Moglo je i gore

Percepcija upravo održanih parlamentarnih izbora u Švedskoj zavisi od toga da li se stvari sagledavaju iz pesimističkog ili optimističkog ugla. Posmatrano iz prve perspektive, zemlja se suočava s političkom blokadom jer ni levi ni desni blok nemaju većinu za formiranje vlade; podrška tradicionalnim strankama levog i desnog centra, dosad vladajućim socijaldemokratama i opozicionim Moderatima, i dalje se osipa; radikalna desnica, oličena u Švedskim demokratama (SD), uzdigla se do trećeg mesta po broju poslaničkih mesta; a zemlja koja je za sebe dugo verovala da je prosvećenija i emancipovanija od drugih, ispostavilo se, nije drugačija od njih. Gledano s vedrije strane pak, stvari ne izgledaju tako loše. Socijaldemokrate, već duže od stoleća u kontinuitetu najjače u zemlji, jesu zabeležile najgori rezultat u tom periodu; ali su s 28,4 odsto glasova i dalje ubedljivo prvi i ostaju ključni akter nacionalne politike. Moderati su procentualno izgubili i nešto više, ali su zato druge „normalne“ stranke, Levica (bivši komunisti) na jednoj, te Partija centra i demohrišćani na drugoj strani, zabeležile rast. SD, čiji su koreni neonacistički, jeste porasla na 17,6 odsto, i imaće preko 60 poslanika u 349-članom parlamentu; ali je to dosta manje od onoga što im je doskora predviđano. I da, vladu neće biti lako sastaviti: tročlani levi blok sa 144 i Moderatima predvođena četvoročlana Alijansa sa 143 poslanika (minimalne promene moguće su kad budu uračunati i glasovi pristigli poštom) ne dobacuju do potrebne većine od 175 mesta. Ali nije smak sveta, već samo „holandizacija“, kako britanski profesor Sajmon Hiks - podstaknut zbivanjima u Holandiji, gde je posle prošlih izbora u parlament ušlo 13 stranaka - naziva usitnjavanje političke scene primetno u brojnim evropskim zemaljama. Kako bi situacija oko formiranja vlade mogla da se rasplete? Vođa Moderata Ulf Kristerson traži od premijera Stefana Levena da podnese ostavku; Levenu tako nešto ne pada na pamet. Nezvanično, u opticaju su zasad dve mogućnosti: da Leven, uz dosadašnje partnere Zelene, u vladu osim Levice pozove i dve članice Alijanse, Partiju centra i liberale - mada se sumnja da bi potonje htele da sarađuju s bivšim komunistima. Ili da Moderati i demohrišćani, za upadljivu nijansu manje gadljivi na SD od Partije centra i liberala, pokušaju da naprave manjinsku vladu uz parlamentarnu podršku SD. Bilo bi to kršenje tabua - dosad su sve mejnstrim stranke odbijale svaku saradnju sa SD - ali vlast je vlast: neće biti ni prvi ni poslednji put da put do nje podrazumeva prodaju duše đavolu.