Igranka bez prestanka

Da bi Terezi Mej bilo bolje da je na otvaranju kongresa partije otplesala nekoliko koraka uz pesmu S.O.S, čuvenog sastava ABBA, umesto Dancing queen, kako je učinila, komentar je koji je bacio u senku pokušaj britanske premijerke da se našali na svoj račun. Ovako je Kraljica plesa poprimila sasvim drugačije značenje u trenutku kada se partija sastala ne bi li pokušala da iznađe rešenje za neuspele i sve neizvesnije pokušaje dogovora sa Briselom. Sve je sporno u predstojećem razlazu, a predlog britanske vlade je odbijen u Briselu. To je ozbiljan poraz premijerke, koja je kod kuće morala da se suoči sa napadima da je popustljiva, nesposobna i da vodi zemlju u propast. Istovremeno, Tereza Mej za svoje poteze nema podršku ni u sopstvenoj partiji. Na kongresu koji je trebalo da donese nekakva rešenja, bilo je svega samo ne dogovora. Sukob je otišao tako daleko da joj je grupa najžešćih opozicionara, na čelu sa Borisom DŽonsonom, dojučerašnjim ministrom inostranih poslova koji je letos napustio tu poziciju zbog neslaganja sa načinom na koji premijerka vodi pregovore, poručila da će glasati protiv bilo kakvog sporazuma koji ona postigne. DŽonson je u svom stilu zauzeo govornicu, vikao i mahao napadajući svaki njen dosadašnji potez, njene predloge nazvao je ponižavajućim i opasnim, a svaki dosadašnji dogovor sa Briselom predavanjem kontrole i sve u svemu prevarom miliona Britanaca koji su glasali za razlaz. I dok je grmeo o svim promašajima sadašnje politike i objašnjavao koliko bi sam to bolje učinio, činilo se da se više preporučuje za eventualno buduće upražnjeno premijersko mesto, nego što se bavi briselskim zastojima. Što se Tereze Mej tiče, ona je na meti kritika sa svih strana, ali tvrdi da će istrajati na svojim predlozima i da se ne plaši ničega u odnosima sa EU, pa ni razlaza bez dogovora. Nešto slično može se čuti i u Briselu, ali dok obe strane tvrde da se ne plaše razlaza i da neće popustiti, ubrzano se traže nove opcije ne bi li na samitu u novembru ipak došlo do zajedničkog rešenja. Samit EU o bregzitu zakazan je za 18. oktobar, ali je Donald Tusk, predsednik Evropskog saveta, zakazao susret evropskih čelnika i Tereze Mej dan uoči zvaničnog okupljanja, kako bi se još jednom razgovaralo o uslovima razlaza i eventualnim rešenjima. To je poslednja šansa pred susret dve strane kada bi na sporazum o razlazu trebalo da se stave potpisi. Taj je dan već sasvim blizu, a odnosi Londona i Brisela ne idu nabolje. Sporno je gotovo sve, promet robe i ljudi preko granica do finansija. Velika Britanija bi da zadrži pozicije koje je imala do sada, dakle zajedničko tržište koje bi omogućilo da se ne vrši granična kontrola i ne naplaćuju carine, ali da se sve ostale odredbe povuku, posebno one koje se tiču kretanja ljudi. Trgovinski dogovor obuhvatio bi, prema željama Tereze Mej, i finansijske usluge. To je za Brisel neprihvatljivo. Kako tvrdi Mišel Barnije, glavni pregovarač EU za bregzit, London neće moći slobodno da posluje u EU, a britanske banke i druge finansijske institucije izgubiće ovu ulaznicu, kao i druge povoljnosti sa svojim najvećim trgovinskim partnerom. Prošle godine uvoz iz EU iznosio je 341 milijardu funti ili 53 odsto ukupnog uvoza Velike Britanije. Tako se tema o zaposlenima, imovini, kretanju i ostalim preprekama prilično komplikuje i rešenje teško staje u sve češće spominjanu ideju o izlasku „bez dogovora“, kojom britanska vlada obećava da će rešiti problem. Sa druge strane, oni koji su glasali protiv bregzita imaju katastrofična predviđanja o praznim rafovima kada nestanu evropski proizvodi, o nedostatku radne snage, o uzdrmanom zdravstvenom sistemu koji zapošljava veliki broj stranaca, mogućem nedostatku lekova, jer prestaju da važe dosadašnji ugovori sa evropskim farmaceutskim kućama, o prekinutim avio-letovima. Pritisak je tim veći što premijerka Škotske Nikola Sturdžon opet ponavlja da mora da poštuje izbornu volju svojih građana, koji su se izjasnili protiv napuštanja EU (sa 62 odsto prema 38) i da je spremna da posle odluke vlade, ponovo ponudi građanima mogućnost da odluče. A sami Englezi, oni koji su takođe glasali protiv, već se nadaju drugom referendumu, a na haos u koji je zemlja upala odgovaraju „Av-av referendumom“ tokom kog je na ulice Londona izvedeno oko pet hiljada pasa, čiji vlasnici su, između stalog, demonstrirali i zbog prekida izdavanja evropskih pasoša za ljubimce. Niko još uvek ne zna kako će tačno izgledati razlaz. Posebno na mestu na kom postoji kopnena granica, a to mesto je – Irska. I to je najkomplikovanije pitanje. Jer to više nije Dablin i London, to je 27 članica sa jedne strane i London sa druge. Obe strane će trpeti ozbiljne gubitke ukoliko se to pitanje ne reši, a rešenja nema. Najveći deo irskog izvoza (80 odsto) ide preko Velike Britanije, vezani su i poslovima koji zahtevaju svakodnevni prelazak hiljada građana sa jedne na drugu stranu, pritom ako bi se i uspostavio dogovor oko same irske granice ostaje problem robe iz drugih država, koja bi stizala preko irske teritorije. I tu je opet pitanje carina, kontrola, zadržavanja. Povratak na nekadašnje tvrde granice i kontrolu prometa je nemoguć, u tome se svi slažu, ali nije moguće ni ostaviti otvorene prolaze kako je funkcionisalo u okvirima EU. Britanija se zalaže za nekakav opšti dogovor u okviru političke deklaracije, ali za Brisel to nije dovoljno, evropski lideri žele precizno formulisan ugovor, posle koga više ne bi bilo nesporazuma. Predlog da se granica postavi na moru, ne želi da podrži Demokratska unionistička stranka (DUP), koalicioni partneri Tereze Mej. Od njih je stigla jasna poruka da ne žele nikakve drugačije sporazume od onih koje već ima ostatak države i da to što dele kopno sa Dablinom, ne znači da moraju da pristaju na veće ustupke. Tako premijerka nema mnogo izbora, ako želi da zadrži njihovu podršku u vladi, koja joj je veoma potrebna. Obe strane tvrde da žele dogovor, ali vreme ističe. Velika Britanije zvanično izlazi iz Evropske unije u 23 časa u petak 29. marta 2019, a do 1. januara 2020. sve bi trebalo da bude okončano. Makar formalno. Moguće je konstatovati tek da je ostalo još samo nekoliko meseci, a o tome kako će se dalje razvijati odnosi sa Briselom niko nema nijedan odgovor. Ali zato ima dosta plesa. Žan-Klod Junker, predsednik Evropske komisije, izašao je na binu Evropskog komiteta regiona i zaplesao, baš kao i britanska premijerka. I dobio je aplauz. To je očigledno jedini aplauz koji se može dobiti u trenutnom londonsko-briselskom plesu u tami.