Ples na kiši Studija Beeee

Vlast ima mnoge pojavne oblike. Najčešće se materijalizuje u obličju Aleksandra Vučića, na kojoj god funkciji on u tom trenutku bio, i kada nam se kroz njega ukaže, ona je čas žrtva, čas je hrabra, čas ne može da se odupre nikome, a čas je pravi fajter. Ali ne pričamo o tim pojavnim oblicima. Vlast nam se ponekad prikazuje i kroz „nevučić“ pojavne oblike. Ponekad je vidimo kao Vulina koji čisti livade od neželjene ambrozije. Ponekad nam se ukaže kroz „kompletne idiote iz vrha gradske vlasti“ koji čiste Savamalu od neželjenih zgrada, takozvanih udžerica. Ona se prikaže i kroz Dragana J. Vučićevića koji diže optužnice, razmatra „dokaze“ i presuđuje po kratkom postupku u jutarnjem programu Pinka. Prethodnog vikenda, vlast nam se, potpuno neočekivano, manifestovala kroz mlađanu radnicu privatne firme pod imenom Studio B, koja je inače nekada bila poznata kao televizijska kuća. Barbara Životić je imala zadatak da ode na plato ispred Filozofskog fakulteta, gde se održavao opozicioni protest pod nazivom „Stop krvavim košuljama“ i profesionalno, i nadasve objektivno, izdeklamuje ono za šta su je izbrifovali. Kada se Barbara uključila u program, nešto posle 20 časova, na hiljade demonstranata već odavno je bilo u šetnji ka Skupštini Srbije i RTS-u. No, profesionalcu, kakav ona svakako jeste, to nije smetalo. Naprotiv. Dobili smo jedan, pa malo je reći, izuzetan izveštaj. Šta smo sve saznali? Prvo da je protest završen (iako to nije bio slučaj, ali hajde da ne cepidlačimo). Zatim da je na platou „okupljen jako mali broj ljudi“, koji su se, ako su kojim slučajem načuli šta Barbara priča, verovatno pitali zašto ona uopšte izveštava o njima, slučajnim prolaznicima? Potom smo čuli da je „naravno“ izbio „neki incident“, jer ipak je to opozicija, dakle gomila divljaka koja samo čeka priliku da napravi neko... incident, ali da je zapravo „sve bilo mirno“, sem tog incidenta gde su se ljudi „gurali i udarali kišobranima“. Nažalost nismo saznali ko je koga udarao, da li su se makljali otvorenim ili zatvorenim kišobranima, koje su marke oni bili (ne ovi koji su se udarali nego kišobrani), sve u svemu ostalo nam je da nagađamo. Da li su se možda Sergej i Bane Trifunović posvađali ko će da govori na skupu, pa su potegli amrele? Nikada nećemo saznati. Sledeće što smo čuli jeste da je „protest blokirao saobraćaj, daleko malo ljudi je prisustvovalo protestu“, što je predstavljalo praktičnu demonstraciju misaonog eksperimenta poznatog kao „Šredingerova napredna mačka“, u kojem neki objekti, recimo demonstranti u isto vreme i jesu i nisu tu i uspevaju da blokiraju saobraćaj uprkos tome što nisu tu. Dobro, mora se priznati da sve to i nije baš najsrećnije ispalo, ali treba imati razumevanja. Ko još pravi protest baš u subotu, kada vredni pregaoci pokušavaju da se bar malo odmore posle naporne nedelje? Pa, pobogu, zar na ulicama nije trebalo da bude najviše par stotina građana? I ko je mogao da očekuje da će onakva kljakava opozicija okupiti tolike hiljade ljudi na protestu? I to uprkos tome što se sve bilo urotilo protiv njih. I vladajuće strukture, što je prirodno, i vremenske prilike, što je takođe prirodno, i tviter-nalog Sergeja Trifunovića, što baš i nije prirodno, ali jebiga. Na kraju, kada se podvuče crta, makar je Barbara iskoristila dva minuta izveštavanja za svojih pet minuta slave. Ako imate nekih problema sa tim, izađite pa protestujte. Može vas biti, kako predsednik reče, i pet miliona na tom protestu, on neće uvažiti vaše zahteve. Šta god ti zahtevi bili. Osim tuče kišobranima. To može.