Misterija odocnele poternice

Niko ne zna kako se Nikola Gruevski, bivši makedonski premijer, obreo u Budimpešti. Ni makedonske vlasti, ni albanske, ni crnogorske, ni srpske, a i mađarske su prilično škrte u informacijama. Niko, dakle, osim Zorana Zaeva, sadašnjeg premijera, koji je izjavio da zna sve detalje, ali da će ih tek otkriti „kada za to bude vreme“. Pre nego dođe to vreme, ostajemo na onome što se zna – Gruevski je osuđen na dve godine zatvora zbog malverzacija u nabavkama, odnosno kupovine službenog vozila. On je umesto u zatvoru završio kod svog prijatelja Viktora Orbana, mađarskog premijera. Do njega je stigao preko ambasade ove zemlje u Tirani. Bio je potreban koji dan da se to sazna, a kada se saznalo, ispostavilo se da je poternica raspisana dva dana pošto je napustio zemlju. Bez poternice prošetao se po regionu slobodno i ušetao na teritoriju EU. Krajnje otvoren bio je samo Orban, koji je izjavio da njegova zemlja pomaže svojim saradnicima, a Gruevski to jeste, mađarska vlada mu nije zaboravila pomoć u zaštiti granica tokom izbegličke krize. „Poznajem tog čoveka, dugo mi je bio kolega. Ne možemo isključiti pravne procedure, ali možemo omogućiti pravedan tretman. Ne možemo ga staviti iznad zakona, ali možemo mu pružiti pravedan proces“, izjavio je on za makedonski portal A1on.mk. Makedonsko ministarstvo pravde podnelo je zahtev za ekstradiciju, ali odgovor još nije stigao. I dok iz makedonske vlade stižu izjave da Mađarska nikada do sada nije odbila takve zahteve, izgleda da će ovaj zahtev ipak biti odbijen. Skoplje nije jedino koje smatra da Gruevski treba da se pojavi na teritoriji zemlje u kojoj je osuđen. Evropski parlament takođe je zahtevao ekstradiciju pozivajući se na pravo i sudsku presudu, ali ni na to nije bilo reakcije mađarskih vlasti. Slučaj Gruevski ipak je nešto drugačiji. Na mestu premijera bio je čitavu deceniju (od 2006. do 2016), da bi ga nasledio Zaev. Godinu i po dana kasnije on je uradio ono što Gruevski nije želeo. Uspeo je da nekako progura dogovor o promeni imena zemlje u Severna Republika Makedonija. Referendum koji nije uspeo proglašen je važećim. Pohvale su stigle za Zaeva iz Vašingtona i Brisela, a Skoplju je otvoren put u EU, kako je obećano, i u NATO, što je sasvim izvesno. Tako je krajem septembra prihvaćen predlog, a ove nedelje je verifikovan u Sobranju. Zaev je izašao kao pobednik, a Gruevskog je čekao progon. Dva lidera proganjala su jedan drugog veoma dugo, ali pobednik u ovom ratu preračunao se kada je svog prethodnika počeo da zasipa optužnicama i presudama. Već prva presuda bila je dovoljna da se nađe rešenje, koje bi smirilo tenzije, a istovremeno i zaista uklonilo Gruevskog sa makedonske političke scene. Da li bi sam Gruevski izabrao nešto drugo i da li je uopšte više bio u situaciji da bira ostaje na nivou nagađanja, ali je njegovo „nestajanje“ prošlo bez većih potresa. Nije bilo reakcija ni iz Brisela, ni iz Berlina, ni iz Vašingtona. Stejt department je izrazio tek „zabrinutost“ zbog namere da se izbegne zatvorska kazna. To je mnoge navelo na pomisao da je ovo bekstvo bilo dobro rešenje za sve, za makedonske vlasti da se otarase nezgodnog suparnika, a za zapadne saveznike da olakšaju funkcionisanje te vlasti. Zato možda Zoran Zaev govori o detaljima koje će tek otkriti, ali je ipak sigurno da iz njegovih usta nećemo čuti ono što bi bilo ključno za ovu priču – ko se i kako dogovorio o odlasku čoveka koji je, istina, osuđen, ali koji, pretpostavlja se, mnogo zna o drugima.