Predizborni budžet

Zakon o budžetu opredeljuje politiku zemlje za 12 narednih meseci, pod uslovom da ona postoji. Budžet predstavlja jednogodišnju realizaciju Fiskalne strategije, kojom se definišu srednjoročni ekonomski ciljevi, a jedan od njih je „procena uticaja fiskalne politike na međugeneracijsku raspodelu dohotka“. Zakon, dakle, prepoznaje značaj međugeneracijske raspodele dohotka, a da li to prepoznaje i skupštinska većina? Ako budžet odražava politiku vlade, onda je politika aktuelne vlade, sadržana u Predlogu zakona o budžetu za 2019. usmerena ka raspisivanju vanrednih parlamentarnih izbora. Zašto? Iskustvo nas uči da raspisivanju izbora prirodno prethodi priprema novca kojim će se oni podržati, kako bi se onaj ko odlučuje, a to je uvek vlast, lakše i efikasnije dodvorio biračkom telu. U spektru raznoraznih obećanja, posebno se ističu povećanje penzija i plata u javnom sektoru, jer to uvek prolazi kod biračkog tela od dva miliona ljudi. A prećutkuje se kako će se vratiti oko dve milijarde evra, koliko je tom istom biračkom telu oduzeto od 2014. do danas. I da li uopšte vlast namerava da uzeto vrati. Deo tog predizbornog paketa moglo bi biti i povećanje subvencija, posebno onima koji takođe mogu odlučiti pobednika izbora, a to su poljoprivrednici. Ali samo do okončanja izbora. Subvencije privredi, po pravilu privatnim preduzećima, posebno za otvaranje novih radnih mesta deluju prodorno - omogućavaju fotografisanje i ovekovečenje početka bolje budućnosti. Posebno za one koji će te subvencije i dobiti. Naravno, sve na račun budžeta i poreskih obveznika. Isto važi i za subvencije za izgradnju infrastrukture, jer su i ti radovi zgodni za slikanje. Planirani ukupni prihodi za 2019. od oko 10,49 milijardi evra su za 5,75 odsto veći od planiranih za 2018, dok su rashodi (10,52 milijarde evra) veći za 5,96 odsto. Kada se od tih stopa rasta oduzme inflacija u 2019, bar na nivou ovogodišnje, realno neće biti nekog velikog povećanja, ni prihoda, ni rashoda. Da li je to dobro ili loše, može se samo nagađati, jer je poslednji put završni račun budžeta usvojen davne 2003. A da bi se procenila opravdanost i visina pojedinih pozicija, potrebno je raspolagati informacijama o realizaciji prethodnih budžeta i preciznim pokazateljima o visini bruto domaćeg proizvoda zemlje po godinama, stvarnim stopama privrednog rasta, spoljnotrgovinskom prometu, domaćoj proizvodnji, politici deviznog kursa, javnom dugu. U svakom slučaju, planirano je da rashodi rastu više od prihoda. Zato je i projektovani deficit za 2019. veći od planiranog za 2018, ali su oba višestruko manja nego nekoliko prethodnih godina. Da li se radi o još jednom marketinškom triku, kojim će se planirani minus „uz nadljudske sposobnosti“ pretvoriti u plus? Minus u plus se može pretvoriti i kada se ne grade pruge, putevi, ili kada se građani voze trulim autobusima i tramvajima, ili kada deca u Srbiji južno od Beograda nemaju uređenu ledenu dvoranu, ali će zato imati nacionalni stadion koji će biti „više od toga“. Ili kada se ne čiste gradske ulice i zelene površine, kada se ne grade deponije za smeće ili kolektori i stanice za prečišćavanje otpadnih voda. Može i tako, ali je taj pristup dugoročno poguban. Najznačajniji izvor i u 2019. biće poreski prihodi. Od PDV-a se planira oko 4,5 milijardi evra, za sedam odsto više nego ove godine. Istovremeno, prihodi od PDV-a u zemlji - što predstavlja realizaciju domaće proizvodnje na domaćem tržištu - manji su za 7,55 odsto i iznose 588 miliona evra. Sa druge strane, PDV iz uvoza raste za 9,74 odsto, na 3,9 milijardi evra. Domaća tražnja za robom se, dakle, mnogo više podmiruje ponudom iz uvoza. I to je pokazatelj jačine domaće privrede, koja je na uvoz potrošila 4,35 milijardi evra više nego što je prihodovala od izvoza. Vlada planira neporeske prihode od 1,45 milijardi evra. Nije, međutim, jasno zašto u tu sumu nije uračunala i 417 miliona evra jednokratne koncesione naknade, koju bi trebalo da uplati francuski Vansi za preuzimanje Aerodroma „Nikola Tesla“. Zato se nameće pitanje šta se dešava sa Ugovorom o koncesiji? Po izjavama ministra finansija Siniše Malog do sada je već moralo biti izvesno šta se dešava sa tom koncesijom. Pa i sa novcem, koji bi trebalo da bude uplaćen u državnu kasu. Za 2019. nisu planirani nikakvi prihodi ni od dobiti Narodne banke Srbije, što je već postala praksa od rebalansa budžeta iz 2014. Zašto za NBS važe drugačija pravila? Tim pre što je od dobiti javnih preduzeća i agencija planirana ista suma kao i prethodnih godina. Znači li to da ovih godina nije bilo reformi javnih preduzeća? A kako se njima odgovorno upravlja pokazuje i primer Telekoma Srbija, koji je Kopernikus tehnolodži platio 4-5 puta više nego što realno vredi. Zanimljivo je i da se u isto vreme planira povećanje plata korisnika budžeta od oko devet odsto, a sa druge strane 104 miliona evra „ušteda“ (koje to zapravo nisu) po osnovu smanjenja zarada. Od 2014, kada je doneta odluka o privremenom smanjenju plata u javnom sektoru, ukupno je za ove namene manje isplaćeno milijardu i 57 miliona evra. S obzirom na to da se u budžetima evidentira ova ušteda, postavlja se pitanje da li to Vlada planira da vrati ova sredstva onima od kojih su uzeta? Ili je ovo samo još jedna marketinška poruka u stilu – evo, mi štedimo, uskraćujući plate zaposlenima u javnom sektoru? To su bili prihodi. A za šta ćemo da trošimo naredne godine? Vidljivo je da Vlada nije predvidela ni dinar za vraćanje bar dela penzija umanjenih od 2014, a po tom osnovu su penzioneri uskraćeni za milijardu evra. Sa druge strane, Vlada je planirala nikad veće povećanje zarada iz budžeta od 9,16 odsto i za te namene planirana je suma od 1,92 milijarde evra. Kada se taj iznos uporedi sa milijardu i 57 miliona evra, „ušteđenih“ smanjenjem zarada od 2014. (ne računajući i eventualne povišice, kojih nije bilo), čini se da bi zaposlenima bilo višestruko bolje samo da im je vraćeno ono što je uzeto. Da li će povećanje za tih 9,16 odsto u proseku biti dovoljno za izbornu pobedu, videćemo. Po podacima državne statistike BDP je od 2014. do danas porastao za 4,34 milijarde, ili prosečno godišnje za 870 miliona evra. Samo nešto manje, 844 miliona evra su planirane subvencije za 2019. Za privredu su uvećane 17,93 a za poljoprivredu 21,17 odsto. Samo su subvencije za kulturu umanjene i to za 22,5 odsto. Zaposleni u kulturi očito nisu ciljna grupa predlagača budžeta. Iz vladinog predloga vidi se i da će se država u 2019. zadužiti za 5,3 milijarde evra, a da je za otplatu kredita planirano 4,7 milijardi evra. Da li razlika od 600 miliona u korist zaduživanja znači da ni 2019. neće doći do smanjenja apsolutnog iznosa javnog duga? I da će 2019. Vlada isključivo refinansirati dospele obaveze? A ako se dug poveća, umesto međugeneracijske raspodele dohotka bićemo svedoci međugeneracijske raspodele dugova na račun onih koji trebaju tek da se rode.