Kopernikanski obrt Telekoma Srbije

Odavno jedna poslovna vest nije izazvala takvu političku buru kao odluka Telekoma Srbija da za 195 miliona evra kupi Kopernikus tehnolodži, firmu za distribuciju kablovske televizije i interneta. Država je, kao većinski vlasnik, u nekoliko navrata pokušala da proda Telekom, ali ni vladi Mirka Cvetkovića, ni Aleksandra Vučića nije uspelo da dobiju ponudu koja se ne odbija. U međuvremenu je u ovoj kompaniji došlo do kopernikanskog zaokreta, jer planira još nekoliko akvizicija. Za te kupovine, saznaje NIN iz više nezavisnih izvora, Telekom je od banaka već pozajmio 500 plus 70 miliona evra. Na spisku „želja“ su bar još dva kablovska operatera koji su po tržišnom udelu odmah iza SBB-a i Telekoma, a jedan od njih je Radijus vektor. U samom Telekomu za NIN kažu da je ova kupovina finansirana delom sopstvenim sredstvima, a delom kreditima, „po izuzetno povoljnim tržišnim uslovima“, ali ne otkrivaju druge detalje, jer ugovor sa bankama sadrži i odredbu o poverljivosti. S druge strane otkrivaju da im je cilj da se pozicioniraju kao regionalni lider u oblasti telekomunikacija i najavljuju dalje jačanje i širenje kroz nove investicije i akvizicije. Među prvima je na ovu vest reagovao Dragan Đilas, predsedavajući Saveza za Srbiju. On je pozvao premijerku Anu Brnabić da objasni kako jedan kablovski operator sa godišnjim prihodom od 17,3 miliona evra i neto profitom od samo 1,5 miliona evra vredi više od RTB Bor i skoro duplo više od PKB-a. Iz Helsinkija mu je uzvratio predsednik Srbije i lider SNS Aleksandar Vučić, optužujući Đilasa i Dragana Šolaka, suvlasnika najvećeg kablovskog operatera u Srbiji, SBB, da „žele da unište Telekom, za račun interesa jedne kompanije i dvoje, troje lica koji bi želeli da imaju potpuni monopol u Srbiji“. Oglasio se i lider SDS Boris Tadić, bivši predsednik i ministar telekomunikacija, ocenjujući ovu kupovinu kao jednu od tri najveće finansijske malverzacije i pljačke građana u poslednje tri decenije. „Umesto da investira u širokopojasni internet, od čega bi korist imali svi građani, država ulaže skoro 200 miliona evra za kupovinu kablovskog sistema, koji je usko povezan sa SNS-om i taj novac će preko ofšor kompanija na kraju otići u ruke članova SNS“, tvrdi Tadić. U virtuelnu diskusiju umešala se i premijerka. Uz opasku da Telekom treba da posluje profitabilno i da ima izuzetno jaku konkurenciju, sa kojom mora da se bori, Ana Brnabić je odluku o kupovini Kopernikus tehnolodžija ocenila kao odgovoran potez menadžmenta. „I svaka im čast“, poručila je Brnabić. Za razliku od nje, šef poslaničke grupe DS u Skupštini Srbije Goran Ćirić kaže da je na ovaj način država praktično proćerdala godišnju uštedu na smanjenim penzijama. Nema sumnje da je intenzitetu međusobnih optužbi na relaciji vlast – opozicija doprinela i jedna „sitnica“ - vlasnik 49 odsto Kopernikus tehnolodžija do pre nekoliko dana bio je, preko of šor kompanije, Srđan Milovanović, rođeni brat Zvezdana Milovanovića, vlasnika Kopernikus televizije, koga je sredinom 2016. tadašnji premijer i lider SNS Aleksandar Vučić imenovao za poverenika naprednjaka u Nišu. Savet za borbu protiv korupcije u Izveštaju o vlasničkoj strukturi i kontroli medija za 2015. označio je tu televiziju kao blisku vlastima, a i danas na njoj emisiju - Na kafi sa Đukom - ima poslanik SNS-a Vladimir Đukanović. To celoj priči daje dodatnu „aromu“. Pogotovo što je pre samo nešto više od mesec dana BIRN objavio da je Telekom preko zavisnih preduzeća – Vajreles medija i portala Mondo - od Aleksandra Rodića, koji je na naslovnim stranama Kurira poručivao „Srbijo, izvini“, preuzeo i Adrija medija grupu. Nezvanično se spominjalo da je Telekom to „zadovoljstvo“ koštalo 25 miliona evra. Nekim opozicionim liderima to je bilo dovoljno da zaključe da vlast, preko državnog preduzeća, pokušava da uspostavi punu kontrolu nad medijima u Srbiji. Na pitanje NIN-a zašto se šire i na štampane medije, iz Telekoma odgovaraju da oni nisu vlasnici ni Vajreles medija, ni portala Mondo. „U domenu IT i digitala, Telekom i Vajreles medija imaju strateško partnersvo već 14 godina, od 2004, a podsećamo da Vajreles sarađuje i sa drugim velikim kompanijama, kao što je, na primer, Junajted grupa“, navodi se u pisanom odgovoru NIN-u i najavljuju nove akcije na ukrupnjavanju tržišta, ne samo u Srbiji već i u regionu. „Plan nam je ekspanzija poslovanja u zemljama Zapadne Evrope i Severne Amerike, odnosno u područjima gde živi naša dijaspora i da postanemo nosioci digitalnog razvoja čitavog regiona“, odgovaraju iz Telekoma. Deo te nove strategije bila je očito i ideja da srpska kompanija od Dojče Telekoma kupi Telekom Albanije i da proširi svoj biznis i u druge zemlje regiona, s obzirom na to da je već prisutan u Crnoj Gori i BiH. Od toga, međutim, za sada nema ništa, jer se toj ideji otvoreno suprotstavio albanski premijer Edi Rama. Možda bi, baš zbog toga, mogla da se očekuje dalja ofanziva Telekoma na domaćem tržištu interneta i kablovske televizije, a cela ta operacija počela je kupovinom firme Kopernikus tehnolodži. Do prodaje Telekomu vlasnik 51 odsto Kopernikus tehnolodžija bio je KPNK holding, registrovan na Kipru, dok je 49 odsto imao Srđan Milovanović preko firme Kopernikus korporejšn, registrovane u Holandiji. Milorad Anđelić iz Abris kapitala potvrdio je za NIN da taj poljski investicioni fond stoji iza kiparskog KPNK holdinga, koji je 2016. od Srđana Milovanovića kupio 51 odsto Kopernikus tehnolodžija. Anđelić kaže da su pregovori o prodaji Telekomu trajali „više od četiri meseca“, da je Abris kapital, preko svoje firme sa Kipra, aktivno učestvovao u njima, ali da je sa prestavnicima Telekoma pregovarala i firma Srđana Milovanovića. Takođe, on kaže da na pregovorima nije bilo predstavnika Vlade, kao predstavnika većinskog vlasnika Telekoma. I u Telekomu su za NIN potvrdili da je stratešku odluku o akviziciji doneo menadžment, da je ona deo nove strategije „u cilju postizanja liderske pozicije u regionu i višestrukog povećanja vrednosti kompanije i profita“. Uz podsećanje da su u prethodnih pet godina isplatili 450 miliona evra dividendi i u razvoj investirali više od 600 miliona evra, u Telekomu tvrde i da su u istom periodu smanjili dug sa 700 na 300 miliona evra i da su sada u grupi „najmanje zaduženih telekom operatora u Evropi“. Kažu i da država nije garantovala za nove pozajmice, niti je firma kao garanciju založila imovinu ili udele. „Zaduženje neće ugroziti poslovanje, već će se, adekvatnim plasmanima u razvoj i akvizicije, obezbediti povrat sredstava i uvećati vrednost kompanije“, tvrde u Telekomu. Za berzanskog eksperta Nenada Gujaničića iz Momentum sekjuritisa odluka Telekoma da kupi kablovskog operatera strateški nije sporna. Ona je možda okasnela, ali je činjenica da telekomunikaciona industrija jedini prostor za svoj dalji rast može tražiti sinergijom sa internetom i kablovskim operaterima, objašnjava on i naglašava da je problematična – samo cena. Iako mu je u jednom trenutku cena od 195 miliona evra izgledala skandalozno, kao naučna fantastika, ispostavilo se da je toliko plaćena firma, za koju se, kaže Gujaničić, analizom poslovanja može utvrditi da vredi između 50 i 70 miliona evra. „Zbog pada ili stagnacije profitne stope u poslednje vreme, u cenu nisu mogla da se ukalkulišu buduća očekivanja. Takođe, dugovi Kopernikus tehnolodžija su veći od 20 miliona evra, a Telekom je ovom transakcijom kupio i dug. Pošto je njihova prosečna dobit pre kamate, poreza i amortizacije (EBITDA) u poslednje tri godine bila oko sedam miliona evra, uz računicu da je u ovoj industriji prodajna cena obično 10 ili 12 puta veća od EBITDA, dolazi se do cifre između 70 i 84 miliona evra. Kada se od te sume oduzme dug, koji sa prodavca prelazi na kupca, dobićemo da prodajna cena, u najboljem slučaju, nije mogla biti veća od 70 miliona evra“, objašnjava Gujaničić. U Telekomu navode da oni nisu kupili drugog kablovskog operatora, SBB bi stekao apsolutni monopol ili bi se stvorio neki novi SBB, a u oba slučaja bi ishod bio isti - definitivno urušavanje Telekoma. Zato su, kažu, još pre dva meseca upoznali javnost sa namerom da kupe neke kablovske operatore. I da su „prilikom same akvizicije saopštili i cenu, već i čitavu strukturu akvizirane kompanije sa stanovišta broja korisnika interneta i multimedije, kao i njenu geografsku rasprostranjenost, a imate potpuno nejasnu kupovinu našeg konkurenta, za 2,6 milijardi evra, gde nije čak jasno definisana ni struktura budućeg vlasništva, niti koliko je zapravo plaćena ta kompanija“. Zato upravu Telekoma „čude dvostruki aršini dela javnosti, jer transakcija od 2,6 milijardi evra nije izazvala nikakvu pažnju, iako je reč o dominantnom operatoru sa više od 50 odsto tržišnog učešća“. Nema sumnje da je jedan od razloga za povećano interesovanje to što je većinski vlasnik Telekoma država, a uz nju ima još skoro četiri miliona malih akcionara, koje niko ništa nije pitao, a do njih su doprle i procene ekonomiste i bivšeg državnog sekretara u Ministarstvu trgovine i telekomunikacija Dragovana Milićevića da Kopernikus tehnolodži „ne vredi više od 4,45 milijardi dinara“. Nakon što je model svetskog eksperta Avata Damodarana primenio na 21 sličnu firmu u Evropi, Milićević je za NIN, na osnovu podataka kojima raspolaže Ratel i na osnovu podataka iz finansijskih izveštaja, izračunao da Kopernikus tehnolodži vredi oko 37,5 miliona evra. Zato, kategoričan je on, ne postoji ekonomski rezon da se za takvu firmu plati 195 miliona evra. I na sajtu APR-a se može jasno videti da već nekoliko godina ukupni prihodi Kopernikus tehnolodžija stagniraju na nivou od oko 2,2 milijarde dinara, a neto dobit pada – sa 429 miliona dinara u 2014. skliznula je na 319 miliona, pa se malo oporavila na 381 milion, da bi se lane prepolovila na 181 milion dinara, ili tek nešto više od milion i po evra. Uz sve to, dugoročne obaveze te firme na kraju 2017. po osnovu kredita u zemlji i inostranstvu bile su 2,1 milijardu dinara, dakle skoro iste kao i ukupni godišnji prihod. Imajući sve to u vidu Dragan Radović, vlasnik agencije za knjigovodstvene usluge Kvatro, pita se zašto bi neko za firmu čija je knjigovodstvena vrednost 9,2 miliona evra platio 21 puta više para. Uz prošlogodišnju neto dobit Kopernikus tehnolodžija od 1,53 miliona evra, Telekom bi morao 132 godine da čeka da mu se uloženi novac vrati, izračunao je Radović. S druge strane u Telekomu tvrde da će im se akvizicija isplatiti već za pet-šest godina. Na pitanje kako su to izračunali, iz ove kompanije za NIN kažu da je poljski fond Abris nakon preuzimanja Kopernikus tehnolodžija, tokom 2017. i prva tri kvartala 2018. „dosta“ uložio u modernizaciju i digitalizaciju postojeće mreže, što je prouzrokovalo brzi rast korisničke baze i istovremeno omogućavanje pružanja više različitih servisa pojedinačnom korisniku. „Time će prihod i profitabilnost Kopernikus tehnolodžija biti značajno veća nego 2017, a istovremeno će se spajanjem korisničkih baza dve firme povećati njihova profitabilnost po korisniku, kroz smanjenje troškova i efikasnije upravljanje investicijama. „Reč je o dvostrukom pozitivnom efektu, a svaka analiza bez uzimanja u obzir svih navedenih efekata je paušalna i zlonamerna“, poručuju iz Telekoma. Direktor kompanije Predrag Ćulibrk tvrdi da je akvizicija obavljena „po tržišnoj ceni od oko 1.000 evra po korisniku“ i da će uvećati vrednost Telekoma. On je za RTS rekao da Kopernikus tehnolodži nema 51.000 korisnika, kao što navodi Ratel u izveštaju za drugi kvartal, već četiri puta više. „Dobili smo više od 200.000 korisnika – 145.000 korisnika televizije i 60.000 korisnika interneta“, tvrdi Predrag Ćulibrk i kaže da su „optužbe na račun Telekoma iskonstruisale konkurentske kompanije“, da je „zaprepašćen što je ovo pitanje ispolitizovano“ i da je „napad u interesu onih igrača kojima razvoj Telekoma ne odgovara“. A onda je precizirao da je, dok je Telekom stagnirao, „Dragan Šolak pravio jaku kompaniju i sada SBB ima 55 odsto tržišnog udela“. Da se kojim slučajem akcije Telekoma kotiraju na Beogradskoj berzi, cena bi im zbog kupovine Kopernikus tehnolodžija po previsokoj ceni odmah pala za pet-šest odsto, ubeđen je Nenad Gujaničić, koji smatra da je nedopustivo što građani kao vlasnici - neposredno kao mali akcionari, a posredno su kao poreski obveznici vlasnici i državnog udela - ne znaju ništa o strategiji te kompanije, niti šta država sa njom planira. Ono što se skoro sigurno zna je da vlasnici Kopernikus tehnolodžija neće u Srbiji platiti porez kao što je to uradio Miroslav Mišković kada je prodao Delta Maksi belgijskom Delezu. Poreski stručnjaci sa kojima je NIN razgovarao uvereni su da porez na kapitalnu dobit za ovu transakciju neće biti plaćen u Srbiji. Po važećim propisima i ugovorima o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, poljski fond Abris kapital bi svoj deo poreza trebalo da plati na Kipru, a firma Srđana Milovanovića u Holandiji. Ali, s obzirom na to da se radi o of šor zonama, pitanje je da li će uopšte i biti oporezivanja. U svakom slučaju, kažu poreski eksperti, Srbija od ove akvizicije Telekoma neće imati nikakve koristi u vidu poreza. Za manje od godinu dana znaće se ko je bio u pravu. Kritičari, koji tvrde da se kupovina Kopernikus tehnolodžija Telekomu nikako ne može isplatiti, ili uprava te kompanije koja očekuje dalji rast profita. Živi bili, pa videli. Bratska SNS televizija Televizija Kopernikus, odnosno preduzeće Kopernikus cable network, osnovano je 2006. i u većinskom je vlasništvu Zvezdana Milovanovića, šefa niškog odbora SNS-a i brata biznismena Srđana Milovanovića, koji je do prodaje Telekomu bio suvlasnik Kopernikus tehnolodžija. Zvezdan Milovanović je, prema podacima iz APR-a, vlasnik 52,41 odsto kapitala Kopernikus televizije, a vlasnik preostalih 47,59 odsto je preduzeće Tvinel, društvo za proizvodnju, trgovinu i usluge, u kome je odgovorno lice - Zvezdan Milovanović. Takođe, u APR-u stoji da Kopernikus cable network, poznat i kao televizija K::CN, iz Niša, ima i četiri zavisna preduzeća - Kopernikus RT Jagodina, Kopernikus RT Šid, Kopernikus RT Raška i Kolubara pres iz Lazarevca, takođe preduzeće za proizvodnju, trgovinu i usluge. Kiparska veza I dok se u većinskom vlasništvu Zvezdana Milovanovića nalazi TV Kopernikus, njegov brat Srđan i dalje je direktor i zakonski zastupnik firme Kopernikus sistem, koja je registrovana u Novom Beogradu. Ovo preduzeće je 2016. razdvojeno od firme Kopernikus tehnolodži, malo pre nego što će do tada jedini vlasnik, Srđan Milovanović, poljskom investicionom fondu Abris kapital prodati većinski udeo od 51 odsto kapitala Kopernikus tehnolodžija. Trenutno, prema podacima APR, jedini vlasnik Kopernikus sistema je kiparska of šor firma Kopernikus korporejšn. I iza nje stoji Srđan Milovanović, što se vidi iz rešenja Komisije za zaštitu konkurencije iz 2016. Kao zavisna preduzeća u okviru Kopernikus sistema posluju i Hotel Prag u Beogradu, Kopernikus kars u Švajcarskoj, kao i pet firmi - Kopernikus hoteli i restorani, Kopernikus ril estejt, Kopernikus logistik, Partner gradnja ZND i Kopernikus Borac - registrovanih na istoj adresi, u Bulevaru Arsenija Čarnojevića 69g.