Na vlasti je političko krilo „zemunskog klana"

Ne sećam se šta sam htela prvo da pitam Bojana Pajtića, ali znam da mi ni na kraj pameti nije bilo da priču počnem od medija. Tako je ispalo da smo se sreli na dan koji će ostati zaboravljen kao onaj u kome se navodno ujedinila sva javna scena na čelu sa predsednikom i njegovim kabinetom u zgražavanju nad naslovnom stranom Ilustrovane politike gde su novinari Vremena, Danasa i NIN-a povezani sa pobesnelim psima. Da imam sreće da mi iz Kabineta šalju pitanja, uverena sam da bi prvo glasilo baš ovako: Da li ostavka Suzane Vasiljević na članstvo u NO Politike ohrabruje? Do ove reakcije ne bi došlo da nije bilo reakcije američke ambasade. Vučić se plaši svake njihove reakcije nakon što se u javnosti pojavio izveštaj CIA gde se iznosi da su u Srbiji problem sistemska korupcija i pranje novca. On je dobro razumeo da tamo u prevodu piše: „Vučiću, znamo šta radiš, znamo šta ste radili prošlog leta, znamo šta radi tvoj brat, vodi računa o tome kako se ponašaš.“ Naslovna strana Ilustrovane politike je logična posledica atmosfere mržnje i progona koju kreiraju upravo Vučić i njegova savetnica za medije. Zato je jednako nevažno da li su je oni direktno naručili ili nisu kao i da li su je pohvalili ili osudili. Ovaj režim je većinu medija prekvalifikovao u lovce na glave političkih neistomišljenika... ...Usavršili su metod koji ste vi žuti uveli, upašće vam u reč i najdobronamerniji čitalac? Ekipa koja je tada uterivala strah i pokušavala da uspostavi kontrolu nad medijima je ista ona koja to radi i danas: Nebojša Krstić, Goran Vesić i DŽesika. Sećam se Krstićevog odgovora kada sam na jednom sastanku predsedništva DS podigao glas zbog očigledno naručenih tekstova protiv Šutanovca i mene, rekao je: „Pa dobro, malo udare po tebi, malo po Šuletu, bitno je da ne diraju predsednika i spoljnu politiku.“ Šta je onda razlika u odnosu na danas? Osim što je Krstić tada bio savetnik nekog sasvim drugog predsednika a ne ovog, razlika je u tome što je sada to ponašanje mnogo zlokobnije. Progon ljudi je mnogo intenzivniji, bukvalno se uništavaju životi, ne samo političkih protivnika nego svakog ko se usudi da podigne glas, nezavisno da li je to Sergej Trifunović i njegova fondacija, Novak Đoković, neki novinar, ili bilo ko ko želi da bude samo svoj. Konstanta je da sam ja meta tabloida i bio tada i sada. Kako možete da osporite argument vlasti da je na čelu RTS-a Dragan Bujošević i da nije smenjen nijedan „žuti“ urednik i novinar? Lako ćemo se setiti i lako je proveriti koliko puta je u vreme DS-a Tomislav Nikolić nastupao u udarnim večernjim terminima na RTS-u kao predsednik tada najveće opozicione stranke. Ali se sećam i perioda nakon toga kada sam bio predsednik pokrajinske vlade Vojvodine i predsednik najveće opozicione stranke DS-a, a da sam na RTS-u mogao da se pojavim samo jednom za dve godine i to kao predgrupa Paji Patku, u terminu pred crtani film. Kada je moj tadašnji savetnik Nikola Jovanović insistirao da se pojavim u terminima koje neko gleda, Bujošević mu je rekao (parafraziram): „Aaa, pa, večernji termini su moja mirna luka, to je rezervisano samo za vlast“. Toliko o slobodi medija i toliko o „žutom Bujketu“. I o tome koliko ovo vreme liči na vreme DS. Porediti period vladavine DS-a sa ovim danas je ravno nedoumici kakva je razlika između prehlade i raka pluća. Da li ste uticali na uređivačku politiku RTV Vojvodina? Nikada u životu. Voleo bih da pitate Danicu Vučenić, Tanju Jordović, Igora Božića, Sandu Savić... da li sam ikada ikoga nazvao po bilo kom osnovu, za bilo kakvu sugestiju. To je prosto pitanje odluke da li želiš da praviš pristojno društvo ili ne. Nema Vučić nikakve posebne talente. On je samo rešio da od Srbije napravi jednu mafijašku tvorevinu koju će kontrolisati i u kojoj će vladati koliko bude želeo. Ali na pitanja o kontroli medija odgovara isto kao i vi, upućuje nas da pitamo urednike da li ih je zvao? Na žalost svih manipulatora, nije moguće staviti znak jednakosti između integriteta Danice Vučenić i Vučićevića, LJubice Gojgić i Gordane Uzelac... Recimo da kao bivši političar imate pravo na ovu vrstu izjašnjavanja, ali šta iskreno mislite da li je Đilas napravio političku grešku odlukom da se javno izjasni da određene osobe ne smatra novinarima? Mislim da stvari stoje sasvim obrnuto. Odgovoran političar je obavezan da govori istinu i Đilas je to uradio. Rekao je ono što svi znaju, a ne smeju da kažu jer više strahuju od kazne Mitrovića i Vučićevića, nego od prezira svojih birača. Istina je da ti ljudi nisu nikakvi novinari. To su plaćene (medijske) ubice. Da li svojim nekadašnjim biračima dugujete odgovor na temu novih naslovnih strana koje ste ovih dana ponovo osvojili kao navodni učesnik u pljački Tesla banke? Svaki put kada u nekom javnom nastupu spomenem da treba bojkotovati izbore, nađem se na naslovnim stranama. To je tema koja ih najviše boli. Zato što vlastima savršeno odgovara situacija gde im opozicija stoji na usluzi za simuliranje demokratskog društva. Ko se više plaši bojkota izbora – vlast ili opozicija? Vlast. A što se opozicije tiče, mislim da kod nekih još nije sazrela svest da je bojkot neminovan i da će birači pod ovim uslovima bojkotovati izbore. Ko će izaći da se buni ukoliko opozicija ponovo izađe na izbore pod nemogućim uslovima? Učestvovali ste u utakmici u kojoj niste imali nikakve šanse?! Zašto ste to činili!? S kojim pravom i za koju podršku nas zovete?! Odakle vam ideja da bi birači tako reagovali? Nemam nikakve dileme da birači nisu spremni da ponovo učestvuju u farsi i daju legitimitet krađi na izborima. Sve i da nema „bugarskih vozova“ i kupovine glasova, činjenica da opozicija nema pristup mejnstrim medijima koje gleda 90 odsto ljudi je dovoljan razlog za bojkot. Kontraargument je da je priča o slobodi medija u trenutku kada postoje društvene mreže potpuno deplasirana? U zemlji u kojoj 40 procenata ljudi nema pristup internetu takav argument je potpuno besmislen. Ideja bojkota izbora nije ništa novo, jedino što se zna je da nikada nije uspela? Nije tačno. DS je bojkotovao izbore i posle toga poveo DOS u izbornu pobedu. Bojkotovali smo izbore 1997. godine i na sledećim izborima smo pobedili, prosto nije tačno da nije učinkovito, upravo suprotno, bojkot izbora menja dinamiku na političkoj sceni Srbije. Razumela sam da verujete u ideju da cela opozicija uđe u bojkot, a ne sećam se da je neka vlast ostala nedorasla zadatku da skroji podobnu opoziciju koja bi takav bojkot obesmislila? Suština jeste u tome da cela opozicija uđe u bojkot. Onda će biti potpuno jasno da oni koji učestvuju u takvim izborima nisu opozicija. Ko je taj ko će se usuditi da mimo jedinstvenog fronta opozicije izađe na izbore koji su unapred pokradeni? Ko je da je, ko god pristane na ulogu opozicije, biće dovoljan argument da evropski posmatrači uvaže te izbore kao legitimne? Očigledno je da EU nema nameru da Srbiju primi ne samo u dogledno vreme, nego verovatno uopšte. Ako im je toliko svejedno šta se dešava u Srbiji, mi treba da počnemo da razmišljamo na drugi način. Uostalom, da se zapadni mediji pridržavaju elementarne objektivnosti ne bismo mogli govoriti o blokadi medija. Žao mi je, ali i Ringijer učestvuje u tome. Žao mi je, ali i grčka kompanija Antena učestvuje u tome. Kada bi Brisel zauzeo drugačiji kurs, svi ti mediji bi morali da se ponašaju profesionalno, umesto što pod moranjem prilično često odrađuju prljave poslove za Vučića i njegovo društvo. Mnogo je ubojitije kada neki od njihovih medija objavi podmukao sadržaj protiv opozicije nego kada to uradi Informer za koji svi znaju da je bilten Vučića. Koji „svi“ to znaju? Kao što je SNS političko krilo „zemunskog klana“, tako je Informer bilten SNS-a. To znaju svi. Da li biste eventualnu krivičnu prijavu zbog optužbi koje iznosite doživeli kao pritisak na slobodu mišljenja? Voleo bih da me tuže jer bi onda morali da kažu ko je Zelja koji prebija aktiviste DS-a u prostorijama SNS-a u Vrbasu. Ko su tipovi koji kupuju glasove? Ko su gospoda koja zavrću ruke novinarima na skupu ispred Skupštine Srbije? Koja je uloga Zvonka Veselinovića? Otkud ministar zdravlja sa skupštinske govornice daje naloge policiji u čiju fondaciju da upadne sutradan? Kako nismo znali da li Boris Tadić ili Koštunica imaju brata ili sestru ili bilo ko od tih tako ozloglašenih i satanizovanih struktura posle 5. oktobra? Da li biste imali neki jači dokaz od „svi znaju“, „belodano je jasno“... Govorim na bazi informacija iz prve ruke od ljudi koji se zasad ne usuđuju da govore. Doći će trenutak kada će ti ljudi govoriti. Da li bi bilo drugačije da se recimo Lidija Udovički usudila da progovori? Mislim da je ćutanje Lidije Udovički dovoljno reklo. Kori Udovički, koja nije želela da između sestre i vođe izabere vođu, ekspresno je smenjena. A ona koja je između svoje šefice i vođe izabrala vođu je postala ministarka, pa onda i predsednica Vlade. Šta još treba da se kaže? Ja sam imao uvid u zvanična dokumenta kompanije Continental winds u kojima se eksplicitno govori o ucenama i reketiranju od strane EMS-a. Nikola Petrović je na prvom stepenu izgubio krivični spor koji je pokrenuo protiv mene. Da li to nešto govori? Pitam vas da li će doći dan kada će sestre Udovički progovoriti o svom ćutanju? Siguran sam da će doći taj dan. Da li bi izlazak iz parlamenta, za koji se zalažete, bio izneveravanje onih birača koji su dali svoj glas da ih neko tamo zastupa? Da je sedenje u parlamentu uspešno, stranke koje su dobile na izborima 2016. oko 22 odsto ne bi do danas spale na 7,5. Birači se osećaju poniženo gledajući koliko njihove predstavnike vlast ponižava. Kakav je da je, parlament je jedino preostalo mesto sa koga opozicija može da se oglasi da postoji? Taj argument je podvala vlasti na koju se predugo naseda. SNS je strateški odredio Narodnu skupštinu kao teritoriju živog blata u koje opozicija što se više mrda sve dublje tone, u štrokavi zagrljaj Martinovića, Atlagića, Rističevića... Cilj je da Vučić u odnosu na sve njih deluje kao jedini političar koji odudara svojom ozbiljnošću. Ne znam zašto bi opozicija pristajala da učestvuje u tom scenariju. Da li slučajno previđate deo opozicionih birača koje više vređa ujedinjenje nespojivog od boravka u Skupštini? Insistiranje na ideološkim nijansama u ovako teškim vremenima liči na situaciju u kojoj ranjenik s teškim povredama kičme, ležeći nepomično u krevetu, zahteva da se pre operacije kičme podvrgne plastičnoj rekonstrukciji klempavih ušiju. Mislim da u ovom trenutku nema većeg prioriteta od toga da se opozicija ujedini u zajednički blok za bojkot izbora. Previđate razočaranje velikog dela građana u opozicione lidere? Imaju pravo, ali ti građani previđaju da danas više nije pitanje ko će od političara biti vlast, nego - da li je vlast smenjiva?! Bitka za smenjivu vlast je borba za spasavanje kičme demokratske Srbije. Podrška ujedinjavanju opozicije je podrška za jedinstveni bojkot nedemokratskih izbora. Odakle vam ideja da su Šešelj i Rasim LJajić u „dogovorenom“ sukobu? Da nije bilo LJajića i Dinkića, ne bi bilo ni ove vlasti. Rasim LJajić je bio na listi Demokratske stranke i govorio je da neće ući u vladu SNS-a ako DS bude protiv, pa je ipak ušao i to sa tekstom: „Ma, puno nude.“ Mislim da čovek takvog psihološkog profila može da napravi dogovor da počne da fingira opoziciju. Nije li ipak preskupa cena za „fingiranje“ da ga Šešelj imenuje kao vođu narko-kartela? LJajić ima previše političkog iskustva da bi se potresao zbog nečega što je Šešelj rekao o njemu. Šešelj može da te ugrozi samo ako sedne na tebe. Sve drugo je fingiranje ugroženosti. Da li danas možete da kažete više o tome šta je američki ambasador „tražio“ u prostorijama DS-a u noći izbora 2016? Apsolutno ništa nije tražio. Došao je iz istog običaja i kurtoazije iz koje je te noći bio i u sedištu SNS-a. Dve godine unazad vlast ponavlja da je ambasador Skot „uveo“ Dveri i DSS u parlament, da li u tome ima istine? Kajl Skot je došao u stranku u momentu kada je Vučić objavio rezultate i kada je već bilo jasno da hoće da sruši tri liste. Rekao sam mu da sam pozvao sve stranke na demonstracije protiv pokušaja vlasti da obori liste SDS-a, DJB-a i DSS/Dveri. Ambasador Skot mi je, parafraziram, odgovorio: „Pa, ne bi me baš duša zabolela da Dveri i DSS ostanu ispod cenzusa.“ To bi bila sva istina o tome koliko ih je on uveo u Skupštinu. Verujete da živimo u „mafijaškoj“ državi i u isto vreme govorite da se ne plašite da o tome javno pričate. Nešto od toga je neverovatno? Ne verujem da ima smisla živeti život u kome se plašiš. Što bi rekao Meša Selimović „boj se ovna, boj se …“. Kakav je to život u kome nećeš reći ono što misliš? Sudeći po spiskovima koje mediji objavljuju, značajan broj profesora Univerziteta daje punu podršku ovoj vlasti. Kakav je vaš „insajderski“ utisak ? U akademskoj zajednici ima levo i desno orijentisanih intelektualaca, ali svi preziru plagijatore, kupce diploma, preziru primitivizam, u tom smislu je podrška akademske zajednice režimu potpuno marginalna. U okruženju univerzitetskih profesora čovek bi pomislio da Srpska napredna stranka ne postoji.