Opera nije samo za elitu

Iako u njegovoj zvaničnoj biografiji piše da je jedan od vodećih i najtraženijih tenora današnjice, Ramon Vargas se prijatno iznenadio kada smo i mi krenuli od te konstatacije i pitanja šta to njemu lično znači: „Hvala vam što tako mislite o meni. Ali ja mislim suprotno, da je to zapravo jedna velika odgovornost. Često susrećem mlade pevače koji mi govore da su učili pevanje sa mojih snimaka; to me još više obavezuje prema mojoj profesiji“, kaže ovaj pedesetosmogodišnji meksički tenor latino izgleda, uoči svog nastupa na jubilarnom 50. Bemusu. U svetu muzike postao je poznat onda kada je još početkom devedesetih zamenio Lučana Pavarotija u Metropoliten operi. Koliko ga je to lansiralo u sam vrh svetske muzičke scene, toliko se pitanje da li je on naslednik čuvenog tenora provlačilo tokom čitave njegove dalje karijere: „Pavaroti je bio jedan od najvećih pevača svog doba. NJegovo pevanje je zasnovano na čistoti glasa i rafiniranoj, odličnoj tehnici. Bio mi je uzor i primer“, kaže ovog puta za NIN Ramon Vargas. U Beogradu izveo je muziku od Mocarta do Verdija, od njegovog kako kaže voljenog Donicetija do francuskog belkanta. U operi, lik koji najviše voli da peva jeste Vagnerov Loengrin, a priprema svake uloge je duga i studiozna: „Najpre tražim sve informacije o operi, sve što mogu da pročitam. Često su opere bile inspirisane nekim romanima. I njih bih pročitao, ali libretisti su menjali delove romana, kako bi opere učinili teatralnijim. Onda bih ja pokušavao da prevedem operu i tek bih se onda bavio muzikom i pevanjem“. Čini se da se u vremenu modernih tehnologija menja i operska publika. Na pitanje kako naći novu publiku, kako prodreti do nje, Vargas je vrlo optimističan: „Živimo u vremenima promena. Tehnologija je dobrodošla i u operi, sve dok ide u korak njenoj ideji zasnovanoj na emocijama, a ne samo na reklami. Mi umetnici smo u obavezi da uvek budemo bolji i da budemo verodostojni na sceni, dok publika ima obavezu da prati naš rad i da nas svojim kriterijumima i osećajnošću ocenjuju. Sve dok bude bilo tako, opera će imati budućnost.“ Da li to znači da opera nije prepuštena samo elitnoj publici? „Ne, umetnost je za svakoga. Opera se veštački smatra elitnom, jer ju je na počecima podržavalo kraljevstvo i plemstvo. Operske kuće su tako dobile statusne simbole društva, ali danas je to čist kliše. Opere pripovedaju priče koje su blisko vezane za ljudsku prirodu, stvarnost, za sadašnji trenutak, uprkos vremenu u kome su pisane.“ Ramon Vargas je snimio zavidnu diskografiju, ali i nekoliko zanimljivih filmovanih opera. Koji bi libreto bio savršen za bioskopsko platno? I da li su direktni prenosi opera iz svetskih pozorišta u bioskopima još jedno iznalaženje nove publike: „Želite moje iskreno mišljenje? Mislim da je prenos opera u bioskopima dobra inicijativa sve dok to ne postane samo atrakcija kod publike. Zahtevi filma su drukčiji od operskih. Ako ne budemo bili oprezni, upašćemo u zamku iz koje će nam biti teško da se iskobeljamo, kao što se dogodilo u nekim velikim američkim bioskopima, gde su sale pune tokom prenosa, a pozorišta prazna. Nema ničeg boljeg od opere uživo! Ali, naravno, slažem se sa vama da je dobra adaptacija opere za film ili video od velike pomoći da jedno opersko delo postane popularno i da privuče novu publiku“.