Susret s Bogom

Oh, kako sam ponosan na sebe! Spasio sam, bre, Mokransko vrelo! A šta se desilo? Igor, i to pazite, Vučić, direktor niškog vodovoda naredio da sva voda iz Mokranskog vrela ide za Niš! Ko veli, ako je Alek oteo aerodrom Nišlijama, što ne bi on, takođe Vučić, oteo vodu Mokrancima! Poručio sam mu preko Majora, a i preko Fejsbuka, da odmah pusti trećinu vode iz vrela koja, po ugovoru sleduje Mokri. U suprotnom, ući ću na silu u vodostanicu i zavrnuću vodu Nišu, a mali Igor neka zove Nebojšu Stefanovića i Vulina! Ako moj Alek, uz pratnju dvesta bezbednjaka, sme da poseti naše Gazivode, što da ne upadnem, u pratnji moje „garde“ u mokransku vodostanicu, naravno, i uz pratnju televizija!? I, da vidiš, brale, za tri sata, počelo da se puni Mokransko vrelo! Živnule ribice, živnuo sav životinjski i biljni svet! A mojoj sreći nema kraja! Čini mi se da sam bio srećniji nego kada sam, pre trideset godina, u Titovom parlamentu izboksovao, sa Jelkom i kamaratima, zakon o moratorijumu na izgradnju atomskih centrala. Elem, na nasilje države mora se odgovoriti buntom naroda, i, tačka! Pokazalo se, i ovom prilikom, da svaka država, ma koliko prpošna, pokaže da je, u stvari, plašljiva i krhka. A kamoli ova naša skalamerija na staklenim nogama. Čuj, šef države traži dozvolu od tamo nekog Haradinaja da uđe na Kosovo! To bi bilo isto kao kada bih od šerifa Miljka tražio dozvolu da iz Vidova siđem u Belu Palanku! I šta je rezultat Alekovog dvodnevnog cirkusa na Kosovu? NJegovo obezbeđenje prebilo Sašu Mirkovića iz Zaječara! Nego radost zbog pobede nad niškim vodovodom, pomutila mi je smrt Vladete Jerotića, starog jungovca. K. G. Jung, moj guru iz Švice, odmah se oglasio povodom Vladetine smrti: „Čim je došao na nebo, Vladeta mi je rekao da ne treba da brinem za Srbiju. Doslovce mi je kazao da ti, moj dečače, na najpopularniji način tumačiš, među Srbima, moju nauku, pritom je ne banalizujući“. I treba li da vam objašnjavam koliko mi je godilo što me je, eto, jedan Vladeta Jerotić hvalio kod Junga, gore, na sedmom nebu. A Jungovu teoriju sinhroniciteta sam, u prošlu sredu, sasvim slikovito objasnio Lili Fickovoj koja, inače, pomno čita moje knjige, zaključno sa romanom o Agati Kristi. Elem, pričao sam Lili da pišem scenario za film o Josifu Drvodelji, pri čemu je slavni Drvodelja samo pseudonim za još slavnijeg Mojsija. Kao što je Marija iz Nazareta pseudonim za Kleopatru iz makedonskog Debra. I, ovo dvoje slavnih ljudi sa malim Isusom beži iz Ohrida pred Oktavijanovom poterom za Indiju kod - Aleksandra Velikog! Tu se Lila skroz razrogačila, sve - sve, ali ne ide joj u glavu da je mali Isus rodom iz Ohrida. U taj čas, u Lilinu kancelariju ulazi momak na čijoj majici, krupnim slovima, piše OHRID!? Lila zine od čuda te joj samo kažem: „Eto, devojko, to je Jungova teorija sinhroniciteta“! Nego, Pol Makartni ispričao u Tajmu kako je video Boga u vreme kada se drogirao. I, gle, detaljno ga je opisao i, da vidiš, po Makartnijevom opisu Bog najviše liči na Mikelanđelovog Mojsija! E, sad, taj opis podudara se i sa opisom Leonarda da Vinčija, a on je jedini čovek koji je, posle Enoha, stajao licem u lice pred Gospodom. Sada je ostalo da se i meni posreći da se susretnem sa Bogom... Ovde me moja Crna ljutito prekoreva: „Ti, izgleda, baš žuriš da na sedmom nebu sediš pored Junga i Vladete Jerotića! Uostalom, tebi više i nije mesto među Srbima! Jasno si im rekao da je Isus rodom iz Ohrida, pa oni neka sada vide šta će i kako će!“