Промени језик   Sitemap   Верзија за штампу   15.11.2019. 02:53
 НАСЛОВНА    АРХИВА    НИН ДИЈАЛОГ    САДРЖАЈ      ПРЕТПЛАТА    E-ПРОДАЈА 
 
Уводник
Интернет, страначко запошљавање и тако то

Било би лепше да је Дијана Хркаловић отишла на Копаоник а не у Лучане, где је стање ванредно и кад су избори редовни. Али, и на Копаонику је стање ванредно, јер полиција редовно одбија да обезбеди услове за рушење нелегалног објекта на Панчићевом врху

Да је државној секретарки Дијани Хркаловић њен шеф, министар унутрашњих дела Небојша Стефановић дао налог да у недељу „рутински“ обиђе Копаоник, а не Лучане, много тога би изгледало битно другачије. Овако, у Лучанима је било ванредно стање, иако су у тој општини расписани редовни локални избори. И на Копаонику је стање ванредно зато што полиција редовно одбија да обезбеди услове за рушење нелегалног објекта, саграђеног у Националном парку на Панчићевом врху. Зато би сви, којима је стало до правне државе, пре волели да виде Дијану Хркаловић на Копаонику него у Лучанима. Али, знајући њеног шефа, неће она још дуго видети Копаоник. Осим ако тамо не оде на одмор, на скијање. Мада ће се у том случају многи осећати као да их је неко насанкао.

Није Копаоник видела ни министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић, која је на седам дана кабинет из Немањине 11 преместила у Грделичку клисуру, да „лакше контролише извођаче, разговара са радницима и укаже на проблеме на Коридору 10“. Од ње смо чули и да оно непослушно брдо, које се обрушило, неће бити срушено, иако је председник Александар Вучић хтео да га руши. Та утакмица, међутим, није завршена победом Зоране Михајловић. Још увек је нерешено. Јер, ни онај нелегални објекат на Копаонику, који је она хтела да сруши, још није, а ко зна и да ли ће икада бити срушен. Очито полиција има преча посла. А, можда је државна секретарка у МУП-у само хтела да провери ко то по Лучанима последњих седмица вози аутомобиле са панчевачким и новосадским регистрацијама, па и без икаквих таблица. Па, зар то није посао полиције? Тим пре што су се пре неколико месеци и на Копаонику, баш када је требало да почне рушење нелегалног објекта, појавили аутомобили са регистарским таблицама из Косовске Митровице и Смедерева. Чудни неки туристи. Биће да су љубитељи екстремних спортова, увек спремни на највеће изазове.

Министарка Михајловић од пре неколико дана још мање ће моћи да инсистира на рушењу нелегалног ресторана на Копаонику. То би сада била баш велика неправда. Поготово ако прави власник објекта на Панчићевом врху није Снежана Митковић (или Матковић) из Смедерева, већ Звонко Веселиновић, контроверзни бизнисмен близак СНС-у. Зашто би његов нелегални објекат био срушен, ако је његовом брату, Жарку Веселиновићу, тужилаштво у Чачку опростило исто кривично дело – нелегалну градњу на Голији – ако у „хуманитарне сврхе“ уплати 50.000 динара? Па, ако је једном брату „правна држава“ све опростила за само 420 евра, зашто би другом, за исто кривично дело, срушила имовину вредну можда и више од 420 хиљада евра?

Хоће ли држава имати толико разумевања и за другог брата знаћемо већ за 25 дана, јер би 15. јануара требало да буде донета пресуда против Звонка Веселиновића, Милана Радоичића, потпредседника Српске листе (онога који је, по Вучићевим речима, прошао полиграф) и још двојице сарадника, који се терете за злоупотребу положаја приликом ископавања шљунка на Коридору 10. Тужилаштво је предложило да се сва четворица прогласе кривим, док су адвокати одбране затражили да се ослободе, уз образложење да је оно за шта се терете прекршај, а не кривично дело.

Неки други, такође блиски СНС-у, немају оваквих проблема. Ма, немају никаквих проблема. Бранко Радун, политички аналитичар и уредник сајта Видовдан.орг од пре неколико дана за стално је запослен у суботичкој болници. Можда то и не би било спорно да историчар по образовању није примљен на радно место техничара одржавања информационих система и технологија! А колико су овакви случајеви постали „нормални“, сведочи и Радуново признање да је директор болнице Слободан Пушкар његов стари пријатељ: „Пристао је да ме запосли како би ми помогао, радићу пи-ар за болницу, али не и за локални СНС.“ А на опаску да није примљен за пи-ара, већ за одржавање информационих система, без блама је одговорио: „Па то вам је то, интернет, сајтови и тако то...“

Ех, да, страначко запошљавање се и своди на „и тако то“. И као да сви треба да будемо срећни што се вест: „Полиција заузела зграду једног независног недељника, који од априла извештава о насиљу полиције и провладиних група“ не односи на Србију, већ на Никарагву. Бар за сада.



Милан Ћулибрк


Share on Facebook 

Постојећи коментари (0)| Пошаљи коментар

Приступ за чланове
  Корисничко име
  Лозинка
 
  Запамти ме на овом рачунару
Постаните члан! Региструјте се овде
Изгубили сте Лозинку? Кликните овде
Мисли
bg

Ивана Вучићевић, директорка Студија Б

Сви они који туку жене, који туку своје тастове, само дају пример како и на који начин да изазову насиље и да сваки грађанин Београда и Србије буде уплашен за своје пословање... овај, за своје, могу да кажем, право мишљење, односно право на своје мишљење.

Прочитајте све мисли
bg