Kao Danska i ostrva Farska

Kažu nam zli jezici da Kosovo je propalo. Neverni i slabi kažu Kosovo je gotovo.... Zar je bitno da li sam s Metohije il’ s Dorćola. (Beogradski sindikat i Trag - Dogodine u Prizrenu). Ako Kosovo nije naše, zašto od nas traže da im ga damo? Ako je njihovo, zašto ga otimaju? A ako već mogu da ga otmu, ne znam što se toliko ustručavaju? (Matija Bećković). Građane Srbije vlast sada već praktično dnevno bombarduje porukama o tome da je Kosovo izgubljeno, da nam preti najezda Albanaca na Vranje, da nam je Kosovo kamen oko vrata i da će nam, ako ga „odsečemo“, procvetati EU ruže. Zašto vlast širi ovakvu propagandu i da li ona ima ikakve veze s istinom? Nemačka upravlja Balkanom već duže od 10 godina. Američke demokrate su dolaskom Obame i Hilari Klinton na vlast Merkelovoj prepustile Balkan kao nemačku sferu uticaja. Za tih 10 godina, ceo Balkan se ubrzano kretao ka prostoru jeftine radne snage, s poslušnim autokratama na vlasti, medijskim mrakom i ukidanjem vladavine prava. Za sve ovo što nam se dešava, EU birokrate, pre svih Nemačka, govore nam da „Srbija ide u dobrom pravcu“. Bez podrške Nemačke i EU, Vučić bi pao s vlasti. Jedan od glavnih političkih ciljeva Nemačke je potpisivanje pravno obavezujućeg sporazuma između Srbije i Kosova. Jedan od najvažnijih razloga koji navode je da Srbija nema definisane granice i da njen Ustav ne važi na celoj teritoriji. Srbija treba ovaj argument da skloni sa stola i to se može jednostavno i elegantno rešiti Zakonom o Kosovu i Metohiji. Osnov za nacrt zakona koji predlaže DJB je presek Ustava Srbije i Rezolucije 1244. Model rešenja je odnos Danske i Farskih ostrva. Danska je deo EU i u svom sastavu, u skladu sa svojim Ustavom, ima Farska ostrva koja sebe smatraju nezavisnom državom i koja nisu deo EU. Građani Farskih ostrva nemaju pogodnosti danskog pasoša, niti mogućnost da se smatraju državljanima EU, pa čak ni državljanima Danske, imaju svoj Ustav, himnu, ime, fudbalsku reprezentaciju i telefonski broj, donose svoje zakone, na referendumu su se odavno izjasnili za nezavisnost, ali ih Danska smatra svojom lokalnom samoupravom. Farska ostrva nemaju stolicu u UN. Niko zbog ovoga ne proziva Dansku da je „zamrzla konflikt“. Isto rešenje smo predložili za KiM. Donošenjem ovog zakona Srbija može, bez promene Ustava, poštujući Rezoluciju 1244, da podvede Kosovo i Metohiju pod svoj ustavno-pravni poredak. Saglasnost Albanaca za ovo nije potrebna. Zakon određuje sva pitanja, od državljanstva i ličnih karata, do podele/teritorijalne organizacije KiM, ZSO, statusa četiri opštine na severu Kosova, sva poreska pitanja, pitanja penzija i socijalne zaštite, obrazovanja, članstva u međunarodnim organizacijama, sportskim organizacijama, itd. Zakon definiše i platformu za dalje pregovore sa Prištinom o svim preostalim spornim pitanjima, kao što su pitanja srpske kulturne baštine, imovine i teritorijalne organizacije pokrajine. Jedino ovo i može biti tema pregovora. O stolici Kosova u UN ne može biti reči. KiM je sastavni deo Srbije sa najširom autonomijom i tako će i ostati dok god je Rezolucija 1244 na snazi, bez obzira na to koliko zemalja je odlučilo da prizna vlast u Prištini kao državu. DJB je tekst Nacrta ovog zakona uputio Vladi, predsedniku, predsednici Skupštine, političkim strankama, SANU, SPC i drugim relevantnim organizacijama i pojedincima u društvu, uz poziv za učešće u unutrašnjem dijalogu o KiM da svojim sugestijama doprinesu izradi konačnog predloga zakona, pre nego što ga poslanička grupa DJB uputi u skupštinsku proceduru. Geopolitika se promenila. Iz Vašingtona duvaju neki drugi vetrovi. Američki interesi su se promenili. Od prijatelja, EU i Nemačka su postali neprijatelji. EU projekat je otišao u pravcu nemačke dominacije. Krije se da se i građani Kosova iseljavaju i da je njihov broj danas manji od 700.000. Srbija treba da vuče mudre, razumne i umerene poteze. Prvi od njih je da zakonom reši sva sporna pitanja koja muče građane i omogući normalnu saradnju s vlastima u Prištini. Jer oni ovako postaju sastavni deo ustavno-pravnog poretka Srbije. Pored ovog zakona, Srbija bi trebalo da povuče još jedan važan potez: da odustane od puta u EU i kao strateški cilj postavi članstvo u EFTA zajedno sa Norveškom, Švajcarskom i Islandom. Ovakva EU koja podržava autokrate nikome nije potrebna, pa ni građanima EU. Nemačka neće pustiti Vučića niz vodu čim „završi“ Kosovo. Nemačkoj treba baš ovakav Balkan kakav je danas i baš ovakva Vučićeva Srbija. Zato ga i podržavaju. Narodni poslanik i bivši predsednik DJB