Američka kuga

Već sedmu godinu, za Zadušnice, sveće za moje drage pokojnike ne palim u crkvi, već ispod stopala boga Vida u mom hramu u Vidovu. Dobro, Bilja je, naravno, po beogradskim grobljima za naše roditelje obavila sve po hrišćanskim običajima. Ne mogu, bre, da se prekrstim, evo sedam godina, ne mogu, baš, kao Niče da bacam „crnu magiju“. Umesto toga, samo zagrlim kip boga Vida visokog dva i po metra, a koji je izdeljan od jednog stogodišnjeg hrasta iz Medveđe. Hrast su mi poklonile Srbijašume da ga ne bi posekli kosovski Albanci. Elem, zagrlim boga Vida oko struka, a čelo prislonim na njegove grudi na kojima je izrezbareno Nepobedivo Sunce, ono isto koje je i naš Aleksandar Makedonski nosio na svojim grudima i sa njim stigao do Indije. A otišao bi i dalje do Kineskog mora da nije izbila pobuna generala koji su se uželeli Makedonije, kao da će ona negde da im pobegne... K. G. Jung, moj guru iz Švice se samo nadovezuje: „Znaš, valjda, da je Aleksandar bio potomak Ahila, a Ahil je bio sin bogova. I to onih bogova koji su hodali po zemlji, i, i te kako, učestvovali u Trojanskom ratu! Homer to u Ilijadi verno opisuje, a teoretičari književnosti misle da su to samo pesničke metafore. Svašta! Homer je bio, pre svega, ratni izveštač, a tek onda narodni pevač!“ Nego još nisam utvrdio da li sam u srodstvu sa Ahilom, samo znam da je moj horoskop istovetan sa horoskopom Aleksandra, mislim, Makedonskog. Jer, mnogo sam moćan, čoveče. Do mog gostovanja na televiziji N1 sa „divljeg“ kamenoloma belopalanačkog šerifa Miljka tutnjalo je stotinak kamiona, a od prošlog petka samo četiri!? Pa, dalje - Miljko isključuje TV N1 za Belu Palanku kad tamo gostujem, ali u petak je isključio za Belopalančane i TV Belami. I to samo zato što sam se kod Ćose u Petoj noći pojavio zajedno sa prelepom advokaticom Tanjom Minčić Marković u koju je „zaljubljeno pola Niša“, a liči na Kleopatru. Da, sećam se, takva je bila naša makedonska kraljica... Ali, u Petoj noći nismo pominjali Miljka i njegov kamenolom već smo se zalagali za legalizaciju eutanazije. Hoću reći, šerif Miljko na mala vrata uvodi diktaturu u Srbiju. Onako, eksperimentalno i to u najsiromašnijoj opštini u ovoj ojađenoj državi. I, ovim putem, pozivam novinarska udruženja i srodne organizacije da dođu u Belu Palanku te da priredimo Miljku sedeće demonstracije ispred zgrade opštine, da ne može ni da uđe, ni da izađe iz nje! Zavisi gde se zatekne, pa da vidi šta je „medijska blokada“! Mnogi se u Palanci pitaju otkud tolika drskost Miljkova? Priča se da tetka braće Vučić živi u samom centru Palanke, u zgradi Propilej. Dočim, mudriji palanački analitičari iz Orača smatraju da je Miljko izmislio priču o rodbinskim vezama sa dinastijom Vučić ne bi li se spasio bajbokane. A sve i da je neko nekom zet, ovde, na jugu se kaže: „Magare - konj li je i zet - rod li je?“ Nego ima i većih štetočina. Pojavila se, brale, američka kuga. Dovoljno je da se razboli jedna pčela pa da, zakratko, strada cela košnica. A treba li da ponavljam; ako nestanu pčele sa lica planete onda, u vrh glave, za desetak godina nestaće i ljudskog roda, što, možda, i nije neka velika šteta! Jer, moji vanzemaljci sa Sirijusa napraviće, očas, novog čoveka. Ali, zarekao sam se da ću to posmatrati sa pristojne daljine, mislim - sa Sirijusa. Moja Crna se na ovo smeška: „Ah, znam te! Ti nećeš izdržati da ne siđeš sa Sirijusa i posmatraš izbliza stvaranje novog čoveka!“