, jer je rađen po preporukama GRECA, istakla je svoj doprinos: nakon desetogodišnjeg praćenja problema u radu Agencije za borbu protiv korupcije, ponuđen je tekst koji je mnogo bolji od do sada važećeg Zakona o agenciji. Da li je baš tako? Dovoljno je samo prisetiti se prošlogodišnjeg izveštaja GRECA (tela Saveta Evrope zaduženog za korupcije) u kom je istaknuto da je neophodno „preduzeti odgovarajuće mere kojima bi se obezbedio veći stepen nezavisnosti Agencije“. Ministarstvo je tvrdilo da je zakonom koji je u proceduri, to već obezbeđeno, a onda je obelodanilo tekst po kom Odbor Agencije, koji ne samo što bira direktora, već ima mogućnost da ospori i sve njegove odluke, ostaje pod punom političkom kontrolom aktuelne vlasti. Većinu članova će kao i do sada predlagati direktni nosioci političke vlasti (odbor Narodne skupštine za administrativna pitanja, predsednik Republike, Vlada, Socijalno-ekonomski savet) ili indirektno ( Vrhovni kasacioni sud i zajednički predlog ombudsmana i poverenika za zaštitu informacija), dok će predstavnika novinara ili predlog Rodoljuba Šabića, skupštinska većina moći da opstruira u nedogled. „Ostao je isti sastav Odbora, a u prethodnom periodu smo videli na koji način je parlament, odnosno vladajuća partija manipulisala ne samo sa njegovim sastavom već i sa celom Agencijom. Ona je na čelo i dovela današnjeg direktora Dragana Sikimića, tako da Agenciju u ovom trenutku vodi čovek koji je u sukobu interesa i koji ne bi trebalo da donese nijednu odluku vezanu za vladajuću partiju“, kaže Zlatko Minić iz Transparentnosti Srbija, organizacije koja je izložila niz primedaba na ponuđena rešenja. Dakle, i dalje ćemo imati Odbor koji je spreman da zatvori oči pred činjenicom da kandidat SNS-a na lokalnim izborima, donator stranke i finansijer predsedničke kampanje Aleksandra Vučića nije pogodna osoba da odlučuje da li Goran Vesić zloupotrebljava mesto gradskog menadžera tokom lokalnih izbora, kada po školama promoviše SNS. Ili, da li funkcioneri smeju da tokom izborne kampanje koriste službena vozila i državnu imovinu radi partijske promocije. Za sada, i po mišljenju Sikimića i Odbora mogu, mada je to nezamislivo u demokratskim zemljama na koje se Nela Kuburović poziva kada tvrdi da je ponudila odličan zakon. Nije, jer kakav bi trebalo da bude nedavno je precizirala ambasadorka Australije u Srbiji DŽulija Fini: „Pre nekoliko godina premijer Novog Južnog Velsa podneo je ostavku zbog flaše vina. U pitanju je bilo dobro vino, a on nije prijavio da ga je dobio na poklon. U Australiji nikad više neće moći da se bavi politikom. To je ono što treba da postignete”. Ako ostavimo po strani politički uticaj i pogledamo samo postojeće zakonsko rešenje, jasno je da ono ne valja. I nije bilo potrebno 10 godina provere u praksi, jer je bivša direktorka Tatjana Babić sa svojim timom još 2013. ponudila model zakona po kom bi se on unapredio, ali bivši ministar pravde Nikola Selaković nije želeo ni da ga pogleda: bio je ljut jer ga je Agencija uhvatila u sukobu interesa, a nije bio ni rad da joj da ovlašćenja na osnovu kojih bi mogla da ga smeni. Zbog toga je 2015. formirana radna grupa za izradu novog modela koja je taj posao relativno uspešno završila krajem 2016. ali se iz nepoznatih razloga sa usvajanjem čekalo do sada. I onda je usledilo iznenađenje - Ministarstvo pravde je ponudilo sopstveni tekst kojim je unazađeno sve ono na čemu je struka ozbiljno radila. „Tvrdeći da Transparentnost nije u pravu i da je ponuđeni zakon bolji od postojećeg, ministarka Kuburović zamenjuje teze. Mi smo rekli da je to značajno unazađen tekst od onoga što je radna grupa predložila pre dve godine. Slažemo se da je ovaj tekst bolji od postojećeg Zakona o agenciji, mada je to poboljšanje vidljivo samo u nekim tehničkim detaljima i možda u jednoj do dve stvari koje nisu dovoljne da bi se na osnovu njih unapredila borba protiv korupcije. Najveći pomak unazad je to što Agencija nema direktan pristup dokumentima, što nema pristup privrednim društvima i preduzetnicima, niti mogućnost da traži dokumenta od njih, što je neophodno da bi kontrolisala finansiranje političkih partija. Takođe ne postoji mogućnost da Agencija pristupi tokovima novca funkcionera, već to može samo uz njihov pristanak. Zbog toga je Transparentnost podnela 30 amandmana kojima bi se predlog mogao popraviti, ali nas je uplašila reakcija ministarke. Ne zato što tvrdi da je njihov zakon dobar, već zato što se poziva na međunarodna mišljenja po kojima ovakav zakon može da prođe. Takva mišljenja postavljaju najnižu granicu i možda sa ovim predlogom nisu ispod te granice. Ali naše potrebe su veće nego u Danskoj ili Švedskoj po pitanju borbe protiv korupcije i zašto bismo se pozivali na minimum i dobili samo prelaznu ocenu?“, kaže Minić. Verovatno zbog toga što bi aktuelnim funkcionerima trebalo ostaviti malo slobodnog prostora za doze korupcije na koje su naviknuti. Kako im, recimo, oduzeti mogućnost da udvajaju funkcije i podižu sopstvene prihode uz rešenje koje je bilo u nacrtu iz 2016. i koje je bilo izričito: jedna funkcija i tačka. Zbog toga je osmišljena malo labavija formulacija, po kojoj će to moći da rade ako im Agencija da dozvolu. Ili, kako omogućiti Aleksandru Vučiću da nastupajući kao predsednik Srbije bezbedno promoviše politiku SNS-a, jer nije baš demokratski da tokom konferencije za štampu, upriličene u predsedništvu, izliva kofe uvreda po opoziciji? Lako, veštim zakonskim predlogom po kom funkcioner mora da predoči javnosti da li nastupa kao funkcioner ili kao predstavnik stranke, sem u slučajevima kada se radi o funkcionerima koji su izabrani neposredno od građana. S obzirom na to da su i Vučić i Maja Gojković i svi predsednici odbora u Skupštini izabrani na izborima, oni mogu da koriste svoje funkcije i promovišu partiju koliko god hoće, pritom stvarajući utisak građana da je u pitanju državni a ne stranački stav. Uočivši sve te slabosti, Transparentnost je iznela niz predloga: da se krivično delo u vezi sa davanjem lažnih podataka o imovini precizira, a gonjenje olakša ukidanjem nedokazive „namere” da prekršajno gonjenje bude moguće u roku od pet godina, a ne dve kako sada stoji; da zakon potpuno zabrani kumulaciju javnih funkcija; da funkcioneri budu dužni da prijavljuju poklone velike vrednosti, čak i kada im naizgled nisu dati u vezi sa javnom funkcijom; da članovi Odbora i direktor Agencije ne mogu biti lica koja su povezana sa političkim subjektima; da Agencija dobije efikasniju mogućnost pristupa dokumentima koji su joj potrebni u radu... I, nikom ništa. Ministarka Kuburović tvrdi da je kao i uvek „na pravom putu“, a premijerka Ana Brnabić najavljuje sastanak u vezi sa zamerkama, ali bez preciziranog datuma. Na primedbu Minića da će do tada zakon već biti usvojen, lakonski odgovara – i ako bude usvojen, on posle može da se menja. Recimo, za 10 godina.