Zla namera ili neznanje kritičara

Kada bi gospodin Milan Ćulibrk išta znao o statistici nacionalnih računa i makroekonomiji ili se bar informisao kod mene ili se (ako mu jedan matematičar sa višedecenijskim iskustvom u oblasti statistike i makroekonomije nije relevantan sagovornik) obratio profesionalcima statističarima Zavoda za statistiku, koji bi mu rado izašli u susret i razrešili sve nedoumice, onda bi shvatio sledeće: 1) Ja ne sastavljam nacionalne račune, niti vršim obračun bruto domaćeg proizvoda (BDP), niti bi jedan tako kompleksan posao bilo koji pojedinac mogao da uradi sam, na svoju ruku. U kompilaciji nacionalnih računa i obračunima BDP-a mobilišu se, pored tima nacionalnih računa i sve granske statistike i koriste se podaci pribavljeni od nadležnih lica iz Agencije za privredne registre (APR), Narodne banke Srbije (NBS), Poreske uprave i drugih državnih organa. Ja, kao starešina jednog državnog organa, ne bih nikada mogao pokrenuti bilo kakvu inicijativu krivotvorenja ili naterati naše stručnjake niti bilo koga od mnoštva lica koji u obračunima učestvuju direktno ili indirektno na, kako kaže g. Ćulibrk, „kreativnost“ i „šaranje“ u obračunima BDP-a. „Dvorsku statistiku“, kako g. Ćulibrk pežorativno naziva Zavod, ne sačinjavaju nekakvi „dvorjani“ već profesionalci, ljudi sa iskustvom i integritetom i moralom i koji, u to g. Ćulibrk može biti uveren, nikada ne bi prihvatili bilo kakvu prinudu da „šaraju“ i to svako ko imalo poznaje istorijat Zavoda, vrlo dobro zna. 2) Inače, mogućnosti za „kreativnost“ i „šaranja“ u obračunima BDP-a koje spominje g. Ćulibrk zapravo nema, budući da su gotovo svi naši obračuni utemeljeni i razvijeni u neposrednoj saradnji sa stručnjacima Evrostata koji u bukvalnom smislu „ne izlaze“ iz Zavoda i zajedno sa našim stručnjacima svakodnevno rade na usvajanju i primeni evropskih statističkih standarda i metoda kroz nebrojene IPA projekte. Pa valjda bi neko od ovih inostranih eksperata primetio do sada da smo bili isuviše „kreativni“ i obavestio nas o tome. Naprotiv, od njih smo, tj. od Evrostata i Evropske unije uglavnom dobijali pohvale i konstruktivne kritike, a i samo otvaranje poglavlja 18 (Statistika) dokaz je da Evrostat ima poverenje da će Zavod nastaviti na putu ka usvajanju evropskih standarda i principa od kojih je profesionalna nezavisnost jedan od osnovnih i najvažnijih. Napomenuću i da su obračuni i revizija BDP-a sprovedeni uz tehničku pomoć i superviziju eksperata MMF-a koji su gotovo mesec dana radili sa našim stručnjacima i kojima je pružen uvid u svaku tabelu, svaki podatak i procenu, koje su, naposletku, pretočene u nove procene BDP-a. Ja sam lično u razgovorima sa MMF-om ispoljio želju da se ovakav vid pomoći i monitoringa od strane MMF-a nastavi i narednih godina. 3) Na kraju, osvrnuću se ukratko na nekoliko konfabulacija g. Ćulibrka u njegovom tekstu, kojima je pokušao da zagolica maštu čitalaca o nekakvoj konspiraciji u našim obračunima. Nakon što je indirektno izračunao BDP za 2018. godinu, u iznosu od 42 milijarde evra, i uporedio ga sa nominalnim BDP-om u evrima iz 2017. godine (9,4%) g. Ćulibrk, pokušavajući da izazove sumnjičavost čitalaca, pita gde je nestala razlika između ovako izračunatog nominalnog rasta BDP-a u evrima u 2018. (koji autor smatra za realan rast) i projektovane stope realnog rasta za 2018. od 4,1%. Ovde g. Ćulibrk zlonamerno (zapravo, pitanje je da li je ovde reč o zlonamernosti ili neznanju) koristi nominalne iznose BDP-a iskazane u stranim valutama koje, naravno, u sebi obuhvataju i kretanja deviznog kursa i koje se ne mogu koristiti za procene realnog rasta niti se upoređivati sa stopama realnog rasta. Bruto domaći proizvod se obračunava u stalnim cenama upravo zbog potrebe da se eliminiše bilo kakav uticaj promena nivoa cena, kao i fluktuacija deviznih kurseva, na merenje realnog rasta ekonomije zemlje. Dakle, postavlja se pitanje poente računice g. Ćulibrka, kojom aludira da smo zapravo veštački smanjili stopu rasta sa 9,4% na 4,1% što je u kontradikciji sa njegovom osnovnom tezom o „dvorskoj“ statistici koja želi da prikaže veći rast i BDP. Na kraju teksta, g. Ćulibrk ukazuje da je BDP po osnovu revizije povećan za 6,7 milijardi evra za poslednje tri godine što je, po njegovoj računici, oko 1.000 evra po stanovniku i pita se da li iko od nas „oseća da ima tih 1.000 evra više nego što je do sada imao?“ Ovo pitanje odražava ne samo jeftin, „nekreativan“ pokušaj interpretacije statističkih podataka, već očigledno i nepoznavanje same suštine BDP-a i načina njegovog obračuna. Pre revizije, BDP po glavi stanovnika 2017. godine iznosio je oko 5.240 evra po stanovniku. Ko imalo poznaje makroekonomsku statistiku zna da to ne znači da svaki stanovnik Srbije u svom džepu kao platu ima 5.240 evra. BDP predstavlja agregat svih tzv. faktorskih dohodaka kreiranih u jednoj godini koji sačinjavaju ne samo bruto zarade radnika, već i prihodi poljoprivrednika, samostalaca i svi profiti preduzeća, kamate zajmodavaca, amortizacija osnovnih sredstava (kao deo dohotka koji stvara opredmećeni kapital) i porezi države. Nakon revizije, ovaj sveobuhvatni agregat dohodaka (BDP po stanovniku) povećan je na oko 5.600, tj. približno je veći za 360 evra. Ovde nije reč o bilo kakvoj „tajni“ već je reč o unapređenjima statističkih metoda, izvora podataka i obuhvatnosti BDP-a tj. bolje uključenosti svih dohodaka u obračun BDP-a što i jeste bio jedan od ciljeva revizije. Najzad, reći ću da nije g. Ćulibrka i Milovana Brkića (Tabloid) ne bih mogao ni da sanjam da posedujem nadljudske sposobnosti (kako u Tabloidu Brkić reče – „ovaj školovani hohštapler je u stanju da ukrade 800.000 glasova“). Naravno da nemam niti bih mogao da se bavim stvarima koje g. Ćulibrk pripisuje meni i ne očekujem od njega niti od bilo koga hvalospeve. Ali, od kritičara Zavoda zaista očekujem neki minimalni nivo, što bi rekao Brkić, „školovanosti“ ako ne poštenja i integriteta. Nema nikakve tajnovitosti u mom radu, ali je za mene veća misterija kako se ovakav jedan članak uopšte pojavio u NIN-u. Nema nikakvog, „šaranja“ osim šaranja g. Ćulibrka, glavnog i odgovornog urednika, u ovakvim politikantskim slikovnicama za decu. I na kraju, nema nikakve „kreativnosti“ u obračunima BDP-a ali, nažalost, čini se da ponestaje kreativnosti našim redovnim kritičarima koji ovaj nedostatak pokušavaju da nadomeste malicioznošću računajući na to da će neobavešteni čitaoci lako progutati ovakve pseudoekspertske „analize“.