Terenac na daljinsko upravljanje

Dogovorili su se da se nađu u jednom od tri hotela u Kosovskoj Mitrovici. Potvrdili su ime hotela SMS porukom. „Čekao sam ga, nije ga bilo“, kaže Milan Radonjić, novinar Birna. Priseća se dana u kom mu je Oliver Ivanović dao poslednji intervju, u kojem je eksplicitno pomenuo jedno ime kao nosioca neformalnog centra moći povezanog sa politikom i mafijom koja vlada krvavim srpsko-balkanskim Belfastom. Izgovorio ga je sam Ivanović: „Milan Radoičić.“ Ime čoveka koji je deset meseci kasnije osumnjičen za ubistvo Ivanovića po istrazi koja se vodi u Prištini. Čoveka kojeg u svom kabinetu, uprkos toj optužbi, i kriminalnom dosijeu, prima predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Tada, u Kosovskoj Mitrovici, novinar Birna pozvao je Ivanovića, a on mu je rekao da ga čeka i pitao ga zašto kasni. Bio je u drugom hotelu. Kao da je greška u pitanju (u SMS poruci pisalo je i ime hotela), novinar Birna je otišao u drugi hotel. Videlo se da je Ivanović pod pritiskom, još pre nego što je izgovorio Radoičićevo ime. Popio je gutljaj kafe, napravio pauzu i rekao: „Ali nemojte to objavljivati sada. Neka ostane zabeleženo.“ To ime i ta rečenica ostali su zabeleženi na snimku. Posle ubistva novinar Birna otišao je u sedište Oliverove stranke, kada mu je Ivanovićeva saradnica Ksenija Božović rekla da se neko iz SDP-a, ko se njima naknadno pridružio, raspituje za njegov telefon, gde je i šta radi. Danima posle, nalazio je crvenu farbu ispred ulaza u stan, kao kapi crvene krvi. „Oliver je govorio, iako je bio vidno uplašen, da zna sve te ljude koji su mu pretili, koji ga prate i koji su mu zapalili automobil. Rekao je da ih je prijavio KPS-u. I da to nije rezultiralo ničim“, kaže novinar Birna. Gde je Radoičić sada? „Vučić zna“, kaže za NIN Rada Trajković i tvrdi da su mali privrednici, koji drže male markete na severu KiM, dobili nalog da podignu cenu proizvodima i plaćaju reket Radoičićevim telohraniteljima. „Jednom Gorancu, koji se žalio, zapalili su automobil. I premda se na KiM Radoičić često povezuje sa kriminalom, detalje ne znam. Ali znam da se tu valja velika količina narkotika i svašta još, a da država Srbija nije zainteresovana da ispita i proveri njegovu ulogu. Naprotiv, on je došao sa predstavnicima Srpske liste na sastanak kod Vučića. Mislim da je taj sastanak i upriličen kako bi njih dvojica razmenili informacije, koje ovako to ne mogu, jer Radoičića prati i prisluškuje međunarodna zajednica“, kaže Trajković. Ona svedoči da je Oliver Ivanović uoči ubistva bio obazriv, sve je zapisivao i u džepu su mu pronašli broj registarskog vozila koje je pratilo njegovog brata to jutro kada je ubijen. „Mislim da je Oliver arhivirao negde sve podatke o ljudima koji su ga pratili. Odlično je znao od koga je ugrožen i sve to je rekao i BIA, i Vučiću, i još nekim opozicionim liderima i KPS-u“, kaže Rada Trajković. Tvrdi da je Ivanović ostavljao pismene tragove ko ga sve prati i gde u kom trenutku. „Gde se sada to nalazi, to ne znam“, kaže i naglašava: „Ne dovodim ja u vezu Radoičića, svi na KiM ga dovode u vezu s ubistvom Ivanovića. I ne samo s tim. On je za BIA bio izvođač na terenu, koji ima svoju mafijašku mrežu“. Radoičić doskora nije bio poznat u Kosovskoj Mitrovici. Rođen je u Peći, a do rata 1999. živeo je u Đakovici, odakle je prebegao u centralnu Srbiju, da bi se pre 15-ak godina doselio u Kosovsku Mitrovicu. NJegov razvojni put neodvojiv je od Zvonka Veselinovića. Pre nego što su se spojili, sitni kriminalci bavili su se krađom automobila i švercom heroina. Prekretnica se dogodila kada je Vlada Srbije 2005. donela odluku o ukidanju obaveze plaćanja poreza na dodatu vrednost (PDV) na Kosmetu. Ista odluka je predviđala povraćaj PDV-a svima koji robu otpreme na KiM. U praksi, ova odluka omogućila je da roba, zvanično prijavljena kao da je isporučena kupcima u južnoj pokrajini uopšte ne napušta teritoriju Srbije, pri čemu je u našem poreskom sistemu automatski oslobođena budžetskih nameta. Tako „izvezena“, roba je nelegalnim kanalima mogla da završi na tržištu centralne Srbije. Pri tome, kupac plaća cenu u koju su uračunate i obaveze prema državi, iako one nisu naplaćene. Razlika između osnovne i prodajne cene robe ne ide u budžet, već ostaje švercerima i prodavcima. U to vreme, Veselinović i Radoičić su otvorili pumpu Tim petrol u selu Rudare, na magistralnom putu Kosovska Mitrovica - Priština. Pumpa se nalazi tačno na liniji faktičkog razdvajanja između Srba i Albanaca, preciznije - baš na mestu gde se završavaju srpska sela, a počinju albanska. Veselinović i Radoičić uzimali su nedeljno 50 cisterni goriva iz Rafinerije Pančevo i izvozili ga na Kosovo, prema podatku iz 2007. i 2008. koji je otkrio Euleks u jednom od svojih izveštaja. Redovno im je država na to gorivo vraćala PDV, a gorivo se, osim na severu Kosova, vraćalo i za Srbiju, ali je išlo i dalje od Mitrovice, iako je istom odlukom Vlade bilo predviđeno da se sva roba koja ide južno od Ibra - oporezuje. O tome je 2011. pisao i NJujork tajms, otkrivši vezu Veselinovića i Mentora Bećirija, jednog od najvećih švercera goriva na Kosovu. Kasnije je Euleks uhapsio i osudio Bećirija, baš kao saradnika Zvonka Veselinovića. Osim goriva, postoje podaci i o enormnoj zaradi na dopunama za mobilne telefone srpskog Telekoma. Pretplatnik bi u centralnoj Srbiji na kiosku uplatio, primera radi, dopunu od 100 dinara. Prodavci na kiosku primili bi novac, korisnik dobije kredit koji je uplatio, a država na tome izgubi 18 dinara, odnosno 18 odsto, koliko je u to vreme bio PDV. Zapravo, sve transakcije su imale čudnu putanju - uplata je sa kioska išla firmi sa severa Kosova, da bi se preko nje vratila do korisnika u punom iznosu, ali bi država na svaki iznos od 100 dinara firmi sa severa Kosova vratila PDV od 18 dinara. Procena je da se godišnje na ovom poslu zarađivalo 500.000 evra. Vlada Mirka Cvetkovića je u septembru 2011. godine ukinula ovu odluku kako bi sever Kosmeta vratila u poreski sistem zemlje, ali i kako bi se sprečile dalje mahinacije. Ipak, to nije dugo trajalo. Nova Vlada Srbije, u kojoj su bili naprednjaci i socijalisti, donela je 14. decembra 2013. Uredbu kojom se ponovo ukida obaveza plaćanja PDV-a na Kosmetu. Istom uredbom vratila se mogućnost povraćaja PDV-a svima koji robu formalno otpreme na KiM. Nekima je to rešenje baš dobro došlo da nastave da pune sopstvene džepove i to novcem poreskih obveznika, koji bi trebalo da završi u državnoj kasi. Najpoznatija Veselinovićeva i Radoičićeva firma u Srbiji je Inkop iz Ćuprije. NIN je već pisao da je direktor Inkopa izvesni Milan Miletić iz Ćuprije. Osobu pod istim imenom i prezimenom, iz istog grada, NIN je pronašao na spisku od 2.283 donatora SNS-a za izbore 2012, koji se nalazi na sajtu Agencije za borbu protiv korupcije. Inkop je korisnik čak dva državna kredita. Jedan od 1,4 miliona evra ovoj firmi dala je Poštanska štedionica, a drugi je dobila od Ministarstva finansija – Poreske uprave u Ćupriji. Inkop, naime, nije plaćao porez, pa mu je odobren poreski kredit u iznosu od 46 miliona dinara. U finansijskom izveštaju Inkopa vidi se još jedan Veselinovićev posao sa državom. To je posao izgradnje auto-puta na takozvanom Koridoru 11. Pojedini krediti obezbeđeni su Podizvođačkim ugovorom koji je Inkop potpisao sa firmom Energoprojekt-niskogradnja za izvođenje građevinskih radova na projektu izgradnje deonice 5: Lajkovac - LJig u dužini od 24 kilometra. Ugovor je zaključen 27. maja 2014, u vreme kada je firma Energoprojekt-niskogradnja bila pod kontrolom države. Isti odnos vlasništva: braća Zvonko i Žarko Veselinović 60 odsto, Radoičić 40 odsto, imali su i nad kamionima oduzetim od Hipo Alpe-Adrija lizinga. Zbog ovoga se Veselinoviću i Radoičiću sudilo pred Specijalnim sudom u Beogradu, gde su oslobođeni svih optužbi. Tokom suđenja se ispostavilo da su ovi kamioni bili angažovani na izgradnji auto-puta Priština – Tirana, i to kao podizvođači firme Arena invest, čiji su vlasnici finansijeri i bliski saradnici Hašima Tačija. Iz Euleksa je svojevremeno procurio izveštaj da su Veselinović i Radoičić učestvovali u podmićivanju tužioca iz južnog dela Mitrovice, a da su imali pomoć srpskih policajaca iz severnog dela grada. Reč je o tužiteljki Vahide Badivuku i policajcima Željku Bojiću i Milanu Ristoviću. U izveštaju Euleksa se kaže da su Veselinović i Radoičić 30. jula 2009. pretili policajcu srpske nacionalnosti koji je bio na dužnosti. Predmet je dodeljen tužiteljki Badivuku, da bi nekoliko dana kasnije kod nje došli Bojić i Ristović „navodno u ime Veselinovića, kako bi uticali na izbor sudije u predmetu“. Radoičić i Veselinović su se pojavili na saslušanju kod tužiteljke Badivuku, 14. avgusta iste godine, ali su pušteni, uprkos tome što je postojao raniji nalog da budu sprovedeni na druga saslušanja zbog drugih krivičnih prijava. Protiv Badivuku je kasnije pokrenut postupak zbog ovog događaja, tokom kojeg nije pronađena njena krivica. Ipak, 2016. ona je osuđena na tri godine zatvora zbog primanja mita. Dokazano je da je primila mito od 22.000 evra kako bi dozvolila preuzimanje nekoliko skupocenih vozila, oduzetih u postupku pred sudom zbog izvršenja krivičnih dela. Željko Bojić, koji se spominje u ovom izveštaju Euleksa, danas je šef operative Kosovske policijske službe na severu Kosova, postavljen je na ovo mesto posle pregovora u Briselu i često se oglašava po pitanju istrage Ivanovićevog ubistva. O Radoičiću u Srbiji malo se znalo sve dok dan nakon ubistva lidera SDP Gazeta ekspres nije objavila fotografiju čoveka obrijane glave za stolom u restoranu u društvu Ramuša Haradinaja. Objavljen je odmah potom i drugi snimak sa slavlja predstavnika Srpske liste u severnoj Kosovskoj Mitrovici. U prvom je redu, samo par mesta udaljen od direktora BIA Bratislava Gašića i šefa vladine Kancelarije za KiM Marka Đurića. Vučić je dugo negirao da ga poznaje, iako Marko Jakšić tvrdi da je Vučićev sin bio čest Radoičićev gost na KIM i da je praktično tamo pod njegovom zaštitom. Iako je u jednom intervjuu Haradinaj rekao da Radoičić „nije političar“, dodao je i: „Ne moraš biti samo političar, svi imamo neku ulogu ovde. On je neki sa Severa, bitan je za sve i ja pričam i sa njim“. Kosovski portal Arbresh.info objavio je samo nekoliko dana nakon ubistva Ivanovića da se „sumnja da je grupa na čijem je čelu Radoičić odgovorna za ubistvo lidera GI SDP“, da „ta grupa ima dobre veze sa vodećim strukturama u Srbiji“. Opozicioni lideri na KiM tvrde da je Radoičić neosporna i suštinska vlast na severu KiM, a izvori Euleksa tvrde da Radoičić kontroliše celokupno podzemlje na severu KiM. Kada su ga pitali ko je Radoičić, Marko Đurić je dugo odgovarao - biznismen, iako u to vreme nije imao niti jednu firmu registrovanu na svoje ime. I tako je bilo sve dok nedavno nije i formalno postao partner sa Veselinovićem i suvlasnik firme Inkop, koja izvodi radove na Koridoru 11. Po Mitrovici se nezvanično spekuliše da je Radoičićeva i kafana Grej u severnoj Mitrovici, u zgradi koju je, prema nekim navodima, sagradio njegov ortak Veselinović. Mediji su već pisali da je neko vreme taj restoran koristio kao kancelariju, da su mu na noge dolazili komandiri KPS policije, direktori javnih preduzeća, da se bez njega na severu ništa ne odlučuje, niti se iko zapošljava. Radoičić je, prema izjavama sagovornika NIN-a, aktivan u odlučivanju na severu KiM od 2010. i lokalnih izbora, kada su navodno Veselinović i on ponudili finansijsku pomoć SNS-u preko pokojnog Borislava Pelevića, nekadašnjeg Arkanovog zamenika. Neposredno nakon Ivanovićevog ubistva, ministar policije i potpredsednik SNS-a Nebojša Stefanović negirao je da Radoičić ima bilo kakvu ulogu u SNS-u. I on je, poput Đurića, tvrdio da je Radoičić – samo biznismen. Niko u Beogradu nikada nije odgovorio na pitanje zašto onda u ime Srba sa severa sa vlastima u Prištini pregovara baš Radoičić. Ignorisali su i tvrdnje Ramuša Haradinaja (intervju za emisiju „Slobodno srpski“ 24. decembra prošle godine) da „veoma dobro sarađuje sa kolegama Srbima“, među koje je ubrojao i - Radoičića. A onda je Radoičićev prijatelj i saradnik Zvonko Veselinović potvrdio da sarađuje sa SNS-om. Tada je Rada Trajković rekla da je BIA dužna da pruži odgovore i na pitanje ko su Radoičić i Veselinović i da li i šta BIA radi sa njima. Nedavno su i iz SNS-a konačno dali svoj odgovor. Postavili su Radoičića za potpredsednika Srpske liste. Čoveka koji je zabeležen na snimku sa proslave izborne pobede Srpske liste na poslednjim lokalnim izborima kako sa Đurićem i Rakićem preko spikerfona mobilnog telefona skandiraju Vučiću: „Aco, Srbine!“ Negirali su i tada da poznaju tog čoveka kojeg je još januara 2012. javno pomenuo tužilac Miljko Radisavljević u izjavi Tanjugu, kada je Tužilaštvo za organizovani kriminal podnelo zahtev za sprovođenje istrage protiv Radoičića, Zvonka Veselinovića i Dragana Ćurčića. Radisavljević je naveo da se sumnja da su protivpravno prisvojili 300 miliona dinara vredna 32 kamiona u vlasništvu Hipo Alpe-Adrija lizinga, prevezli ih na KiM, tamo ih koristili i na izgradnji auto-puta Priština - Tirana i prihod zadržali za sebe. Apelacioni sud ih je marta 2016. pravnosnažno oslobodio svih optužbi. Ovih dana, pozivajući se na navodne rezultate poligrafa, Radoičića je unapred od svih optužbi abolirao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.