Knjiga zvana pravopis

Već duže vreme se na ovom mestu nisam bavio pravopisom. Ovakva tvrdnja iznenadiće one, ne tako malobrojne, koji misle da je pravopis svako davanje pravila u jeziku ili upozoravanje na jezičke greške, dakle ono što bi se stručnim izrazom nazvalo normativna lingvistika. Takva upotreba ovog termina verovatno potiče otuda što je pravopis, uz rečnike, jedini jezički priručnik koji se koristi i van škole, namenjen svakome koji nešto piše. Budući da je u jeziku sve povezano i da je naš pravopis fonetski, registar na kraju knjige može nam pomoći i za pojedina pitanja iz oblasti izgovora, akcenta, gramatike (npr. promena glagola, imenica, prideva, tvorba reči), katkad i leksike (npr. kad se upozorava da je umesto dupli ili dvostruki standardi bolje dvojaki, nejednaki ili različiti standardi), pa i semantike (piše da ozeleneti/ozelenjeti znači ’postati zelen’, a ozeleniti ’učiniti zelenim’ ili ’pošumiti’, razlikuje se sastavljeno kogod ’poneko’ od dvočlanog izraza kao u „Ko god je došao, dobro dođe“ i sl.). Bez obzira na to, pravopis je ipak ono što piše u rečniku: „pravila za pisanje reči i upotrebu interpunkcije, ortografija“. U našoj policentričnoj, višenacionalnoj situaciji, pojave novih pravopisa predstavljale su politički „događaj“ u medijima svih bivših jugoslovenskih republika. Nekadašnji srpskohrvatski pravopis iz 1960. postepeno je napušten, u Hrvatskoj smo saznavali za nekoliko „tuđmanovskih“ pravopisa, uključujući i one iz ustaške emigracije („londonac“), a novi crnogorski pravopis uveo je azbuku od 32 slova, sa rečenicama kao Đeca śede u śenu, zjenica je postala źenica a avion – avijon. Današnji Pravopis Matice srpske (delo Mitra Pešikana, Jovana Jerkovića i Mata Pižurice, poslednje izdanje 2011) rađen je strpljivo i sistematski, bez skrivenih političkih ciljeva, zasnovan na dugoj tradiciji koja potiče barem iz Belićevog pravopisa iz 1930, ako ne i ranije, potom na zajedničkom pravopisu iz 1960. i prvom Matičinom srpskom izdanju iz 1993. Takvu knjigu pisac, novinar, lektor ili učenik treba samo da otvori pa da nađe odgovor na nedoumice koje su ga mučile. Uprkos tome, nađu se i neke neočekivane, nerešene „začkoljice“ na koje su mi skrenuli pažnju naši čitaoci, a koje ćemo videti sledećeg puta.