Jak dinar, još jača zabluda

Guvernerka Jorgovanka Tabaković pohvalila se ovih dana kako je vodeći svetski poslovni portal Blumberg naveo da je dinar druga valuta po snazi u svetu. Ne, nije to hvalisanje kakvom su skloni naprednjački političari, već objektivna ocena nepristrasnog analitičara, zar ne? Dinaru, po svemu sudeći, predstoji svetla budućnost. Možda čak postane svetska rezervna valuta, potiskujući dolar iz trgovine i špekulacije, pošto, kako reče guvernerka, poslovni svet ima veliko poverenje u njegovu stabilnost. A evro u juan su nešto nestabilni u poslednje vreme, da o jenu i švajcarcu ne govorimo. Radoznali novinari pokušaše da na Blumbergu nađu ovu vest, ali ništa. Pominju se tu bahreinski i kuvajtski dinar, ali našeg nema, a kamoli još sa pohvalama. E, nisu gledali na pravom mestu. Trebalo je da pogledaju Politiku od 15. marta ove godine, pa bi videli kako je i tada Blumberg navodno bio prezadovoljan ponašanjem NBS zbog dinara koji je na drugom mestu po jačini u svetu! Opet drugi. Izgleda da guvernerka ne čita Blumbergove izveštaje, nema se za to vremena. I taj Blumberg svakog dana emituje brda inofrmacija i analiza, ko bi tu našao naš dinar. Ne, ona se oslonila na Politiku, koja decenijama predstavlja pouzdanog partnera vlasti i kontrolisanog glasnogovornika koji nižim ešalonima aparata ukazuje šta je dozvoljeno, a šta nije, šta je trenutna istina, a šta se ne sme govoriti. I lepo je guvernerka našla Politikinu vest od 15. marta, pa je ponovila kao današnju. I ko se uopšte seća priče od pre više od pola godine, a prava je šteta da tako lepa vest ne bude iskorišćena dvaput. I još bi guvernerki moglo da odgovara to što dinar nije proglašen najboljom valutom, pošto bi to bilo neskromno, već samo drugom, umereno skromno. Sad sam se ja zainatio i pretražio Blumberg iz marta i – nisam ništa slično našao. Izgleda da je neko opet slagao Politiku, pa ona nas. Po svemu sudeći, dinar ipak neće potisnuti dolar, a profit od rezervne valute i dalje će uzimati Amerikanci. U guvernerkinim rečima postoje dve opasne zablude. Prva je da je za zemlju dobro što jaču valutu ima, jaču u smislu povećanja njene vrednosti u odnosu na druge. Na primer, da se za 120 dinara sutra mogu dobiti dva evra umesto jednog. To jednostavno nije tačno. Jačanje jedne valute prema drugima neminovno donosi pojeftinjenje uvozne i poskupljenje izvozne robe, što je podsticaj uvozu i destimulacija izvoza. Rezultat je nepovoljan: pogoršanje trgovinskog bilansa čak na oko 8,5 odsto BDP-a ove godine. Nazdravlje! Opet se zadužujemo. Zatim, pomenuto preusmeravanje kupaca na uvoznu robu svakako znači smanjenje kupovina domaće robe, što ugrožava privredni rast, koji bi bio veći sa slabijim dinarom. Stoga pametne zemlje, kao Kina i doskora SAD, vode politiku blage slabosti domaće valute baš kako bi podsticale izvoz i jačale proizvodnju. Guvernerka je u jednoj stvari u pravu: snažan dinar povećava kupovnu snagu građana Srbije i time im omogućava nešto veću potrošnju. Ali, tu pozitivnu crtu plaćamo pomenutim negativnim efektima i pitanje je šta je bolje. Nije izvesno da je bolji jak i što jači dinar, jer da jeste, lako je ojačati ga: Narodna banka znatno poveća kamatnu stopu i kurs dinara ode nagore. Ali, razumne centralne banke to ne rade. U korist jakog dinara govori jedna politička potreba Aleksandra Vučića: obećao je 500 evra prosečne plate još odavno, a jednostavna matematika kaže da je to lakše ostvarljivo kada je dinar jak. I NBS drži kurs dinara visokim, ali dinarske plate podbacuju već godinama i tih 500 evra nikako da se dostigne. Guverneri u civilizovani zemljama ne govore mnogo i jako paze šta će reći kako ne bi neodmerenim izjavama pogoršali poslovnu atmosferu. Svakako, ne hvale se i ne izmišljaju kao obični političari.