Ološarija

Još se bavim spasavanjem pčela iz Mokranskog vrela. Ko velim: ako ne mogu ama baš ništa da pomognem Srbima, `ajde, bar, pčele da spasavam od davljenja! Po mom računu, minulog proleća i leta, spasio sam oko hiljadu pčela! Samo u prošlu subotu, iz vrela sam, uz pomoć Mikija Luleta, na suvo izvukao šesnaest ovih životinjica. I, valjda će jednog dana, kada, možda i ne bude ljudskog roda, pčelinja svetska zajednica da se seti mog doprinosa opstanku pčela i, možda, pored Mokranskog vrela, umesto spomenika, osvane jedna ploča od voska na kojoj će, na pčelinjem jeziku, pisati: „Ovde se svakog dana, i leti i zimi, kupao jedan ludak arijevskih plavih očiju, ali i takve građe, a usput spasavao je pčele koje su se davile u Mokranskom vrelu. Nego, evo, i mi pčele ime smo mu zaboravile.“ A kada ti pčele, mislim Bele pčele tvog rodoslova ime zaborave, da li si onda, čoveče, uopšte postojao ili ti se to samo činilo? Ali, ne bavim se ovih dana samo spasavanjem pčela, već i Nišavskog mosta kod Bele Palanke. Taj most je još kralj Aleksandar Karađorđević podigao, a nalik je Žeželjevom mostu u Novom Sadu. E, sad, Nišavskom mostu preti urušavanje pod besomučnim teretom kamiona „Aktora“ koji iz obližnjeg kamenoloma teraju kamenje za Koridor 11. Prošle nedelje održali smo protestni skup na licu mesta sa meštanima obližnjeg Bukurovca čiji je lokalni put upropašten da nema gde! I, bogami, zaustavili smo saobraćaj, na jedan sat, a policija je bila sasvim korektna. Obustava saobraćaja bila je prva opomena grčkom „Aktoru“ da ne misle da će, tek tako, da odu sa Koridora, a da za sobom ostave krš kao posle „Milosrdnog anđela“! U kafiću „Kolorido“ čitam Alo u kome piše kako izvesna gospođa Žaklina Ženesuel (74) planira da se 2020. godine podvrgne eutanaziji u nekoj švajcarskoj klinici i za to će platiti 10.000 švajcarskih franaka. Po fotografiji iz novina, još seksepilna Žaklina planira da 2020. godine proslavi 76. rođendan sa mužem i trojicom sinova, a potom će iz Francuske u Švajcarsku gde je eutanazija legalizovana. Ona kaže: „Razmislila sam o svemu. Čovek je sa 76 godina star i nije više potpuno zdrav, kvalitet života opada, pa ni seks nije tako dobar kakav bih htela da bude. Najzad, ne želim da umesto strasti u životu osećam sažaljenje porodice.“ I tu me Žaklina, baš, uznemirila, temom koju je načela. K. G. Jung, moj guru iz Švice me smiruje: „Što si se, zbog Žakline, uznemirio, moj dečače! Noje je u 70. godini napravio svog najstarijeg sina Jafeta. Zar ti ruski akademik Kljosov nije rekao da si od Nojevog semena! Što će reći, živećeš, bar, 140 godina!“ Pa, ipak, Žaklina mi ne izlazi iz glave. NJena radikalna ideja može biti spas za Srbiju. Recimo, ako bi svaki penzioner uplatio u državnu kasu 10.000 švajcaraca i u 76. godini izvršio eutanaziju, izračunaj, brale, koliko bi se para steklo kod guvernerke Cice, mislim, Tabaković!? Tada bi moj Alek mogao, ladno, da raskine ugovore sa MMF i ne bi morao da šipči, čak, do Kine i da ih moljaka da kupe Bor. Kod „Orača“, uz ovčiju pljeskavicu, razradio sam, sa mojim ekspertskim timom „Žaklinin plan“. A šerif Miljko misli da njemu spremamo „eutanaziju“ pa priča kako se kod „Orača“ okuplja ološarija. Ali, manimo Miljka! NJemu Agencija za borbu protiv korupcije sprema bajbokanu. Tu je i moja Crna konstruktivna: „Predloži Krkobabiću `Žaklinin plan`! Ako se do sredine 19. veka ’staračko pitanje’ rešavalo lapotom, zašto se danas ne bi išlo na eutanaziju!? Ako je za spas Srbije, žrtvuj se i ti! Živi samo 76, a ne 140 godina koliko ti je dato od Gospoda!“