Tekvondo diplomatija

Dobrim poznavaocima borilačkih veština moglo bi biti jasnije pre nego drugima šta se trenutno između SAD i Rusije odvija na terenu Srbije. Ako ne liči na tekvondo, aikido, karate ili boks meč, još manje liči na diplomatiju to što u formi diplomatskih fraza svakodnevno do srpske javnosti stiže iz medija sa obe strane sa kojima Srbija gaji „partnerstva“, a koje će dati poslednju reč i na rešenje za Kosovo i Metohiju. Dok Aleksandar Vučić (Hašim Tači ništa manje) škrtari na rečima koje bi otkrile njegove planove za drešenje kosovskog čvora, zapadni zvaničnici poručuju da će ga, kao nikada pre, podržavati u pronalaženju rešenja onoliko dugo koliko obojici lidera dvaju naroda bude potrebno da se dogovore. Poslednji u nizu Tajms piše da bivši britanski premijer Toni Bler, ipak, zagovara podelu Kosova i Metohije u ime Srbije u evropskim prestonicama, iako je njegov Institut za globalne promene negirao da Bler pregovara u Vučićevo ime. Prema londonskom listu, u tekstu pod naslovom „Etnička podela koja bi mogla da vrati rat na Balkan“ (teza koju zastupaju i neki bivši na Balkanku direktno angažovani zvaničnici, poput Pedija Ešdauna, Karla Bilta i Kristijana Švarc-Šilinga), bivši britanski premijer se već nekoliko puta sastao sa nemačkom kancelarkom u pokušaju da omekša njen čvrst stav protiv podele. Nakon Angele Merkel, Bler će, navodno, i na sastanku sa zvaničnicima Saveta za nacionalnu bezbednost SAD, raditi posao za svog „klijenta“. U novembru Kina, koju je srpski predsednik, takođe, nedavno posetio, preuzima predsedavanje Savetu bezbednosti UN, na čije sednice će vratiti razmatranje izveštaja o KiM generalnog sekretara te organizacije. Predstavnici Blerove otadžbine tokom predsedavanja dobili su podršku većine da se ti izveštaji izmeste sa sednica tog tela na zatvorene sednice na kojima bi se o KiM razgovaralo najviše dva puta godišnje, bez prisustva Beograda i Prištine, i sve to s obrazloženjem da je situacija na KiM sve bolja i da se drugim svetskim žarištima mora dati prednost. Nakon posete srpskog predsednika ruskom, protekle nedelje, moskovski list Komersant objavio je „pouzdane informacije iz kabineta Vladimira Putina“ da je, zapravo, srpski predsednik kod ruskog kolege došao po blagoslov da se dogovori o konačnom priznvanju Kosova uz odvajanje severa pokrajine. Prema toj verziji, Kina bi, zapravo, trebalo tu tačku da stavi na dnevni red SB, a Rusija da ne uloži veto. Sam Vučić je pred posetu kazao da ide po podršku za svoje planove i, nakon posete, da je ruskog predsednika upoznao sa stavovima svetskih igrača i sa onim što „Srbija želi“. Moskovski dnevnik piše da predsednik Srbije nije postigao ciljeve koje je postavio uoči posete - da nije dobio „odobrenje za svoju verziju priznanja Kosova“. U pouzdanost tih informacija ne veruje naročito ni jedna ni druga strana. Sa Zapada stižu ocene da je reč o „probnom balonu“ koji Kremlj pušta kroz Komersant, ne bi li u trenutnoj uzajamnosti sa Vašingtonom osetio impuls na tu temu. Dušan Proroković, izvršni direktor Centra za strateške alternative, ocenjuje da se ovim vestima ne može verovati, „jer se Komersant ni do sada nije pokazao naročito pouzdanim izvorom“. Pošto Vučić dobro zna šta Putin misli, Prorokoviću neverovatno deluje da bi takvu podršku i zatražio. „Rusija, naravno, želi da zaustavi dalje širenje NATO, kao i da to učine institucionalnim mehanizmima kao što je Rezolucija 1244. Ako Srbija nije u NATO, nije ni BiH. Za Rusiju rešenje nije da se proces ubrza, jer oni ne žele da prihvate sveobuhvatni plan koji ne bi uključio delove koji se direktno odnose na njih poput Abhazije, Krima i drugih oblati.“ Upravo širenje NATO on uzima kao argument zašto veruje da se politika SAD prema Srbiji i rešavanju problema na Balkanu nije promenila. Pošto je SAD potreban što hitniji ulazak u NATO preostalih država regiona (tu tezu potvrđuje i primer Makedonije), Vašington za to pronalazi načine na koje neće uticati ni predstojeći izbori za Kongres i Senat, koji se u zavisnosti od brojnosti osvojenih mesta republikanaca, predstavljaju kao ključni za odnos prema Srbiji i kosovskom pitanju. U srpskoj javnosti o razmeni se spekuliše onako kako ju je, na koncu, objavio francuski Mond - četiri srpske opštine Srbiji, granična etnički albanska sela iz Preševske doline Kosovu i specijalan status za pravoslavne manastire pod zaštitom Uneska. „Naprotiv. Nema promene politike SAD prema Srbiji“, smatra Proroković. „Kad se pogledaju strateški dokumenti, rasprave u Kongresu i Senatu, jasno je da se možda menja samo taktika. Ključni interes SAD na Balkanu je da on u celosti bude u NATO što je pre moguće. Taj prostor se, između ostalog, želi zatvoriti i zbog situacije u Iranu. Zato bi SAD pristale i na korekciju granica. Jasan je bio i američki ambasador u Prištini, ali po trenutnom planu samo Leposavić i delovi Zubinog Potoka bi pripali Srbiji, a Priština bi dobila nekoliko albanskih sela, tek toliko da se ne stekne utisak da su iz dogovora izašli goli i bosi. Naravno, Kosovo bi, u tom slučaju, odmah apliciralo za članstvo u NATO.“ Nakon Vučićeve posete Moskvi, kojom se prilikom još jednom zakleo na vernost vojnoj neutralnosti, delovalo je da odlazak po blagoslov za dogovor nije nerealan, naročito ako se u vidu ima uloga Kine u takvom scenariju. Nemušto se i srpski šef diplomatije pravdao da nema nikakvih razlika u stavovima Srbije i Rusije kada je u pitanju KiM, te da Kosovo ne može da uđe u UN, jer Rusija i Kina mogu da stave veto u Savetu bezbednosti. Povratak razgovora o izveštaju o stanju na KiM (koje po Antoniju Guteresu, genseku UN, nije tako mirno kako ga Velika Britanija predstavlja) u suštinskoj je suprotnosti sa mogućnošću da se tokom kineskog predsedavanja postavi pitanje kosovskog članstva u toj organizaciji. „Rusija je rekla da će podržati sve što srpska strana smatra da je u njenom interesu“, objasnio je Dačić. Preciznije, Rusija iliti zvaničnica ruskog ministarstva diplomatije Marija Zaharova, kao i šef diplomatije Sergej Lavrov rekli su da će ta zemlja „podržati sve što je u interesu srpskog naroda“ bez preciziranja šta taj interes, po njima, podrazumeva. Kao što su istim prilikama podsetili na međunarodno-pravni okvir i kretanje dogovora u okviru Rezolucije 1244 SB UN, a to može biti i da je u suprotnosti sa tumačenjem srpskog interesa iz ugla srpskih pregovarača. Na tu činjenicu podsetio je i britanski Gardijan u tekstu u kome se tvrdi da za SAD nema crvenih linija, ali ni blanko čekova. To znači da su SAD, onako kako ponavlja DŽon Bolton, savetnik Donalda Trampa za nacionalnu bezbednost, spremne da saslušaju i plan o korekciji granica, ali da to ne znači da će ga prihvatiti. Volstrit džornal tvrdi da čak i Brisel zajedno sa Vašingtonom stoji iza te mogućnosti, uprkos čvrstoj skepsi Berlina koji se protivi toj vrsti etničkog razgraničenja. Brojni članovi bivše administracije SAD složili su se sa idejom, a od aktuelnih poslednji u nizu je Ron DŽonson, republikanski senator i predsedavajući senatskog Pododbora za Evropu, koji je potvrdio za Glas Amerike da je Tramp zainteresovan da se reši pitanje Kosova. DŽonsonu, koji je i sam čest gost na Balkanu, uz, kako tvrdi, ohrabrenje pomoćnika državnog sekretara Vesa Mičela, ne smetaju česti susreti srpskog i ruskog predsednika, jer - samo Zapad Srbiji nudi ekonomski prosperitet, te da je Tramp uvideo važnost „stabilnosti Balkana“. To što će, kako DŽonson kaže, SAD nastaviti da podržavaju nepopularan sporazum u Makedoniji (između Zorana Zaeva i Aleksisa Ciprasa) odnosiće se i na potencijalno nepopularan dogovor između Tačija i Vučića. Daleki Zapad, za razliku od Rusije, misli da je ovo trenutak u kome dogovor (o podeli, korekciji granica, razmeni iliti razgraničenju, jer drugi nije moguć) treba da se postigne. Nekima od zapadnih partnera se žuri, istočnim se čeka. Srbija može jedino da se pohvali da tu istorijsku borbu prati iz prvog reda.