Pala odbrana od culex pipiens

Porazni rekord Srbije da je evropska zemlja sa najviše umrlih od groznice Zapadnog Nila (GZN) nažalost nije samo otkrio da institucije nisu spreme da se suoče sa ovom bolešću. Otkrio je još dublji problem - da se u Srbiji komarci neuspešno suzbijaju iako ih je Svetska zdravstvena organizacija proglasila za najopasnije insekte na planeti, jer prenose brojne bolesti od kojih godišnje umre oko 600.000 ljudi. Groznica Zapadnog Nila je samo jedna od tih bolesti, a prema izveštaju Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut” do 11. septembra 2018. u Srbiji je registrovano 29 smrtnih slučajeva i 286 obolela, od kojih je skoro polovina u Beogradu - 141. U zemljama EU su do 6. septembra zabeležena 44 smrtna slučaja i 798 obolelih. Po broju obolelih ispred Srbije je samo Italija, koja ima 10 puta više stanovnika i mediteranska je zemlja što pogoduje razmnožavanju komaraca. Prema istom izveštaju, prva infekcija u Srbiji je registrovana krajem jula 2012, dok se u pojedinim evropskim zemljama javljala od 60-ih godina 20. veka, a nagli porast obolelih kreće 2010. Navodi se i da je groznica Zapadnog Nila sezonsko virusno oboljenje koje je najviše zastupljeno u vreme najveće aktivnosti domaćeg komarca „culex pipiens” tokom tri letnja meseca. Ono što posebno zabrinjava je da se u Srbiji ne zna tačan broj obolelih, jer kako se navodi u izveštaju Instituta Batut skoro 80 odsto obolelih nema simptome, dok oko 20 odsto ima simptome koji su slični gripu, a kod manje od jedan posto dolazi do neuroinvazivnog oblika bolesti - upale mozga i moždanica. U izveštaju se navodi da se infekcija u Srbiji konstatuje kad se utvrdi da pacijent ima upalu mozga, a istovremeno je potvrđeno i prisustvo određenih antitela u likvoru obolelog. To potvrđuje i profesor u penziji, epidemiolog Zoran Radovanović. On, međutim, navodi da je to samo jedan od brojnih testova. „Evropska komisija predlaže čitav niz testova za potvrdu dijagnoze koji su nama nedostupni. Otuda za procenu epidemiološke situacije možemo da koristimo broj umrlih od ove groznice, ali je poređenje obolevanja nerealno. Mi raspolažemo samo podacima o neuroinvazivnim oblicima GZN i to uz rizik da je promakao poneko kome je likvor uzet suviše rano, pre stvaranja antitela. Nasuprot tome, zemlje EU otkrivaju kako sam virus, tako i njegove nukleinske kiseline, i to i u krvi i u likvoru. Sledstveno, njihovi brojevi obolelih obuhvataju, pored neuroinvazivnih, i druge oblike ispoljavanja bolesti”, objašnjava profesor Radovanović za NIN. Dodaje da se ostali testovi ne rade u našoj referentnoj virusološkoj laboratoriji u Institutu Torlak. „Razlozi tog tužnog stanja kriju se u širokom rasponu, od partijskog kadriranja i pogrešnih stručnih odluka, preko posledične besparice, do otpuštanja i bežanja najkvalifikovanijih stručnjaka”, kaže dr Radovanović. On navodi da se ni u čemu, pa ni u umiranju od ove groznice, ne postaje slučajno evropski rekorder, posebno ne sa tako nadmoćnom razlikom u odnosu na ostatak kontinenta. „Ponuđeno je objašnjenje da su krivac kiše. Bilo ih je, međutim, i drugde. Izvesno je da po klimatskim i ekološkim uslovima Srbija nije predodređena da trpi zaražavanje virusom Zapadnog Nila više od okolnih zemalja. Jedino logično objašnjenje krije se u prilježnosti kojom su tokom prethodnih šest meseci preduzimane mere suzbijanja komaraca i njihovih larvi”, kaže dr Radovanović. On napominje i da prema rečima samih infektologa, koji rade sa obolelima, nema uslova za adekvatno lečenje. „Ne mogu se očekivati zapadne stope izlečenja ako se u najelitnijoj infektološkoj ustanovi u zemlji - Infektivnoj klinici u Beogradu, ne obezbeđuje svim bolesnicima sa upalom mozga boravak na intenzivnoj nezi“, kaže dr Radovanović. Profesor Dušan Petrić, sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu i šef Laboratorije za medicinsku i veterinarsku entomologiju, kaže za NIN da se komarci u Srbiji obično ne suzbijaju na vreme, te da u većini slučajeva suzbijanje nije prilagođeno načinu života komaraca i nije dovoljno. „U Vojvodini, Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine finansira suzbijanje larvi komaraca u svim lokalnim samoupravama koje dodatno izdvajaju sredstva za suzbijanje odraslih jedinki. U ostalim delovima Srbije celokupnu akciju finansiraju lokalne samouprave. Precizne podatke o efikasnosti tretmana nemamo jer svega nekoliko lokalnih samouprava finansira praćenje rezultata - uspešnosti suzbijanja komaraca”, kaže dr Petrić i dodaje da prema preporukama Evropskog centra za prevenciju i kontrolu bolesti ocenjivanja uspešnosti tretmana suzbijanja komaraca ne treba da rade ustanove koje se bave suzbijanjem komaraca. On napominje da malo izvođača suzbija larve kućnog komarca koji prenosi ovu bolest, a odrasle često suzbijaju na potpuno pogrešan način. „Suzbijaju se iz aviona što je potpuno pogrešan pristup jer su predveče, kada avion može da leti, ovi komarci sakriveni od dejstva insekticida, često u sobama ili drugim prostorijama”, ukazuje dr Petrić i dodaje da se ni rečni komarci takođe ne suzbijaju dovoljno i da je njihov broj često netolerantan. Profesor Željko Tomanović, dekan Biološkog fakulteta u Beogradu, kaže za NIN povodom suzbijanja komaraca, da pre svega treba tretirati larve u vodama gde se ovi insekti razvijaju. „Ovi tretmani treba da budu posebno intenzivni u proleće i to treba činiti proverenim biološkim preparatima koji imaju minimalan rizik po životnu sredinu a efikasno suzbijaju larve komaraca. Ovo je posebno važno jer se u samom startu razvića može smanjiti njihova brojnost, odnosno broj izleženih odraslih komaraca, protiv kojih je borba mnogo teža. Naravno, larve komaraca treba tretirati i tokom čitave godine”, navodi profesor Tomanović. Dr Petrić napominje da je u slučaju kada vakcina ili lek protiv prouzrokovača izazivača ne postoje, kao u slučaju ove GZN, jedini način za sprečavanje širenja bolesti je borba protiv prenosioca (vektora) u kojoj treba da se angažuju državni organi, eksperti, preduzeća i građani. Profesori Tomanović i Petrić građane savetuju da stave mreže na prozore, da koriste sredstva koja odbijaju komarce, da se isuši sva stajaća voda oko domaćinstva, čak i tamo gde je ima minimalno, a ako to nije moguće zvati nadležne službe za suzbijanje komaraca. „Kućni komarac koji izaziva GZN leti maksimalno 100 do 200 metara oko naselja i pronalazi načine da se razvija u posudama koje sadrže i najmanje količine vode. Ovi komarci ulaze u kuće gde se hrane uglavnom u zatvorenim prostorima”, napominje dr Tomanović. Dr Petrić ukazuje da građani ne treba da izbegavaju izlaske u prirodu gde rizik da ih ubode komarac koji prenosi GZN ne postoji. „Kućni komarac, vektor GZN, hrani se krvlju od zalaska sunca do ranog jutra u objektima stanovanja i baštama kuća i restorana”, objašnjava dr Petrić. Za državne organe dr Petrić kaže da je preporuka da u 2019. što pre sačine program delovanja u slučaju pojave transmisivnih bolesti, a do njegovog donošenja u evidentiranim ugroženim područjima sa aktivnostima da počnu čim se posumnja na prvi slučaj u humanoj populaciji i napominje: „Treba paralelno suzbijati larve i odrasle komarce na istoj površini”. Profesor Zoran Radovanović ističe da je ključno da budu izvučene pouke, da se donesu delotvorni programi, obezbede sredstva i kadar za njihovu primenu, te da se od marta 2019. ozbiljno krene u akciju, kako se ne bismo idućeg leta ponovo iznenađivali. „Ako se ne otkrivaju stvarni razlozi velikog broja umrlih, osuđeni smo da se stalno suočavamo sa epidemijama sličnog ili većeg obima”, napominje dr Radovanović. Koincidencija je da je prvi slučaj groznice Zapadnog Nila u Srbiji zabeležen kada su današnji vlastodršci preuzeli vlast. Posle šest zajedničkih godina groznice Zapadnog Nila i SNS, Srbija je najugroženija evropska zemlja, kada je u pitanju ova bolest. Da li će vlast i dalje smatrati da je najvažnija mera za ovaj problem skrivanje istine od građana, nećemo znati za „dve do tri, maksimalno četiri godine“ nego već dogodine kada bi se ponovna neuspešnost u suzbijanju komaraca merila umrlima i obolelima.