Kineska – kreativni polis

U Istorijskom arhivu Novog Sada krajem oktobra održana je konferencija: Upravljanje kreativnim distriktima: Kineska - kreativni polis u organizaciji Fondacije Novi Sad - evropska prestonica kulture 2021, koja je okupila dvadesetak stručnjaka iz zemlje i sveta, kao i lokalne predstavnike kulturnih institucija, sa ciljem da se pokrenu pitanja pronalaženja najfunkcionalnijeg modela upravljanja kreativnim distriktom Kineska. Konferencija je povod za razgovor sa direktorom Fondacije EPK Novi Sad 2021 Nemanjom Milenkovićem. Na konferenciji je profesorka Nina Rapaport, sa Univerziteta Jejl u SAD, govorila o primeru u državi NJujork, gde su u objekte industrijskog nasleđa, poput ovih u Kineskoj, ušli umetnici, a vlasnici objekata su im umesto kirije tražili njihove mejling liste. Iz naše perspektive nezamisliv primer, bar u ovom trenutku. Čini mi se zgodnim da otvorimo priču o tome koji se model čini funkcionalnim za distrikt Kineska? Kineska – kreativni polis, kao osnovni pokretač kulturne (r)evolucije u Srbiji jedan je od zaključaka konferencije koju je Fondacija Novi Sad 2021 – Evropska prestonica kulture organizovala u Novom Sadu. Okupljajući svetske i evropske eksperte iz teorije i prakse iz oblasti upravljanja kreativnim distriktima koji su proizašli iz industrijskog nasleđa, i za mene samog, kao pokretača inicijative ove transformacije, još kroz kandidaturu Novog Sada za omladinsku prestonicu Evrope, a posle i Evropsku prestonicu kulture, ovakav zaključak mi se može učiniti ako ne pretencioznim, onda barem ga mogu u ovom trenutku sagledati kao utisak. Naravno, utisak koji nam imponuje, jer je činjenica da dolazi od nezavisnih eksperata i predavača sa prestižnih Jejl, Kolumbija, NJujork univerziteta... Očigledno je da posle pozitivnih ocena eksperata Evropske komisije, pohvala EU komesara za kulturu g. Tibora Navračiča, pozitivne ocene građana kroz istraživanja nezavisnog evaluacionog tima profesora Novosadskog univerziteta, i ova poslednja ocena potvrđuje da slogan „za nove mostove“ sa kojim je Novi Sad pobedio u Briselu pre dve godine i poneo titulu Evropske prestonice kulture, iz uverenja počinje da živi i kao realnost. Ovo je utoliko važnije ako se zna da je to utemeljeno na činjenicama, a ne samo na utiscima. A na odabiru optimalnog modela upravljanja kreativnim polisom Kineska, radimo sa domaćim i stranim stručnjacima i uvereni smo da ćemo u narednom periodu, paralelno sa radovima na infrastrukturi, doći do najpogodnijeg rešenja koje u obzir uzima sve specifičnosti Novog Sada i naše kulturne i kreativne scene. Katarina Živanović, direktor platforme „Tabačka Kulturfabrik“ u Košicama, gradu koji je bio Evropska prestonica kulture 2013. govorila je o pozitivnim iskustvima iz Slovačke, ali i o primeru gde su iz sličnih objekata „isterani“ umetnici koji su tu radili i primećuje da se posle obnove objekata oni nisu vratili tu da rade. U Kineskoj umetnici ostaju, istina nije ih ni bilo mnogo, ali jesu ozbiljno kalibrisani na internacionalnoj sceni. Majstori su se preselili iz Kineske četvrti u nove prostore, ali vi ste učinili još jednu promenu: u Kineskoj će osim umetnika i tzv. starih zanata biti i majstori koji u toj zajednici koegzistiraju. Činjenice potvrđuju da su Novosađani kroz relevantna istraživanja dali svoju podršku kandidaturi svog grada za dve prestižne evropske titule. Zahvaljujući predstavljenom konceptu razvoja devastiranog prostora nekadašnjeg kompleksa fabrike „Petar Drapšin“, a budućeg omladinskog kreativnog polisa, Novi Sad je, između ostalog, i izvojevao dve pobede u Evropi: za omladinsku prestonicu i Evropsku prestonicu kulture. U skladu sa tim, grad Novi Sad se opredelio da sačuva, obnovi, a potom i razvije u kreativni polis ovaj prostor. Zahvaljujući usvojenom planu detaljne regulacije („Sl. list Grada Novog Sada“ br. 17/17 ), Novi Sad je sačuvao dva značajna industrijska nasleđa, Novosađanima poznatijim kao Kineska četvrt i Češki magacin. Na osnovu toga, a u skladu sa zakonom, grad Novi Sad, odnosno Gradska uprava za imovinu i imovinsko-pravne poslove, otpočela je aktivnosti oko privođenja prostora planiranoj nameni o čemu su bili obavešteni i trenutni zakupci prostora - a sve u skladu sa odredbama ugovora o zakupu i drugih pravnih akata Uprave - ali i najšira javnost. Želeći da gradi „nove mostove“, Fondacija Novi Sad 2021 je unela jednu dodatnu, novu vrednost, pored one opravdane zakonske, a to je razvoj kulture dijaloga, uzimajući u obzir ne samo viziju budućnosti, već uvažavanja i prošlosti tog prostora. Kako je gradonačelnik naveo u svom saopštenju, posle opsežnih istraživanja i anketa, fokus grupa i niza otvorenih javnih rasprava, stručne, ali i najšire javnosti doneseno je pet tačaka razvoja budućeg Youth creative polis-a (YCP). Na osnovu odluka zasnovanih na činjenicama i demokratičnosti, Radna grupa za kapitalne i infrastrukturne projekte evropske prestonice kulture, uz podršku Saveta za razvoj YCP-a , koordinisala je sastanke nadležnih preduzeća, gradskih uprava, kao i predstavnike kulturno-umetničke produkcije i uslužnih zanata iz tzv. Kineske četvrti, čime su usklađene potrebe i utvrđeni tehnički uslovi za efikasno izvođenje radova na sistemima komunalne infrastrukture. Na koji način trenutno funkcioniše Kineska? Funkcioniše tako da je za dosadašnje zakupce u tzv. Kineskoj napravljen presedan. Iako je ugovorima definisano da je boravak moguć „do promene namene“, na inicijativu Fondacije Novi Sad 2021, uz saglasnost i želje zakupaca a uz pomoć Uprave za imovinu ili samostalno, obezbeđene su privremene ili trajne lokacije za njihov dalji nesmetani rad. Kažem privremene, jer iza malobrojnih predstavnika stvaralaštva kulture koji su autentični „stanari“ Kineske, Fondacija je najviše stala i želimo da oni nastave svoj rad i posle obnove. Iskreno, očekivali smo mnogo veći broj, jer su pojedini utisci brinuli da će dalji razvoj ugroziti ovaj „centar alternativne kulture“. Ispostavilo se nažalost da su na ukupnom prostoru od tri hektara samo tri slikarska ateljea i tri muzička studija predstavljali direktne korisnike prostora namenjenih kulturi. U ostalom delu su dominirali nebezbedni i nelegalni, negde i napušteni prostori ili, u manjoj meri, magacini i radionice uslužnih zanata. Postoji taj tzv. strah od behatona - vrsta sumnje, otkako je dobijena titula, da će radovi biti sprovedeni bahato, bez zaštite i očuvanja onoga industrijskog nasleđa. Rad na rekonstrukciji počeo je ovog leta i sprovodi se po fazama? Sumnja i strah su takođe posledica utisaka. Možda su i preovladavali na početku razvoja Kineske. Možda i opravdano, ako uzmemo u obzir višedecenijsko nasleđe izneverenih obećanja i „petoletke“. Zato je upravo Fondacija i unela parametar kulture dijaloga zasnovanog na činjenicama, otvoreno i demokratično. Kada znate da je grad prepoznao značaj očuvanja ovog industrijskog nasleđa, uložio sredstva u izradu i usvojio plan detaljne regulacije za predmetni kompleks i time i sačuvao 17 objekata koji će u skladu sa planom i biti obnovljeni, nije više pitanje utiska, već ili neobaveštenosti ili zlonamernosti. Primera radi, umesto pojedinih objava da se prekidaju radovi, na terenu činjenice govore drugačije. Posle otvorenog poziva kroz javnu nabavku, vi već danas možete videti započete radove u Kineskoj. Uostalom, čak i ako pređemo na poslovicu „ne reči - dela“, vi imate vidljiv dokaz. Umesto „radovi koji će biti sprovedeni bahato, bez očuvanja industrijskog nasleđa“, Novi Sad ima novootvorenu kulturnu stanicu Svilara. Nekadašnja fabrika za bojenje svile, kao jedan od najznačajnijih objekata industrijskog nasleđa Novog Sada, urađena je tako da najstarijem novosadskom delu grada, Almaškom kraju, daje jedan novi sjaj, na ponos svim Novosađanima. Štaviše, ona ne samo da je pokazatelj kvalitetnog rada koji će biti primenjen i na Kineskoj, već je model koji može da posluži kao vodilja na obnovi industrijskog nasleđa širom Srbije i regiona. Konačno, želeći da spojimo ova dva najznačajnija industrijska nasleđa u vlasništvu grada Novog Sada: Kinesku i Svilaru, pripremili smo sliku budućnosti na mestu koje smo spasili od oronule prošlosti, a koje je u sadašnjosti u službi kreativnosti i kulture. Naime, svi posetioci Svilare će od polovine novembra biti u prilici da kroz virtuelnu realnost „prošetaju“ kroz Kinesku, onako kako će ona izgledati 2021. godine. To su sve činjenice, a sigurno će sve ovo što sam naveo ostaviti snažan pozitivan utisak, ne samo iz perspektive sadašnjosti, već i bliske nam budućnosti. Na konferenciji se govorilo i o formiranju borda eksperata koji će igrati važnu ulogu u odlukama oko toga ko će biti rezidenti Kineske. Kada će se bord formirati i zna li se ko će biti u njemu? Kažu da kada su Nikolu Teslu jednom prilikom pitali šta je najveća srpska mana, on je rekao - nestrpljenje. Nismo navikli da se neke stvari rade sa vizijom: uporno i posvećeno, a opet organski, otvoreno i demokratično, sa strpljenjem, korak po korak. Zato pet tačaka razvoja koje su donesene kroz proces kulture dijaloga, a sa kojima se saglasio i gradonačelnik Novog Sada u septembru prošle godine i dalje je na snazi: Prvo, planom detaljne regulacije sačuvano je arhitektonsko i industrijsko nasleđe bivšeg industrijskog kompleksa „Petar Drapšin“; drugo, postignuta je saglasnost svih relevantnih aktera u kulturi i privredi, građana i ostale stručne i zainteresovane javnosti da se krene u realizaciju i razvoj YCP-a; treće, u YCP-u biće smeštene sve delatnosti definisane u Akcionom planu primene kulturnih i kreativnih industrija, kao i sve uslužne delatnosti, uključujući i uslužne zanate, koje ovim planom nisu definisane, ali koje doprinose i učestvuju u kulturno-umetničkoj i kreativnoj produkciji. Time se isključuje mogućnost namene kompleksa tzv. Kineske četvrti za zonu stanovanja, tržnih centara, kao i korišćenje ovog prostora u sportsko-rekreativne i magacinske svrhe; četvrto, biće osnovan Savet za razvoj YCP-a koji će Radnoj grupi za infrastrukturu i kapitalna ulaganja pomoći u daljem definisanju preciznijih kriterijuma, obaveza i odgovornosti svih budućih aktera u omladinsko-kreativnom distriktu, kao i modele za njihovu ekonomsku održivost. Savet za razvoj YCP činiće: predstavnici nadležnih gradskih uprava i Radne grupe za kapitalna ulaganja i infrastrukturu, predstavnici zanatlija i kulturno-umetničke i kreativne produkcije koji svoju delatnost obavljaju u ovoj četvrti, kao i predstavnici OPENS-a i Fondacije „Novi Sad 2021“; i peto, na inicijativu Fondacije „Novi Sad 2021“ biće formiran ekspertski tim koji će biti na raspolaganju Savetu za razvoj YCP-a i Radnoj grupi za infrastrukturu i kapitalna ulaganja u daljem formulisanju kriterijuma, održivosti i razvoja, a na osnovu svog iskustva i svetski prepoznate teorije i prakse. Tim će činiti eminentni inostrani i domaći stručnjaci iz oblasti revitalizacije i transformacije industrijskog nasleđa, arhitekture, vizuelnih umetnosti i dizajna, turizma, participativnosti i međunarodne saradnje. Otuda i konferencija Upravljanje kreativnim distriktima: Kineska - kreativni polis sa podnaslovom šta i kako? Upravo kroz susrete sa stručnjacima imamo priliku da učimo iz njihovih iskustava i na primerima iz teorije i prakse koji će nam pomoći da dobijemo što bolje rezultate. Posle ove konferencije sledi analiza iznesenog, na osnovu koje će se definisati dalji koraci u upravljanju Kineskom, bazirani na našoj zakonskoj regulativi, ali i potrebama samog grada. U platformi Kaleidoskop videli smo dešavanja koja dolaze iz zvaničnih institucija i sa vaninstitucionalne scene. Kako ocenjujete saradnju sa vaninstitucionalnom scenom, pogotovo u odnosu na početak projekta, kada je Novi Sad dobio titulu? Šta se tu i u kom pravcu menja? Smatram da je saradnja sa vaninstitucionalnom scenom veoma dobra. Uostalom, ta scena i dominira našim pobedničkim aplikacionim dokumentom. Zato smo se i opredelili da kod razvoja kapaciteta prednost damo ustanovama kulture, svesni činjenice da je za, pre svega, kvantitativno, a potom kvalitativno uključivanje u pripreme Novog Sada za domaćina evropske prestonice kulture 2021. godine važno uključiti sve institucionalne predstavnike kulture, što već pokazuje značajne rezultate. Vaninstitucionalna scena je brza, fleksibilna i ima inicijativu, kao uostalom i predstavnici kreativnih industrija. I to se vidi i kroz platforme poput Kaleidoskopa kulture i Dočeka. Zato ćemo ih u narednoj godini još više uključiti, ne samo programski već i kroz procese razmene umetnika, mobilnosti, edukacije i druge procese podrške razvoju programa. Mapiranje ove scene, kao jedan od ciljeva naredne godine, samo će pomoći u jasnom definisanju njihovih želja, potreba i vizija. Mi želimo iskren i direktan odnos, ma koliko nekad bio zasnovan i na kritikama. Važno je da su konstruktivne i u pravcu rešavanja problema. Time ćemo i premostiti posredovanje samoproklamovanih glasnogovornika ove scene i kroz direktan dijalog učiniti da vaninstitucionalna scena dobije na snazi. Govorili smo o pozitivnim ocenama panela nezavisnih eksperata Evropske komisije iz juna ove godine. Na koji način se mišljenje panela konkretno odražava na dalji rad Fondacije? Pozitivne ocene nezavisnih panelista, kako iz Novog Sada, tako i iz Evrope su neoborivi dokazi uspešnosti rada Fondacije Novi Sad 2021 – evropska prestonica kulture, i to je činjenica. Otuda i utisak da smo mnoge iznenadili. Neke prijatno, neke ne, u zavisnosti od motiva. Naš motiv je da nastavimo uspešno da gradimo „nove mostove“ kroz viziju: ljudi, procesi, prostori i programi. „Početak novog. Sada.“