Zukorlićeva moć u Ugljaninovim rukama

Zajedno s objavljivanjem ovog broja NIN-a biće objavljen i definitivni izveštaj s ukupnim rezultatima trećih neposrednih izbora za članove nacionalnih saveta nacionalnih manjina, ali mogućnost da se ti nalazi drastično razlikuju od već postojećih projekcija je minimalna. Punoletni pripadnici 18 nacionalnih manjina, njih 467.545, glasalo je u nedelju na 926 biračkih mesta, a pripadnici hrvatske, crnogorske, makedonske i ruske nacionalne manjine – njih 44.424 – glasalo je putem elektorskih skupština koje su sprovedene u zgradi i domu Narodne skupštine u Beogradu. Dakle, ukupno 22 nacionalne manjine biralo je među 58 izbornih lista svoje predstavnike za naredne četiri godine. Nakon objavljivanja zvaničnih rezultata, predstoji predviđeni rok od 20 dana tokom kojeg saveti i njihovi organi treba da se konstituišu. Manjine do 10.000 pripadnika birale su 15 članova saveta, do 20.000 19 članova, do 50.000 23 člana, a između 50.000 i 100.000 29 članova. One s preko 100.000 pripadnika – Mađari, Bošnjaci i Romi – birali su 35 čelnika. Same izbore su pratili i strani i domaći posmatrači, kao i predstavnici predlagača izbornih lista koji su nadgledali rad biračkih odbora i RIK-a. U ovoj organizaciji nisu primetili veće nepravilnosti u izbornom procesu. To, naravno, ne znači da prigovora nije bilo. Sedamnaest elektora s liste Makedonija u srcu napustilo je glasanje zbog „nedopustivog mešanja politike u izborni proces“ i „pretnji i ucena“ kojima je bio izložen jedan od elektora. Prijavljeni su i problemi, doduše mali, s nesređenim posebnim biračkim spiskom Bošnjaka. Nešto veći bili su u slučajevima Bunjevaca, Mađara i Roma, pa je zamenik predsednika Nacionalnog saveta Roma Ninoslav Jovanović ukazao da „dobar deo“ Roma u Inđiji nije mogao da glasa, iako su na prethodnim izborima glasali. Nosilac liste Hej, Slovaci Mihal Balaž izjavio je da su u Staroj Pazovi članovi biračkih odbora liste koju je podržao SNS planirali da „masovno ubacuju biračke listiće“, a Željko Kaluđerović, predsednik Udruženja Crnogoraca Krstaš, optužio je SNS i direktora Uprave za dijasporu Crne Gore Predraga Mitrovića da su zajedno pogurali pobedu kandidata bliskih vladajućoj partiji u Srbiji. Najveći, međutim, prigovor došao je iz Vranja, gde su predsednik i potpredsednik tamošnjeg GO Narodne stranke Đorđe Ristić i Dragan Pavlović optužili članove SNS-a za fizički napad. U jezički karakteristično razigranom saopštenju, načelnik GU Vranja Dušan Aritonović optužio je Ristića i Pavlovića da su, kao deo „Saveza za silovanje i vešanje Srbije... fašističkim aktom“ pretukli predsednika jednog od biračkih odbora Božidara Pavlovića. Očekivano, RIK o incidentu nije bio obavešten. Predstavnici NS-a u Vranju tvrde da se žrtve proglašavaju za nasilnike i da će u javnost uskoro izaći sa snimkom incidenta. Najviše glasova Bošnjaka odnela je lista Samoopredeljenje Sulejmana Ugljanina, 46 odsto, i dobiće 16 većničkih mesta, dok će Matica Bošnjačka Muamera Zukorlića i Vakat je Saita Kačipora sa 34, odnosno 20 odsto dobiti 13, odnosno šest mesta. Izlaznost Bošnjaka bila je oko 52 odsto. Na izbore je izašlo oko 36 odsto Mađara, manje nego pre četiri godine, a lista Mađarska sloga koju je podržao SVM osvojila je 30 mandata. Preostalih pet sleduje drugoplasiranoj listi Mađarski pokret. Apsolutni rekorderi po broju lista i vrlo verovatno po izlaznosti bili su Rusini – više od 50 odsto birača izašlo je da glasa za jednu od sedam lista. Nezvanični pobednici su na listi Rusini zajedno. Nemci su glasali u manjem broju no ranije, a očekuje se pobeda Nemačke liste i Podunavskih Nemica i Nemaca. Naposletku, najveću podršku među Albancima nezvanično ima Partija za demokratsko delovanje Šaipa Kamberija, predsednika opštine Bujanovac, dok za njim slede Alternativa za promene Šćiprima Arifija, predsednika opštine Preševo Prema izveštajima, na jugu Srbije nije bilo nikakvih nepravilnosti. Nezvanično, prosečna izlaznost svih pripadnika manjina bila je oko 40 odsto, što je manje no pre četiri godine.