Internet, stranačko zapošljavanje i tako to

Da je državnoj sekretarki Dijani Hrkalović njen šef, ministar unutrašnjih dela Nebojša Stefanović dao nalog da u nedelju „rutinski“ obiđe Kopaonik, a ne Lučane, mnogo toga bi izgledalo bitno drugačije. Ovako, u Lučanima je bilo vanredno stanje, iako su u toj opštini raspisani redovni lokalni izbori. I na Kopaoniku je stanje vanredno zato što policija redovno odbija da obezbedi uslove za rušenje nelegalnog objekta, sagrađenog u Nacionalnom parku na Pančićevom vrhu. Zato bi svi, kojima je stalo do pravne države, pre voleli da vide Dijanu Hrkalović na Kopaoniku nego u Lučanima. Ali, znajući njenog šefa, neće ona još dugo videti Kopaonik. Osim ako tamo ne ode na odmor, na skijanje. Mada će se u tom slučaju mnogi osećati kao da ih je neko nasankao. Nije Kopaonik videla ni ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović, koja je na sedam dana kabinet iz Nemanjine 11 premestila u Grdeličku klisuru, da „lakše kontroliše izvođače, razgovara sa radnicima i ukaže na probleme na Koridoru 10“. Od nje smo čuli i da ono neposlušno brdo, koje se obrušilo, neće biti srušeno, iako je predsednik Aleksandar Vučić hteo da ga ruši. Ta utakmica, međutim, nije završena pobedom Zorane Mihajlović. Još uvek je nerešeno. Jer, ni onaj nelegalni objekat na Kopaoniku, koji je ona htela da sruši, još nije, a ko zna i da li će ikada biti srušen. Očito policija ima preča posla. A, možda je državna sekretarka u MUP-u samo htela da proveri ko to po Lučanima poslednjih sedmica vozi automobile sa pančevačkim i novosadskim registracijama, pa i bez ikakvih tablica. Pa, zar to nije posao policije? Tim pre što su se pre nekoliko meseci i na Kopaoniku, baš kada je trebalo da počne rušenje nelegalnog objekta, pojavili automobili sa registarskim tablicama iz Kosovske Mitrovice i Smedereva. Čudni neki turisti. Biće da su ljubitelji ekstremnih sportova, uvek spremni na najveće izazove. Ministarka Mihajlović od pre nekoliko dana još manje će moći da insistira na rušenju nelegalnog restorana na Kopaoniku. To bi sada bila baš velika nepravda. Pogotovo ako pravi vlasnik objekta na Pančićevom vrhu nije Snežana Mitković (ili Matković) iz Smedereva, već Zvonko Veselinović, kontroverzni biznismen blizak SNS-u. Zašto bi njegov nelegalni objekat bio srušen, ako je njegovom bratu, Žarku Veselinoviću, tužilaštvo u Čačku oprostilo isto krivično delo – nelegalnu gradnju na Goliji – ako u „humanitarne svrhe“ uplati 50.000 dinara? Pa, ako je jednom bratu „pravna država“ sve oprostila za samo 420 evra, zašto bi drugom, za isto krivično delo, srušila imovinu vrednu možda i više od 420 hiljada evra? Hoće li država imati toliko razumevanja i za drugog brata znaćemo već za 25 dana, jer bi 15. januara trebalo da bude doneta presuda protiv Zvonka Veselinovića, Milana Radoičića, potpredsednika Srpske liste (onoga koji je, po Vučićevim rečima, prošao poligraf) i još dvojice saradnika, koji se terete za zloupotrebu položaja prilikom iskopavanja šljunka na Koridoru 10. Tužilaštvo je predložilo da se sva četvorica proglase krivim, dok su advokati odbrane zatražili da se oslobode, uz obrazloženje da je ono za šta se terete prekršaj, a ne krivično delo. Neki drugi, takođe bliski SNS-u, nemaju ovakvih problema. Ma, nemaju nikakvih problema. Branko Radun, politički analitičar i urednik sajta Vidovdan.org od pre nekoliko dana za stalno je zaposlen u subotičkoj bolnici. Možda to i ne bi bilo sporno da istoričar po obrazovanju nije primljen na radno mesto tehničara održavanja informacionih sistema i tehnologija! A koliko su ovakvi slučajevi postali „normalni“, svedoči i Radunovo priznanje da je direktor bolnice Slobodan Puškar njegov stari prijatelj: „Pristao je da me zaposli kako bi mi pomogao, radiću pi-ar za bolnicu, ali ne i za lokalni SNS.“ A na opasku da nije primljen za pi-ara, već za održavanje informacionih sistema, bez blama je odgovorio: „Pa to vam je to, internet, sajtovi i tako to...“ Eh, da, stranačko zapošljavanje se i svodi na „i tako to“. I kao da svi treba da budemo srećni što se vest: „Policija zauzela zgradu jednog nezavisnog nedeljnika, koji od aprila izveštava o nasilju policije i provladinih grupa“ ne odnosi na Srbiju, već na Nikaragvu. Bar za sada.