Bez setve nema ni žetve

Srbija je u poslednjih deset godina, prema podacima Međunarodnog monetarnog fonda, privukla više od polovine ukupnih stranih direktnih investicija realizovanih u šest ekonomija Zapadnog Balkana. Tu pozitivnu sliku donekle kvari podatak da je prosečan iznos tih investicija po stanovniku na Zapadnom Balkanu, ipak, manji nego u 11 zemalja centralne i istočne Evrope, novih članica Evropske unije. One su do 2016. privukle skoro 700 milijardi dolara stranih direktnih investicija, koje su značajno doprinele ubrzanju njihovog privrednog rasta. „Jačanje institucija, obučenost radnika i kvalitetna infrastruktura od ključnog su značaja za privlačenje stranih investicija na Zapadnom Balkanu“, ističe se u izveštaju MMF-a, uz ocenu da bi budžetske prihode, umesto na subvencije, trebalo usmeriti na ulaganje u infrastrukturu i obrazovanje, uz dalje jačanje institucija, odnosno pravne države. Nešto slično predstavnicima Vlade i Narodne banke Srbije predočila je početkom oktobra i Misija MMF-a, predvođena DŽejmsom Rufom. Da je srpska strana ozbiljno shvatila te sugestije može se naslutiti iz najave ministra finansija Siniše Malog da će se u 2019. investicije iz budžeta povećati za dodatnih 25 milijardi, na 208 milijardi dinara (više od 1,7 milijardi evra), jer Vlada kroz javne investicije želi da podstakne brži privredni rast. Slične signale šalje i premijerka Ana Brnabić, koja je posle sastanka sa Misijom MMF-a istakla da su ove godine postignuti veoma dobri makroekonomski rezultati i da je važno da se taj trend ubrzanog rasta nastavi i u 2019. „U cilju ostvarivanja očekivanog rasta, važno da se više ulaže u javne investicije i infrastrukturu i nastavi sa stimulativnim merama za podsticaj razvoja inovacija u privredi“, poručila je predsednica Vlade. Iako Srbija privlači više stranih investicija od svih suseda zajedno (u prvoj polovini godine stranci su neto investirali skoro 1,3 milijarde evra), a značajno su povećana i kapitalna ulaganja, ukupan udeo investicija u BDP-u već nekoliko godina ne prelazi 18 odsto. Po tom pokazatelju Srbija se, uz BiH, nalazi na dnu rang- -liste, jer je kod većine ostalih suseda taj udeo veći od 22 procenta. Ministar finansija Siniša Mali izjavio je za RTS da bi ove godine udeo investicija u BDP-u Srbije mogao da dostigne 22 odsto, a da je cilj Vlade da se poveća na 25 procenata. „Za to su potrebne i strane i domaće investicije“, konstatovao je Mali. Sa njim se potpuno slaže i Nebojša Savić, predsednik Saveta guvernera NBS, uz opasku da je razvoj infrastrukture osnov za privlačenje privatnog kapitala. A, ističe Savić, bez toga nema ni visokih stopa rasta. Za razliku od zvaničnika koji se hvale ovogodišnjom stopom rasta (4,9 odsto u prvom polugođu), profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić upozorava da nema razloga za euforiju. Iako je veći optimista i od Vlade, jer očekuje da će ove godine rast biti 4,3 odsto (Vlada i NBS planiraju rast od 4,2 odsto), on smatra da taj rast nije spektakularan, jer bi zapravo bio oko 3,3 odsto ako bi se isključili jednokratni efekti oporavka poljoprivrede, građevinarstva i energetike, zbog podbačaja u prošloj godini. Srbija je nekoliko prethodnih godina po brzini rasta bila pri začelju u regionu, a ključni razlog je što su ukupne, a pre svega domaće investicije niske i nedovoljne, ističe Arsić. Sudeći po najavama ministra finansija, država je rešila da u narednom periodu odreši kesu i veći deo novca usmeri u gradnju neophodne infrastrukture. Ostaje još da se i domaći privrednici ohrabre i da krenu stopama svojih stranih kolega, kako onih koji trenutno grade fabrike, tako i onih koji već posluju u Srbiju i stalno ulažu u novu opremu i proširenje kapaciteta, poput kompanija iz duvanske industrije. Kompanija Filip Moris internešnel je pre 15 godina postala većinski vlasnik Fabrike duvana u Nišu. Vrednost te transakcije bila je 518 miliona evra, a ukupna investicija je dostigla 850 miliona dolara. Samo prošle godine ova kompanija koja ima 900 direktno i još oko 3.000 indirektno zaposlenih je u državni budžet uplatila oko 500 miliona dolara. Kako je iz kompanije saopšteno, prošlog meseca je pokrenut i novi proizvodni sistem za upravljanje gotovim proizvodima, koji je deo trogodišnjeg investicionog ciklusa vredanog 44 miliona dolara. Aleksandar Jakovljević, generalni direktor kompanije za Jugoistočnu Evropu istakao je da strategija razvoja podrazumeva i dalje poboljšanje i rast proizvodnih performansi fabrike u Nišu, iako ona već jeste jedna od najmodernijih u globalnoj mreži Filip Morisa, zbog čega je proizvodnja za strana tržišta u protekle četiri godine učetvorostručena, a prošle godine je 80 odsto svih cigareta proizvedenih u Nišu završilo na oko 50 tržišta širom sveta. Ako se uz sve ovo ima u vidu da zaposleni u duvanskoj industriji po platama umeju i da „prelete pilote“, jasno je da su ovakve strane investicije najpoželjnije. Ali iako je već rekorder po prilivu direktnih stranih investicija, ako želi da ubrza rast Vlada Srbije, uz dodatna izdvajanja iz budžeta za javne investicije, moraće da stvori pretpostavke i za veća domaća privatna ulaganja. To je karika koja nedostaje i bez koje Srbija u narednim godinama neće moći da računa na stope rasta veće od četiri odsto, a one bi morale da budu tolike ako se želi smanjiti zaostatak za mnogim od susednih zemalja.