U potrazi za izgubljenom pravdom

Skoro da bi se moglo govoriti o međustranačkoj saradnji: baš dok je, u sedištu Saveta Evrope u Strazburu, Nebojša Zelenović, gradonačelnih Šapca, govorio o pritiscima kojima su izložene opozicione lokalne samouprave i odbornici u Srbiji - naprednjaci su se ozbiljno potrudili da dokažu istinitost njegovih tvrdnji. Kroz usta svojih istaknutih poslanika u Skupštini Srbije, Aleksandra Martinovića i Vladimira Orlića, naprednjačka vlast započela je nov krug satanizacije opozicije i nezavisnih medija, za nijansu oštriju od dosadašnje kampanje blaćenja kritičara vlasti - mada je i ono o čemu je Zelenović govorio pred Kongresom lokalnih i regionalnih vlasti Saveta Evrope bilo dovoljno za donošenje odluke o zakazivanju sednice Komiteta za monitoring za 7. februar 2019. u Beogradu. Na račun Zelenovića, koji je u Strazburu govorio u ime tri opozicione lokalne samouprave, ali i još 448 odbornika iz drugih 40 gradova u Srbiji, Martinović i Orlić sručili su teške optužbe za navodno klevetanje sopstvene države, ali i razne oblike finansijskog kriminala. Ni to nije bilo dovoljno – istovremeno su bacili svojevrsnu anatemu i na dnevni list Danas, koji se usudio da i domaću publiku obavesti o onome što su imali prilike da čuju poslanici Saveta Evrope. Svakakvih je „neprijatnosti“ bilo u dokumentima spremljenim za Strazbur – od, recimo, statističkih podataka o nesrazmeri u visini sredstava koje iz državnog budžeta dobijaju naprednjačke i opozicione opštine, naravno, na štetu opozicionih. Preko informacija o sprečavanju zapošljavanja u opštinama u kojima na vlasti nije SNS, čime se ozbiljno ugrožava njihovo funkcionisanje i zadovoljavanje potreba građana. Pa sve do zabrinjavajućih svedočenja odbornika – inače, članova različitih opozicionih stranaka iz različitih delova Srbije - o načinima na koje je na njih vršen pritisak da promene političku stranu. Tako, recimo, u svedočenju šabačkog odbornika Prodana Panića nalazimo zanimljive cifre: „Poslali su vozača po mene koji me odvezao u Beograd, kod čoveka za kog kažu da im je šef, a zove se Branislav Malović (pominjan u više svedočenja, prim. nov.). On mi je u razgovoru ponovo ponudio da pređem u SNS i na papiru je napisao 15.000-25.000 evra i rekao: ispod ovog nisi, a preko ovoga nije realno“, rekao je, između ostalog, Panić, objašnjavajući šta mu je nuđeno kako bi pristao da podržava politiku SNS u Skupštini grada. Isti odbornik naveo je da su mu i kasnije nuđena primamljiva obećanja, ali da je, nakon odbijanja dobio odgovor da „to može da se reši i na drugačiji, grublji način“. Sličnih priča bilo je još, a kao „mamac“ nije uvek nuđen novac, nego, recimo, radna mesta: „Rekla mi je da mogu da biram javno preduzeće u kojem želim da budem direktor ako se pripremim u SNS“ (iz svedočenja Marije Lazić, odbornice iz Šapca). Raznovrsni su i primeri „grubljeg rešavanja“ situacija u kojima opozicioni odbornici nisu bili spremni da izađu u susret zahtevima pred kojima su se našli – pa tako odbornik Bojan Jarić iz Bača opisuje kako je dobio otkaz u JKP Tvrđava iz tog mesta, nakon što je odbio da pređe u SNS. Julija Jovanović iz Trstenika navodi niz pritisaka koji su kulminirali njenim privođenjem u trajanju od 48 sati. Dragana Rakić iz Vršca detaljno govori o pretnjama i zastrašivanjima, medijskoj kampanji kojoj je izložena, mobingu na radnom mestu, podizanju neosnovanih tužbi... „Nema odustajanja, neko mora to da istera do kraja. Za sva kršenja zakona mora da se odgovara“, kategoričan je Zelenović, koji kaže da će vreme do 7. februara biti upotrebljeno za skupljanje novog dokaznog materijala o pritiscima vlasti. A materijala, znamo, ima toliko da su čak i u zvanične izveštaje o napretku Srbije na putu ka EU, uprkos strategiji negovanja „stabilokratije“, uspevale da se probiju ocene o „zarobljenoj državi“. O izveštajima raznih nezavisnih tela o stanju u oblasti pravne države ili medija, da ne govorimo. Ono što do sad nismo u tim izveštajima viđali jeste priča o stanju u Vojsci, o kome je ovih dana ponešto mogao da sazna predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker. Vojni sindikat Srbije (VSS) mu je, naime, uputio pismo u kome ga obaveštava o, kako navode „najgrubljim oblicima kršenja međunarodnih konvencija“, kao i Ustava i zakona Srbije, koje čine pojedini članovi Vlade Srbije. „U pismu upućenom gospodinu Junkeru, navedeni su primeri progona sindikalnih predstavnika, nepoštovanja međunarodnih konvencija i Evropskom socijalnom poveljom garantovanih radničkih, građanskih i ljudskih sloboda, kao i primeri kriminalnih radnji počinjeni od strane pojedinih članova Vlade Srbije na štetu građana, evropskog i srpskog pravnog poretka“, navodi se u saopštenju. Vojni sindikat Srbije je, kako se dodaje, od predsednika Evropske komisije zatražio da preduzme sve što je u njegovoj nadležnosti kako bi se „primeri kršenja međunarodnog prava sankcionisali“ i da bi se „žrtve negativnog delovanja pojedinaca na vlasti“ zaštitile. I to nisu jedini aktuelni pokušaji traženja zaštite na evropskim adresama. Obraćanje građana Evropskom sudu pravde u Strazburu nije novost, ali nije baš uobičajeno da, u istoj sedmici, saznamo za dva „medijska“ slučaja takve potrage za pravdom: osim našeg nedeljnika (o čemu pišemo u posebnom tekstu) zaštitu u Strazburu tražiće i grupa javnih ličnosti - Ilir Gaši, Antonela Riha, Tamara Skroza, Sergej Trifunović, Branislav Trifunović i Vukašin Obradović - koje je provladin tabloid Informer u tekstu „Kreće ubijanje Vučića“, optužio da su plaćenici SAD i EU, zaduženi za pravljenje haosa u Srbiji. Kakvi su izgledi svih ovih (i drugih) nastojanja da se, u Srbiji deficitarna, pravda dosegne uz pomoć sa raznih evropskih adresa? I pre svega, koliki je domet zajedničke akcije opozicionih opština, zbog čijeg je praćenja jedini dnevni list koji nije pod kontrolom vlasti doživeo do sada najsnažniji napad predstavnika države, započet tvrdnjom Aleksandra Martinovića da „Danas vodi hajku protiv SNS i nedužnih ljudi, koja je nezabeležena još od vremena Gebelsa i Adolfa Hitlera“? Ta oštra reakcija države, uostalom, najbolje potvrđuje ocenu Dragana Popovića iz Centra za praktičnu politiku da je reč o „važnom koraku i vrlo korisnoj, legitimnoj i legalnoj akciji“. „Savet Evrope, kao telo koje pomaže decentralizaciju vlasti, telo čiji smo član, jeste mesto za takvu akciju“, kaže Popović, koga brinu optužbe da je obraćanje u Strazburu „ogovaranje države“. Reč je, kaže, o zastarelom shvatanju suvereniteta i državnosti i vrlo je opasno slati građanima tu vrstu poruke u odnosu na tela u kojima smo član, jer je to još jedan korak ka urušavanju pravne države. „Savet Evrope ima benevolentnu proceduru, nema mehanizme za ozbiljne kazne, ali ima ogroman moralni autoritet, jer je reč o telu koje je bukvalno nastalo na zaštiti ljudskih prava. Ako Savet Evrope zaključi da postoje pritisci na lokalne vlasti, čak ni ovako autoritarnoj vlasti neće biti prijatno da to čuje“, kaže Popović. Takav eventualni stav Saveta Evrope neće, sam po sebi, uticati na odustajanje od negovanja „stabilokratije“, odnosno podrške autoritarnim vlastima, ali, veruje ovaj sagovornik, može biti cigla u građevini koja se polako gradi. Vlast, naravno, neće sedeti skrštenih ruku – verovatno će, procenjuje Popović, pokušati da ublaže stav Saveta Evrope i izbegnu oštrije kvalifikacije preko saveznika u konzervativnim strankama Evrope, pre svega nemačke CDU. A na domaćem terenu, zna se - kampanja satanizacije opozicije i medija, permanentna i svaki dan sve jača. U kontekstu priče o unutrašnjem stezanju, bez odgovora, za sada, ostaje pitanje: da li je svest srpskih vlasti da je i Nikola Gruevski, bivši makedonski premijer, za koga je rezervisana zatvorska ćelija, dugo imao snažnu podršku Zapada, dobra ili loša vest za građane Srbije?