Vlast čeka svoje Čvoroviće

Alatka za savremene Ilije Čvoroviće biće aplikacija Stop kriminalu preko koje će građani navodno anonimno moći da prijavljuju svako sumnjivo ponašanje i čak budu nagrađeni sa 1.000 dolara ukoliko prijava dovede do osude. Sumnjivije od prijavljenog kriminala biće to što će aplikacija u Srbiji raditi preko preduzeća čoveka koji je u UN označen kao ilegalni trgovac oružjem. Da li je baš ovakva aplikacija potrebna zemlji gde posle decenija totalitarnog komunističkog režim do danas nisu reformisane službe bezbednosti? Ne samo da te službe nisu dovoljno reformisane nego su nedavno doneti i zakoni kojima se na sporan način proširuju njihova ovlašćenja, kao i prava direktora BIA i vojnih službi postavljenih po političkoj liniji. Istovremeno Srbija je zemlja gde se sužavaju građanske slobode, kao na primer napadima vlasti na nezavisne medije i novim Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti. Najsporniji 40. član ovog zakona propisuje da za ograničenje prava građana na zaštitu podataka nije više potreban ni zakon. Aplikacija Stop kriminalu u poslednje vreme je izazvala sumnje i u SAD, gde je izvorno pokrenuta, zbog kršenja zagarantovane anonimnosti onih koji prijavljuju. U Srbiji pokretanje ove aplikacije izaziva neuporedivo veće podozrenje jer se to čini preko kontroverznog biznismena iz Prizrena Orhana Dragaša, koga su UN označile kao učesnika u nezakonitoj trgovini oružjem sa Liberijom. Inače, Dragaš je deo vladajuće koalicije, jer njegova stranka Građanska inicijativa Goranaca participira u vlasti. Ovaj samoproklamovani stručnjak za bezbednost aplikaciju za dojave uvodi preko njegovog Međunarodnog instituta za bezbednost. Na osnovu Dragaševog nastupa u provladinim medijima, kada zastupa i interese Aleksandra Vučića, stiče se utisak da je ovaj „Institut“ neka obrazovna ustanova ili nevladina organizacija. Zapravo to je preduzeće registrovano oktobra 2017. za „konsultantske aktivnosti u vezi s poslovanjem i ostalim upravljanjem“. U osnivačkom aktu su upisane brojne delatnosti, od proizvodnje mernih uređaja, posredovanja u prodaji mašina, industrijske opreme, brodova i aviona, računarskog programiranja, ispitivanja javnog mnjenja, obrade podataka, do obrazovanja. Advokat Božo Prelević, nekadašnji koministar policije, kaže za NIN da iza aplikacije ne stoji kredibilna ustanova već nešto veoma sumnjivo. „Ako to radi čovek koji je označen kao ilegalni trgovac oružjem, a blizak je vladajućoj stranci, to bi moglo da bude nešto što bi služilo sa jedne strane za propagandnu amortizaciju nezadovoljstava građana, jer institucije ne rade svoj posao. S druge strane, mogla bi da se koristi za napade na opozicione lidere, nezavisne medije, i intelektualace. Zanimljivo je i da provladini mediji postojanje aplikacije najavljuju kao glavnu vest“, kaže Prelević. On napominje da je logičnije da tako nešto rade državni organi ili nevladine organizacije sa ugledom i dugogodišnjim iskustvom. „Ovo sigurno nije u interesu građana, jer su moguće i brojne zloupotrebe. Na primer, mogli bi tako da iznuđuju novac, nudeći da zauzvrat ne objave kompromitujuće dojave“, ukazuje Prelević. Protiv Dragaša su bile ranije podnete krivične prijave zbog iznude i prevare. Mnogo ozbiljnije je što je Komisija eksperata UN za kontrolu sankcija protiv Liberije 6. maja 2003. objavila da je beogradska firma Temeks izvezla tokom 2002. velike količine oružja u Liberiju, kršeći embargo UN. Kao glavni organizator izvoza, označen je izvršni direktor Temeksa Slobodan Tešić. Imenuju se i njegovi partneri Orhan Dragaš i Jovan Aleksić. Sva trojica su potom, odlukom Komiteta UN za Liberiju, stavljena na listu osoba kojima su zabranjena putovanja. Dragaš je tada najavio da će tužiti UN. Izgleda da je za uvođenje ove aplikacije u Srbiji uprkos optužbi UN bilo važnije što je Dragaš blizak vlastima. Uskoro će biti jasno da li će spornu aplikaciju vlastodršci zloupotrebljavati i koristiti za obračun sa neistomišljenicima i kritičarima.