Šetajuća meta

Deluje neverovatno, ali evropski parlamentarci su prvi put u susretu sa predsednikom Vučićem ostali uskraćeni za skeč „ja, žrtva“, iako ga je domaća javnost intenzivno gledala poslednjih dana. „On je do sada svaki put bacao novine na sto i govorio kako ga svi napadaju… Ovaj put to nije učinio“, izjavila je poslanica EP Tanja Fajon. Možda i možemo da razumemo što im se nije požalio da ga niko od koalicionih partnera nije branio i što su mu ministri podvalili nazadovanjem na Duing biznis listi - ipak se radi samo o maloj svađi među prijateljima. Ali da propusti priliku da se požali na medije, i to u trenutku kada ga ti isti parlamentarci optužuju za rapidno opadanje ljudskih prava i medijskih sloboda?! NJega, čoveka čije emotivno stanje ne poštuje čak ni Prva televizija na koju je dobrovoljno došao i čijim voditeljima je morao da se vajka: „Niste me pitali ni danas da li me je uznemirilo to što pojedini političari, slučajno moji politički protivnici, zabranjuju novinarima da budu novinari, i to najtiražnijim novinarima, zato što drugačije misle.“ Možda mu je, ali samo možda, bilo neprijatno da pred evropskim zvaničnicima, kao napad na sebe predstavi nedostatak novinarske empatije za tuženog urednika tabloida koji je za šest meseci 1.016 puta prekršio novinarski kodeks, ali pre će biti da je do sada neviđena suzdržanost posledica naslovne strane Ilustrovane politike. Za neupućene, časopisa koji je targetirao sve štampane medije kojima prva pomisao nije: „Što mi volimo Vučića, toliko ga volimo da nećemo raditi svoj posao, već ćemo mu se udvarati za sve pare koje primamo.“ Uz parolu „Psi su pušteni“ i fotografiju besnog psa koji simbolično oličava Danas, Vreme i NIN i još nekoliko puta – Danas, Vreme i NIN (nisu mogli da namaknu nijedan štampani mediji preko toga koji nije već udavljen ili ga neka od patriotskih državnih inspekcija upravo ne davi), izdajnici su pobrojani. A kako Vučić da stane ispred evropskih parlamentaraca i tresne o sto troje novine? Teško da bi to bio baš veliki prasak. A teško da je veliki prasak i sama naslovnica Ilustrovane, uz činjenicu da je samo delimično dobro odradila svoj prljavi posao. U onom edukativnom delu u kom je prozvala Politiku i RTS (šta vi radite dok zveri napadaju) baš i nije uspela da ih „napujda“ da uzvrate: Politika se ogradila i od naslovnice i od ponuđenog zadatka, a RTS je zaključio kako je nekad omiljena Bujoševićeva parola „nije srpski ćutati“ precenjena i da je bolja ona „ćutanje je zlato“. U ukazivanju na pravog neprijatelja u ovom društvu već je bila uspešnija - na društvenim mrežama pojavila se iznuđena i očekivana formulacija: „NJih je četiri odsto u ovom društvu, zar ne možemo da ih satremo za dan?“ Mogu, a verovatno u dogledno vreme i hoće, bar nekoga od nas. Problem je što ta vrsta satiranja obično proizvede novih četiri posto, a onda je potrebno i njih satrti, a to već postane previše vidljivo a često i veoma neuredno. I to Vučić i te kako dobro zna - ima iskustvo kako je izgledalo pospremanje iza njegovog Zakona o informisanju. Ipak, samo naivni mogu da se nadaju da se Vučić ogradio od poziva na linč koji je preko Ilustrovane politike uputio Đorđe Martić, isti čovek koji je bio urednik Politike ekspres u vreme objavljivanja teksta „Ćuruvija dočekao bombe“, zato što se zabrinuo da sudbina slična Ćuruvinoj ne zadesi nekog od prozvanih novinara. Pre se zabrinuo za svoju sudbinu u prisustvu evropskih parlamentaraca, pa je časopis minornog uticaja bez problema osudio. Ali Pink i Hepi su već nešto drugo, njih je prinuđena da gleda cela Srbija zbog nacionalne frekvence koju imaju, za razliku od N1 i ostalih kablovskih. Sa parlamentarcima ili bez njih, bez ikakvog ustručavanja je izjavio da tim televizijama niko ne može da zabrani ljubav koju upućuju njemu i mržnju koju upućuju svima koji ne dele iste emocije. Naravno da neko može – zakon po kom je frekvencija javno dobro. Šteta samo što u Srbiji nije ostao niko ko sme da primeni zakon koji se ne sviđa Vučiću. Samo naivni mogu da se nadaju da se Vučić ogradio od poziva na linč koji je preko Ilustrovane politike uputio Đorđe Martić. Pre se zabrinuo za svoju sudbinu u prisustvu evropskih parlamentaraca, pa je časopis minornog uticaja bez problema osudio