Majmunska posla

Vlast se ne postavlja samo prema sopstvenim građanima i stručnoj javnosti, koji upozoravaju da su mini-hidroelektrane u planinskim rekama ekološka katastrofa, kao tri majmuna - ne pričam, ne vidim, i ne čujem - već sada ignoriše i evropske preporuke. A kako ignoriše evropsku Energetsku zajednicu (EZ), čiji je Srbija član, pokazuje primer sela Rakita na Vlaškim planinama kod Stare planine. Meštanima Rakite ovih dana jedino je preostalo da svojim telima pokušaju da sačuvaju svoju reku i selo od bahatih investitora. Jedino ministar zaštite životne sredine Goran Trivan barem deklarativno ne učestvuje u „majmunskim poslovima“ jer je, kako tvrdi, protiv izgradnji MHE u zaštićenim zonama, i najavljuje novi zakon koji bi to zabranio. Međutim, uništavanje reka se nastavlja i očito je da vlast zasada nije spremna da ispuni zahteve i preporuke građana, nepodeljene stručne javnosti i evropske Energetske zajednice da se odmah obustavi izgradnja dok se ne reše otvorena pitanja. Energetska zajednica u svom saopštenju od 13. novembra jedino je od svih zemalja pomenula Srbiju, navodeći da trenutno razmatra žalbe koje stižu iz naše zemlje. Konstatuje se da je učešće javnosti sastavni i neophodni deo procedura procene uticaja MHE na životnu sredinu, a to učešće mora biti osigurano i dokazano. Ističe se da je nepoštovanje ove obaveze osnov da se ospore do sada dobijene dozvole. „Obavezu da sprovedu ove procedure imaju državne institucije“, poručuje jasno Energetska zajednica. U saopštenju se ističe i da suprotstavljanje lokalnog stanovništva investitori i vlasti treba da shvate veoma ozbiljno, kao i da je Sekretarijat EZ spreman da posreduje u razgovorima suprotstavljenih strana. Napominje se i da ukoliko postoje značajni negativni efekti na životnu sredinu – mora biti izvršena procena uticaja na ljude, biljke, životinje, reke, vazduh, klimu, kulturno nasleđe. Inače je Igor Šoltes, zamenik predsedavajućeg Delegacije parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje Srbije EU i pripadnik Grupe zelenih u Evropskoj skupštini, za NIN od 20. septembra (tekst Burazerska ekologija) izjavio da MHE ne treba graditi u zaštićenim zonama, da vlasti moraju da slušaju lokalno stanovništvo, i da će to pitanje biti postavljeno tokom pregovora o pristupanju. Evropska Energetska zajednica sada je takođe poslala jasnu poruku; „Projekat izgradnje MHE može biti nastavljen samo ako se uspostave mere za to da se izbegnu, umanje ili, ako je moguće, uklone glavni neželjeni efekti.“ Ovo upozorenje EZ je izašlo u danu kada su meštani Rakite telima štitili svoje selo i reku uprkos privatnom obezbeđenju koje je angažovao investitor, ali i policiji koja je bila na strani vlasnika MHE. Vlast ne samo da ignoriše meštane Rakite nego je ignorisala i građane brojnih mesta čije su reke već uništene - Jošanička reka (padine Kopaonika), Bistrica (okolina Nove Varoši), Crnovrška reka (Stara planina)... Srpske vlasti su gluve i na upozorenja stručnjaka da izgradnja MHE u zaštićenim zonama prirode jeste ekološka katastrofa. Najpozvaniji za ovu oblast uputili su i javno pismo 13. septembra ministru za zaštitu životne sredine Goranu Trivanu i gradonačelniku Pirota Vladanu Vasiću. Pismo kojem se upozorava da će MHE uništiti dragocene vodne resurse, te da je neophodno zaustaviti uništavanje planinskih reka i promeniti energetsku politiku, potpisali su dekani Šumarskog fakulteta Ratko Ristić, Biološkog fakulteta Željko Tomanović, Geografskog fakulteta Dejan Filipović, Rudarsko-geološkog fakulteta Dušan Polomčić, kao i direktor Instituta za biloška istraživanja „Siniša Stanković“ Pavle Pavlović. U pismu se upozorava da je izgradnja MHE, posebno u zaštićenim prirodnim dobrima, u suprotnosti sa brojnim zakonima, a da se neretko dešava da se gradi i uprkos izdatim negativnim mišljenjima Zavoda za zaštitu prirode. „Srbija je najsiromašnija zemlja na Balkanu kada su u pitanju površinske vode... Vodno bogatstvo naše zemlje je pod dodatno velikim negativnim uticajima brojnih zagađivača, lošeg gazdovanja, a povrh svega masovna izgradnja MHE preti time da malo preostalih dragocenih resursa bude potpuno uništeno“, navodi se u pismu. Konstatuje se i da je izgradnja MHE u Nemačkoj, Austriji, Italiji i Francuskoj podstakla brojne diskusije o neznatnim energetskom koristima malih hidroelektrana, a velikim ekološkim štetama. „Kao siromašna zemlja moramo iz tuđih grešaka da izvučemo pouke, a ne da srljamo u nove greške“, ističu ovi stručnjaci. U pismu se još navodi da postoje mnogo efikasnije i isplativije, a u smislu očuvanja životne sredine održivije opcije za proizvodnju električne enrgije. „Nasuprot tome, alternativa čistoj vodi ne postoji i život bez nje nije moguć“, zaključuju stručnjaci. Dekan Ratko Ristić, koji je i profesor na Katedri za bujice i eroziju, kaže da sa Šumarskim fakultetom po pitanju mini-hidroelektrana niko nije kontaktirao sem Ministarstva za zaštitu životne sredine. Ovo ministarstvo je održalo skup maja 2018, a dr Ristić je govorio o efektima gradnje MHE pripadnicima ekološke inspekcijske službe. „Pored ovog ministarstva, u kompleksnoj administrativnoj proceduri za pribavljanje svih potrebnih saglasnosti, uslova, mišljenja i dozvola, daleko veću ulogu imaju ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture (Zorana Mihajlović), zatim poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede (Branislav Nedimović), i rudarstva i energetike (Aleksandar Antić). Niko se od njih nije obratio fakultetu. Na primer, Ministarstvo građevine umesto da zabrani, izdaje dozvolu za MHE Pakleštica na Visočici. Ta dozvola je suprotna vladinoj Uredbi o utvrđivanju prostornog plana područja parka prirode i turističke regije Stara planina iz 2008, kao i Uredbi o zaštiti parka prirode Stara planina iz 2009“, kaže dr Ristić. On napominje da se obratio i ranije gradonačelniku Pirota, povodom izgradnji 58 MHE na Staroj planini, ali da nije dobio odgovor. Profesor Ristić je sa kolegama sa fakulteta uradio stručno-naučni rad „MHE (derivacionog tipa), beznačajna energetska korist i nemerljiva ekološka šteta“. Oni u radu konstatuju „da su upravo zbog malog energetskog doprinosa, a fatalnih ekoloških posledica, vlasti u SAD uklonile više od 1.000 MHE, u periodu 1993-2017. Slični procesi se odvijaju u Francuskoj, Španiji, Nemačkoj i Švedskoj“. Naveli su i da su evropske organizacije koje se bave vodotokovima utvrdile da je izgradnja osam MHE u Albaniji, Hrvatskoj i Makedoniji, dovela do nestanka ili ugrožavanja endemskih i zaštićenih vrsta riba, ugrožavanja vodosnabdevanja lokalnih zajednica i intenzivne erozije na pristupnim putevima. „Evropska komisija je Rumuniji dala obavezujući nalog da ispita održivost koncepta MHE“, navodi se u radu grupe profesora Šumarskog fakulteta. Podseća se i da Evropska banka za obnovu i razvoj i Evropska investiciona banka preispituju poslovanje 2018. kad je u pitanju finansiranje gradnje MHE. Inače, po važećim propisima u Srbiji svaki građanin koji plaća račun za struju praktično finansira i uništavanje reka. To je uređeno tako da jedinu korist ima investitor od trenutka puštanja MHE u pogon. Tada se proizvedena električna energija MHE isporučuje EPS, koji plaća povlašćenu cenu investitorima po svakom kilovat-času. Na kraju sve plaćaju građani jer su računi za struju u svakom domaćinstvu u Srbiji uvećani sa 0,093 dinara po potrošenom kilovat-času. Profesor Željko Tomanović, dekan Biološkog fakulteta u Beogradu, koji je inicirao zajedničko pismo dekana, navodi da se ovom fakultetu niko nije zvanično obratio za mišljenje povodom izgradnje MHE. „Pre desetak godina MHE su bile poželjne kao alternativni izvori energije, međutim loša iskustva u mnogim zapadnoevropskim zemljama su to demantovala. Državna smo institucija i državni fakultet i jednostavno smatram da je naša dužnost da upozorimo na sve negativne pojave koje su u okviru naših kompetencija. Mi smo zbog toga delimično i plaćeni. Naravno, nismo ti koji odlučuju, već nadležni državni organi, a u skladu sa propisanim procedurama. Ali je na njima i odgovornost“, kaže dr Tomanović. Aleksandar Jovanović, iz pokreta Odbranimo reke Stare planine koji je postao mnogo širi od lokalnog, kaže da ih niko iz države nije primio i da se oglušuju već pet godina na njihova upozorenja. „Ne znam kako ministar Trivan misli da nešto zajedno radimo kada neće sa nama ni da razgovara. Kao što smo organizovali protest u Pirotu, organizovaćemo u Beogradu krajem decembra. Tražimo da se momentalno zaustavi gradnja MHE u svim zaštićenim zonama“, navodi Jovanović. On kaže da se sada odsudna bitka vodi za spas Rakitske reke i da investitor ne odustaje, a država ne pomaže iako čak i zakonski ima osnova. „Ustanovljeno je prisustvo potočnog raka, a zakon nalaže ako se nađe zaštićena vrsta da mora odmah da se zaustavi gradnja. Takođe Zavod za zaštitu prirode iz Niša utvrdio je uništenje šume na tom potezu oko gradilišta“, kaže Jovanović. Desimir Stojanov, predsednik mesne zajednice Rakita, koji sa skoro svim meštanima protestuje protiv izgradnje male hidroelektrane u njihovom selu, opisuje neprijatnosti kojima su izloženi. „Investitor je prvo ušao ne obaveštavajući nas i osim reke nam uništio seoski put i okolnu šumu. Nije imao dozvolu za jače turbine, pa su radovi bili obustavljeni. Naknadno je dobio dozvole i posle sedam meseci, 22. oktobra je ponovo krenuo da radi. Dobio je 495 kvadrata površine. Međutim, to je proširio 10 puta i zahvata naše parcele. Sa mehanizacijom je nastavio da nam uništava seoski put i izazvao je i klizište“, kaže Stojanov. On napominje da se meštanima Rakite gaze građanska i manjinska prava (bugarska nacionalna manjina), a da je investitor doveo privatno obezbeđenje koje je nasilno. „Doveo je batinaše koji se poznaju sa raznih ratišta. Vulgarno su dobacivali našim ženama, a nas su vređali i gurali nas. Policajci su to samo posmatrali i stavili se na stranu investitora za koga zakon ne postoji. Policija stalno podnosi prijave protiv nas za javni red i mir. Ne mogu da priđem ni mestu gde mi je petogodišnji sin nastradao, da zapalim sveću. Dva sata sam čekao da mi policija da saglasnost i na kraju nije dozvolio investitor“, kaže Stojanov ne sakrivajući tugu. On ističe da će se meštani Rakite boriti do kraja i da neće odustati. „Ako investitor pobedi, uništiće nam selo, nećemo imati gde da živimo“, kaže Stojanov. On nam je još početkom septembra rekao: „Tako nije bilo ni za vreme Turaka. Oni nam nisu uništavali puteve i otimali reke“. Tada je ekipa NIN-a posetila Rakitu i uverili smo se da su osim reke uništeni seoski put i okolna šuma, o čemu smo pisali u tekstu Pirotska buna od 6. septembra. Meštanima sela Rakita skoro dve godine niko iz države nije pritekao u pomoć, čak ni Slađana Nikolić, predsednica njihove opštine Babušnica. „Niko nam iz države nije pomogao. Samo nam je došla poslanica Marinika Tepić“, kaže Stojanov. Samostalna opoziciona poslanica Marinika Tepić kaže za NIN da je sa Stojanovim prvi put razgovarala kada je preko društvenih mreža videla snimak kako njega, koji je bio na štakama i sa gipsom, njegovu suprugu i još nekoliko meštana guraju i vređaju pripadnici Protekta grupe koji obezbeđuju investitora MHE u Rakiti. „Stojanov me je pozvao da dođem. Sazvao je zbor građana gde su svi izrazili želju da dođem. Odmah sutradan sam otišla. Tamo je kao u filmu. Nasred sela ograđeno područje na delu reke koje čuva obezbeđenje, a obezbeđenje čuva policija - od meštana. Ti očajni ljudi, a razgovarala sam sa bukvalno svim meštanima, uglavnom im je prosek godina života preko 60, odlučni su u stavu da po cenu života neće dozvoliti da im investitor uništi njihovu reku, selo i dom“, kaže Tepićeva. Ona navodi da je probala da razgovara i sa šefom gradilišta, a da je došao Dejan Marjanović kao predstavnik investitora. „Stalno je ponavljao ‘Mi sve radimo po zakonu’, i ni u jednom trenutku nije krio bes i gotovo mržnju prema meštanima. Na svake dve rečenice izgovorene na moja pitanja, upadao bi sa nizom uvreda i psovki na račun meštana koji su došli sa mnom“, navodi Tepićeva. Ona sa zgražavanjem konstatuje da „obezbeđenje meštane Rakite tretira bukvalno kao nižu vrstu koju izazivaju i maltretiraju“. „Vređaju ih, a onda kada im meštani uzvrate, oni zovu policiju i kažu da ih meštani psuju i prete im. I policija bukvalno odmah piše prijavu tim jadnim ljudima. Naravno, ti trouglasti momci iz obezbeđenja - a najviše ih izazivaju dvojica u civilu koja mislim da čuvaju zapravo tog Marjanovića a ne objekat - stalno izazivaju i meštani na dnevnom nivou imaju po više prijava“, navodi Tepićeva i kaže da postoji i video-snimak jedne takve situacije. Ona napominje da joj je Marjanović pokazao projekat na kome se vidi da je investitor trenutno zauzeo tek polovinu terena. „Na moje pitanje da li to znači da se oni neće povući, već će i proširiti radove uzvodno, on je odgovorio: ’Naravno, ne pada mi na pamet da me ove budale spreče u bilo čemu’. On tvrdi na snimcima da ništa nije urušeno, da žele da obeštete svakog kome su naneli štetu na privatnoj parceli, ali da svaki kočić njihove ograde nije zaboden ni milimetar van projektnog plana i nije ništa narušio. To naprosto nije tačno. Ja sam obišla ceo teren, jasno se vidi da realno stanje nema veze s onim što taj predstavnik investitora govori. Put iznad škole i reke više ne postoji, njime ljudi više ne mogu ići ni do svojih njiva, privatne parcele između reke i tog puta do brda takođe više ne postoje“, kaže Tepićeva. Ona napominje da investitori ne razumeju da ima i ljudi koji ni po koju cenu ne žele da prodaju svoje imanje ili da dozvole da se narušava. „Oni to jednostavno ne razumeju i misle da će silom i novcem sve rešiti. Naišli su na tvrd orah sa ovim bakama i dekama i njih ne mogu tek tako da preveslaju“, zaključuje poslanica Tepić, koja je jedina od narodnih predstavnika došla u Rakitu. Svi političari bi zajedno morali da donesu odluku o obustavi izgradnje MHE u planinskim rekama bez obzira na stranačke podele, uvažavajući ne samo iskustva drugih zemalja i mišljenja građana i stručnjaka već imajući svest da od te odluke zavisi i da li će njihovi potomci živeti u ekološki zdravoj Srbiji ili neće. Zato je ova odluka važnija od svakog ličnog interesa, makar to bio i Nikola Petrović, kum predsednika Aleksandra Vučića, koji sa povezanim preduzećima, prema istraživanju CINS-a, dobija milione evra od mini-hidroelektrana. Ako tako ne bude, biće da su i naši preci majmuni imali više ekološke svesti.