Nobelova nagrada za ekonomiju – na ponos struke

Nema ozbiljnijeg ekonomiste koji ne zna za ovogodišnje Nobelovce - Pola Romera i Bila Nordhausa. Prvi je pionir teorije endogenog rasta, dok je drugi začetnik analize međuzavisnosti klime i ekonomije. Oba laureata se, u stvari, bave privrednim rastom, ali iz sasvim različitog ugla. Dok Romer istražuje kako ljudski kapital, inovacije i znanje stvaraju održivi privredni rast, Nordhaus pokazuje kako ljudska rasa, osim što ume da stvara privredni rast, ima neverovatan kapacitet da ga uništi. Romerov endogeni rast je, sam po sebi, enigma: kako privredni rast može da zavisi – od sebe samog? Tajna je u tome što se znanje, za razliku od, recimo, čokolade, ili bilo kog materijalnog proizvoda – ne može potrošiti. Ideje se mogu beskonačno eksploatisati. Naravno, pronalazači će ubrzo osetiti kako slabi tražnja za njihovim pronalaskom, jer će konkurenti u vrlo kratkom periodu unaprediti ideju i oduzeti im profit. U Romerovom modelu rasta, tržište, u stvari, generiše nove ideje i tako neprekidno pospešuje rast. Naravno, pod uslovom da bude dovoljno ulaganja u istraživanje i razvoj i da postoji odgovarajuća zaštita prava intelektualne svojine. Tako je Romer pronašao mehanizam koji može da objasni zašto privrednom rastu nema kraja, kada se pokrene na ovaj način. Brojna istraživanja koja su usledila nakon što je Romer 1990. godine objavio svoju teoriju endogenog rasta, upravo su sledila njegove postavke: njegove ideje su drugi ekonomisti poboljšali i unapredili – ali je Nobelova nagrada ipak pripala onome koji je prvi ovu ideju začeo. Drugi dobitnik ovogodišnje Nobelove nagrade tvorac je numeričkog modela koji utvrđuje međuzavisnost klimatskih promena i ekonomije. Model uključuje empirijske rezultate iz više naučnih disciplina – pre svega iz fizike, hemije i ekonomije. Ovaj model, kako u šali govore komentatori ovogodišnje Nobelove nagrade, retko ko je u celini proučio, a još manje empirijski testirao na svojim podacima. Bilo kako bilo, Nordhausova ideja i poruka dobro je zapamćena: društvo mora da odluči koliko je spremno da plati da bi se izbegla ekološka katastrofa. Nordhausov opus mnogo je širi od onog za koji mu je dodeljena Nobelova nagrada. Nordhaus je, recimo, istraživao Romerovu postavku o tome da će inovatori brzo iskusiti da slabi tražnja za njihovim izumom, i izračunao da će od porasta društvenog blagostanja inovatori zaraditi svega 2,2 odsto, što je u potpunosti u skladu sa nalazima Romerove teorije endogenog rasta. Fascinantno je i Nordhausovo istraživanje o tome koliki je zaista domaći proizvod neke zemlje, kada se uporedi sa satelitskim snimkom Zemlje (noću), iz koga se onda iz jačine svetlosti koju ta zemlja emituje može izračunati koliki joj je domaći proizvod. A tek kad se vidi koliki je mrak u nekim zemljama... Ne manje pažnje zaslužuje i Nordhausova teorija političkih privrednih ciklusa, gde se objašnjava da postoje zakonitosti prema kojima će i najbolja vlada na svetu najpre uvoditi reforme i primenjivati stroge mere, da bi pred izbore postala najgori populista, povećavala penzije, otvarala škole i muzeje... sve dok ne dobije sledeće izbore, i tako ukrug. Naučni opus Pola Romera svakako je uži od Nordhausovog, što, naravno, ničim ne umanjuje njegove rezultate. Ali će osim teorije endogenog rasta, Pol Romer ostati zabeležen u istoriji po još jednoj stvari. Naime, januara ove godine, Romer je nakon samo petnaest meseci dao ostavku na mesto glavnog ekonomiste Svetske banke. Povod za ostavku bio je skandal sa čuvenom Duing biznis listom Svetske banke, u kojoj je Čile munjevito povećavao rejting u godinama kad su vladali konzervativci, i istom brzinom padao u doba vladavine socijalista - dok se, u stvari, poslovni ambijent vrlo malo menjao! Od sumnje u metodologiju i rezultate, još je gora njegova ocena ljudi sa kojima je radio u Svetskoj banci: „Nikad u svojoj karijeri nisam sreo profesionalne ekonomiste koji su u stanju da izgovore toliko stvari koje je lako proveriti i utvrditi da nisu istinite.“ Da čovek bude ponosan na ideje koje su nam podarili - i na moralne lekcije koje nam ostavljaju.