Тон којим је Министарство за рад писало Закон о финансијској подршци породици са децом најлакше се може описати као покушај надлежног министарства да се обрачуна са „породиљском мафијом“. Због тога ме није превише изненадила недавна изјава службенице Министарства за рад, Милене Антић Јанић у емисији Београдска хроника да „послодавцу треба жена која ће да ради, а не да рађа“, јер сам тај исти тон чула у Скупштини Србије у два наврата, током децембарске и јунске расправе о овом закону. Међутим, тада је тај тон представљао само шум у сенци како расправа које су обједињене и као бајаги вођене, тако и због тек уведених „браво амандмана“ владајуће већине.