Kraj ere Angele Merkel

Poražavajuće rezultate na izborima u Hesenu, kancelarka Angela Merkel pročitala je kao znak da je vreme da se povuče, makar sa pozicije lidera partije. To je odmah sutradan i objavila. Mesto kancelarke, pak, zadržaće do kraja mandata, dakle još tri godine, ukoliko to bude moguće. A moguće je da neće biti. Analitičari su već prognozirali da će sledeće godine u ovo vreme ona biti bivša kancelarka, a čak i da ne bude tako, ovo je sigurno prvi korak u napuštanju političke scene žene koja je obeležila ne samo nemačku već i evropsku i svetsku politiku. Kraj „ere Merkelove“, kako je već naziva štampa, donosi zato neizvesnost za sve, posebno za evropske partnere, jer nije jasno šta dolazi posle te ere. Pred njom je konferencija Hrišćansko-demokratske unije (CDU) u decembru, na kojoj će se odlučiti ko je naslednik, a od tog izbora umnogome će zavisiti i sudbina njenog preostalog mandata. Šta je Merkelova zaista ostavila iza sebe pokazaće se u danima koji dolaze. Najmoćnija žena Evrope, svojevremeno Tajmova ličnost godine (2015) jer je, kako je obrazloženo, „od svoje zemlje zahtevala više nego što bi se većina političara usudila“, istovremeno je „kraljica Nemačke“, „carica Evrope“ kako su je sve nazivali, a zatim i „Mama Merkel“, pa i „Hitler“ kako su je „krstili“ Grci zbog poteza koje je povukla tokom ekonomske krize. I nasuprot svemu tome stoji činjenica da je prva žena kancelar, da je prva žena na čelu partije, da se tu zadržala evo već osamnaest godina, da je u danima na kancelarskom mestu pretiče tek Helmut Kol i da je vest da napušta to mesto ipak donela zebnju kako evropskim partnerima i njenim pristalicama kod kuće, tako i oponentima. Sumiranje njenih rezultata, uspona i padova, dobrih odluka i grešaka tek predstoji, u ovom trenutku pak vodeći kandidati za predsednika partije pokušavaju da se odrede prema njenom nasleđu i tako privuku glasove. U igri je Anegret Kramp-Karenbauer - AKK, favorit kancelarke, koja ju je 2018. postavila na mesto generalne sekretarke partije. Ona ulazi u trku sa slabijim šansama, isuviše liči na svoju mentorku, ali ni izbliza nema njenu snagu i sposobnost da se nosi sa sve ozbiljnijim izazovima koji očekuju i zemlju i EU. NJen program je već viđen, goruće teme kao što su problem migranata, granice EU, odnos prema Rusiji, rešavali bi se kao i do sada, samo sa mnogo manje snage. U prilog joj ide što bi iza sebe imala Merkelovu, čiju politiku direktno nasleđuje. Angela Merkel ima još jednog igrača, a to je Armin Lašet, njen blizak saradnik, koji joj je pomogao u mnogim kriznim situacijama. On je, za razliku od favorita ove trke, povučen i smiren čovek koji radi iz senke. I nema mnogo izgleda da će proći kao dobitnik. Najzad, tu je i Jens Špan, ministar zdravlja i premijer pokrajine Severna Rajna - Vestfalija. On je mlad (38), energičan, brz, otvoren - nije se libio da govori o svom privatnom životu, a kada su prošle godine dozvoljeni homoseksualni brakovi i oženio se. Mogao bi biti pravi izbor za one koji strahuju da je stranka u ozbiljnoj krizi i ne žele da se dosadašnji kurs nastavi. Špan je kritikovao mnoge kancelarkine poteze, posebno njenu migrantsku politiku. Preporučuje ga i to što je u kritikama prilično radikalan, ali to istovremeno i odbija onaj deo partije koji u njemu vidi previše mladog i previše revolucionarnog buntovnika. Zasada se najozbiljnijim favoritom smatra Fridrih Merc, stari rival Merkelove, koji se prvi oglasio posle izbornog poraza da krivicu svali na kancelarkine pogrešne odluke koje su partiju dovele do gubitničke pozicije. Tu je pogodio pravo u centar nezadovoljstva članstva, posebno konzervativnog dela koji joj već odavno zamera da je vukući sve liberalnije poteze zastranila i od partije načinila nešto što sve manje liči na ono što CDU treba da bude. Sam Merc (62) napustio je politiku pre više od deset godina i to pre svega zbog sukoba sa Merkelovom. On je prošao stranački put od člana partijske omladine, do predsednika poslaničkog kluba u parlamentu 2000. godine. Ali na tom se mestu nije dugo zadržao, dve godine kasnije kancelarka ga je sklonila. Sedam godina kasnije napustio je Bundestag i okrenuo se biznisu. Tu je imao uspeha. Poslednje dve godine je zadužen za nemački ogranak Blekroka, najveće svetske korporacije za upravljanje investicijama ili, kako je nazivaju, „kompaniji koja poseduje svet“ i prvi je čovek Atlanton bridža, asocijacije koja promoviše saradnju Nemačke i SAD. Već je procurilo da je razgovarao sa Briselom, te da je pripremio svoj povratak na partijsku scenu, a uživa podršku i među biznismenima i među partijskim članstvom. U samoj stranci i dalje se smatra liderom konzervativnog krila, onog koje je bilo neprijatno iznenađeno kada je Merkelova počela da svojim liberalnim potezima polako unosi promene. Te su promene, reći će njeni protivnici, udaljile partiju od osnovnih vrednosti i, što je još gore, otvorile prostor za partije poput Alternative za Nemačku (AfD). Tu svoj prostor nalazi Merc, koji nudi preokret, raskid sa dosadašnjom politikom i povratak korenima CDU. Podršku mu je pružio i Volfgang Šojble, čiji je uticaj dovoljan da novom kandidatu bude najozbiljnija preporuka kod stranačkih drugova. „Nacionalni identitet i tradicionalne vrednosti moraju da zauzmu jasno mesto u našem programu“, rekao je Merc, obećavajući tako da će partija pod njim napustiti dosadašnji kurs i povratiti glasače. Analitičari smatraju da su mu šanse velike uprkos pauzi i uprkos zamerkama koje stižu sa drugog krila partije, onog koje napuštanje dosadašnjeg pravca smatra pogrešnim, a Mercovo obećanje o povratku korenima posle skretanja kancelarke, nazadovanjem. Istraživanja mu idu naruku i pokazuju da bi mogao biti pobednik. Prema podacima Špigla, mogao bi da dobije 34 odsto glasova, dok bi AKK, kao protivkandidatkinja mogla da računa tek na 19 odsto, a Špan na samo šest procenata. Neka druga istraživanja pokazuju manju razliku, ali Merc je svuda na prvom mestu. Za Angelu Merkel njegova pobeda ne bi bila dobra vest. „Siguran sam da bismo se u tim izmenjenim okolnostima slagali“, izjavio je Merc. „Partiji su potrebne promena i obnova, ali ne revolucija.“ Ali niko nije poverovao da bi taj scenario bio zaista i moguć. Kako je naveo Špigl, on je navodno jednom prilikom privatno izjavio da „nikada nije trebalo dozvoliti da ova žena postane kancelar“. „Ako zbog nečega krivim sebe, to je što nisam shvatio njen karakter. Ona nije sposobna za lojalnost“, kazao je navodno Merc. Komplikovana istorija odnosa aktuelne kancelarke i potencijalnog šefa partije govori da bi se pre moglo poverovati u ovu nego u prethodnu izjavu, iako i sa druge strane stiže slična poruka. Angela Merkel njegovu moguću pobedu prokomentarisala je rečima da ona nema sumnje da može dobro da radi sa Mercom „kao i sa svakim drugim kandidatom“. Odluku će doneti oko 1.000 delegata CDU koji će birati novog lidera 7. decembra. Biće to glasanje u atmosferi na koju niko nije navikao, partija se suočava sa najgorim rezultatima u poslednjih pedeset godina, koalicioni partner Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) takođe je dotučena najgorim izbornim rezultatima od kraja rata i sada i oni traže izlaznu strategiju, a frustracija uspesima AfD samo raste. Sve se to sada stavlja na dušu Angeli Merkel, i koalicija koja je neprijatno iznenadila glasače, i jačanje AfD kojoj su otišli glasovi razočaranih pristalica CDU i uplašenih građana koji su se suočili sa otvaranjem granica i migrantima čiji je broj prešao milion, pre nego što je država shvatila šta se događa, i skretanje ulevo i otvaranje prostora desnici… CDU ostaje najveća partija u zemlji, koja će dati i novog kancelara. Izbori se očekuju 2021, ali je sasvim moguće da će biti i pre ako izbor novog lidera stranke bude pokazao da je partijsko telo sito Merkelove i da nema strpljenja za ceo mandat. Iza sebe ona ostavlja drugačiju zemlju od one koju je dobila. Za sobom ostavlja nezaposlenost od 3,6 i rast BDP-a od 2,2 odsto, i to posle ekonomske krize koja je gotovo uništila mnoge druge ekonomije. Bila je i prva koja je izvukla zemlju i ne samo da ju je izvukla već ju je povukla napred. Sa druge starne, bila je i prva, a pokazaće se i jedina koja je otvorila vrata migrantima, uz parolu „Mi to možemo!”. Ispostavilo se da se nije moglo, ona je bila najsnažnija evropska liderka koja ipak nije uspela da primora gotovo nikoga da se drži dogovora o kvotama i koja je morala da pravi ustupke Turskoj ne bi li se zaustavio pritisak na nemačke granice. To joj je donelo mnogo nevolja. Ona možda nije bila harizmatična, ali je čvrsto držala konce u svojim rukama i ulivala poverenje. „Vi me znate“, bila je njena poruka glasačima, ali sada se upravo to, što je znaju, okreće protiv nje. Kakav god da bude ishod stranačkog glasanja i kako god da se završi karijera Angele Merkel, ona uskoro odlazi, a posle nje dolaze promene, i to ne samo za Berlin.