Priznanje borcima protiv silovanja

Denis Mukvege, ginekolog iz Demokratske Republike Kongo, i Nadija Murad, iračka aktivistkinja jezidskog porekla, dobitnici su ovogodišnje Nobelove nagrade za mir. Mirovnog „Nobela“ zaslužili su boreći se protiv ratnog seksualnog nasilja. Doktor Mukvege osnovao je 1999. godine bolnicu Panzi, spas za desetine hiljada žrtava seksualnog nasilja u kongoanskim ratovima, koji traju već decenijama. Mukvege je vremenom jedan od vodećih svetskih stručnjaka za rekonstruktivno hirurško lečenje posledica silovanja, a u septembru 2012. pred Ujedinjenim nacijama optužio je i vladu DR Kongo i ostatak sveta za ratni horor sa kojim se bori. Hrabrost je platio pokušajem atentata već sledećeg meseca. Doktor i njegova ćerka su preživeli, telohranitelj nije. Izbegao je u Evropu, ali je u izbeglištvu izdržao svega nekoliko meseci, i vratio se u Kongo, gde leči i danas. Prvi je Kongoanac koji je dobio Nobelovu nagradu. Nadija Murad imala je 21 godinu kada je u septembru 2014. postala robinja ratnika Islamske države, koji su okupirali njeno selo Kočo na severu Iraka. Jezidi, kurdska autohtona manjina kojoj Nadija Murad pripada, zbog vere su bili meta posebne surovosti Islamske države. Tokom okupacije ubijena su šestorica Nadijine braće i polubraće, a Nadija je kao seksualna ropkinja odvedena u Mosul. Silovana, tučena, višestruko prodavana i na druge načine zlostavljana, uspela je da pobegne iz ropstva, i od 2015. godine bori se za žrtve poput sebe. U decembru 2015. svedočila je pred Savetom bezbednosti Ujedinjenih nacija, što je bio prvi put da je SB slušao svedočanstvo o trgovini ljudima. Dobijala je pretnje. Prva je Iračanka koja je dobila Nobelovu nagradu.